Устав СССР

Највиши правни акт СССР-а је три пута мењан, оно што је заједничко за сва три устава су: федерално уређење, партијски монопол КП СССР-а и социјализам као друштвени систем.

Први Устав СССР-а (1924)

Друго заседање Савезног конгреса совјета СССР-а , врховног органа новоформиране државе, усваја 31. јануара 1924. године први Устав СССР-а (Савез Совјетских Социјалистичких Република) који важи све до 1936. године.

У својим основним поставкама, Устав СССР-а представља својеврсну рецепцију Устава РСФСР. Овај устав садржи једну одредбу неуобичајену за уставе федеративних држава: право савезних држава на отцепљење од СССР-а.

Структура власти није битно промењена, и даље постоји Конгрес (свесавезни) и Централни извршни комитет (који је добио дводому структуру) као његов извршни орган. У Совјету народних комесара сада постоје две врсте комесаријата: савезни и обједињени.

Врховни суд СССР-а је највиша правосудна инстанца.

Други Устав СССР-а (1936)

VIII изванредно заседање Свесавезног конгреса усвојило је 5. децембра 1936. године Устав СССР-а, који је, уз неке измене, остао на снази све до 1977. године.

Устав има 146 чланова подељених на 13 поглавља. Основна начела устава су: државна социјалистичка својина, ликвидација незапослености, право на рад, равноправност народа и народности...

Уставом је одређено да је СССР социјалистичка држава радника и сељака, чију базу чине совјети, настали као последица ликвидације капитализма и успостављања диктатуре пролетаријата.

Разликују се три основна својинска облика: државна социјалистичка својина, колхозна и лична својина.

СССР је федеративна држава добровољно уједињених и равноправних народа, коју сачињава петнаест република. У оквиру савезних република постоје аутономне републике и области. Републике и даље имају право на отцепљење (то право су искористиле Украјина и Белоруска ССР).

Врховни законодавни орган је Врховни совјет, састављен од Савезног совјета и Совјета националности. Савезни совјет бира се пропорционално – један посланик на 300.000 бирача, а у Совјет националности бира се по 25 посланика из сваке савезне републике, 11 из сваке аутономне републике, 5 из сваке аутономне области и по један из сваког националног округа.

Врховни орган државне управе је Министарски савет а судска функција поверена је независним судовима. Из изборног система су нестала сва ранија ограничења и заведено је непосредно и једнако бирачко право за све изборе уз могућност опозива изабраних посланика пре истека рока.

Види још

• Савез Совјетских Социјалистичких Република
• Русија