Пређи на садржај

Узансе

С Википедије, слободне енциклопедије

Узансе лат. усус – употреба, обичај, навика; франц. усанце – обичај који је у трговини усвојен као закон. Узанса (или трговачки обичај) јесте пословни обичај који је прерастао у правило које се примењује у трговинским трансакцијама, а које је кодификовало (објавило, сакупило и систематизовало) неко овлашћено тело. Стварање узанси теоријски значи констатовање постојећих обичајних норми и њихово објављивање ради лакше примене. Према устаљеном схватању у пословним обичајима и трговачком праву трговачке узансе примењују се само онда ако њихову примену странке изричито уговоре. Такође ова правила усваја Међународна трговачка комора са седиштем у Паризу.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

У нашем ранијем праву узансе су имале веома значајно место у правном поретку, с обзиром да су СФРЈ - власти укинуле прописе везане за облигационо право Краљевине Југославије, па је било нужно некако премостити период од укидања старог до усвајања новог закона. То је чињено уз помоћ узанси, али су власти одступиле од концепта узансе као обичаја и донеле опште узансе за промет робе, што је узансама дало законску снагу (тако да се суштински и не може говорити о узансама, већ о правним нормама). Касније је (1978. године) овај законски документ инкорпориран у Закон о облигационим односима - ЗОО, што је означило фактичко ограничавање домета узанси у југословенском и, касније, српски праву. Међутим ЗОО је оставио могућност примене узанси ако нису у супротности са императивним законским одредбама и ако уговорне стране нису искључиле њихову примену.

Доносилац узанси[уреди | уреди извор]

Доносилац узанси по правилу је недржавни орган, али ако се државни орган појави као редактор узанси, углавном је то суд који има тесну везу са привредним животом. Код нас узансе доноси Врховни суд, а раније их је доносила главна државна арбитража. Узансе спадају у аутономно привредно право без обзира ко их доноси. Доносилац узанси су овлашћене јавне или полујавне организације (нпр. берзе) и професионална удружења (коморе). Они систематизују добре пословне обичаје из домена свог деловања. Узансе важе само на основу воље странака, а пристанак на примену узанси може бити на различит начин:

  • чланство у организацији која је створила узансе подразумева и пристанак на примену узанси увек када у међусобне односе ступају чланови организације. Када не би хтеле да користе узансе оне би то изричито нагласиле. Дакле код чланова ћутање значи пристанак на узансе.
  • она лица која нису чланови узансе обавезују само онда када су пристале изричито или на неки други начин недвосмислено показале да пристају на узансе (пословање у оквиру институције која је донела узансе).

Државни органи врше ограничену контролу над доношењем узанси, било приликом давања овлашћења, било приликом њиховог формулисања. Циљ контроле је заштита јавног интереса.

Врсте узанси[уреди | уреди извор]

Зависно од тога који су обичаји предмет систематизације, узансе се могу поделити на опште - оне које важе за све послове у привреди, и посебне - оне које се примењују само у појединим струкама или одређеним врстама послова једне струке. У случају међусобног сукоба, јаче су узансе које долазе са ужег подручја.[тражи се извор]

Опште узансе[уреди | уреди извор]

  • се могу применити на она питања која су регулисана диспозитивним правилом Закона о облигационим односима - ЗОО што значи да се не могу се применити у оном делу који је императивно регулисан
  • оне ће се моћи да користе само ако су то странке изричито предвиделе или уговориле. До доношења ЗОО било је усвојено правило да се узансе примењују уколико их странке изричито не искључе.
  • опште узансе се примењују и онда када из околности произилази да су њихову примену хтели

Опште узансе се односе првенствено на уговор о продаји покретних ствари у робном промету. [2]

Посебне узансе[уреди | уреди извор]

Важе само за поједине струке. Доноси их надлежна комора или други облик удруживања привредника.

  1. Лучке узансе
  2. За промет одређене врсте робе
  3. У угоститељству[тражи се извор]
  4. У грађевинарству[3]

Такође за једну врсту посла могу постојати само једне посебне узансе на подручју читаве државе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пословно право | Студенти.рс
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 08. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2011. 
  3. ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 02. 07. 2021. г. Приступљено 13. 12. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]