Вајмарски устав

Вајмарски устав је био устав Вајмарске Републике и уједно први демократски Устав Немачке. Устав је био основа парламентарне, демократске и федеративне Републике.

Творцем Вајмарског устава сматра се Хуго Прајс, тадашњи министар унутрашњих послова, иначе професор уставног права.

Неки чланови тог Устава су и данас садржани у Уставу Немачке (нем. Grundgesetz).

Историја

10. новембра 1918. године дошло је до капитулације Немачке. Исте године у Немачкој избија револуција. У таквим условима Немачко царство је пало новембра 1918, а истог дана је проглашена Република. Убрзо су расписани избори за уставотворну скупштину. Расправа о новом уставу убрзо је почела и он је донесен 11. августа 1919. године.

То је био Вајмарски устав. Немачка је постала парламентарна република, организована на федеративном принципу, с тим да у устав Рајха улази седамнаест земаља. Државну власт на нивоу Рајха врше органи Рајха. Рајхстаг (Народна скупштина) сачињавају посланици који представљају цео народ. Они нису били везани мандатом.

Председника републике бира цели народ на седам година. Он има велика овлашћења. Њега по потреби замењује канцелар. Владу чини канцелар са министрима. Државно веће (Бундесрат) сачињавају представници немачких земаља, према њиховој величини. У другом одељку Вајмарског устава говори се о основним правима и дужностима Немаца, о друштвеном животу, религији и верским заједницама, образовању и школама, привредном животу.

Истиче се једнакост пред законом, да је слобода особе неприкосновена, а да је свако ограничење или укидање индивидуалне слободе од органа јавне власти могуће само на темељу закона; Да се за кривично дело може изрећи казна само ако је у закону било предвиђено пре него што је било учињено (nullum crimen nulla poena sine lege) и тако даље.

Најзачајнијим делом Вајмарског устава сматрају се одредбе о правима и дужностима грађана, које садрже неке значајне новине као нпр. одредба о заштити мајке и детета, збрињавање ванбрачне деце или рецимо право на недељни одмор, заштита рада, право на рад и сл. Најзначајнија новина везана је за приватну својину, где се она више не сматра нечим светим и неотуђивим, већ правом које мора бити остваривано у складу са општедруштвеним интересима.

Вајмарски устав је био врло либералан, остао је на снази до доласка Адолфа Хитлера на власт 1933. године.

Према члану 48. Вајмарског устава, шеф државе има уставне могућности да заведе диктатуру. Тако у случају изванредног стања, он је могао да суспендује коришћење готово свих грађанских права, и да мандат за састав владе повери лицу које не мора да ужива поверење већине у парламенту. Користећи се том одредбом, Хитлер је дошао на власт.

Литература

Михаел Антоловић, "'Немачка Република је најдемократскија демократија на свету' - прилог историји уставног уређења Вајмарске Републике", Истраживања, бр. 22 (2011), пп. 381–398.

Види још

• Члан 48 (Вајмарски устав)