Пређи на садржај

Валаби

С Википедије, слободне енциклопедије
Porodica valabija u prirodi

Valabi (engl. Wallaby) је мали или средњи макропод пронађен у Аустралији и Новој Гвинеји. Они припадају истој таксономској породици као кенгури, али кенгури су посебно категоризовани у шест највећих врста породица. Валабије лове због меса и крзна. Слична врста је краткодлаки валаби. Патуљак је најмањи члан рода и најмањи познати члан кенгура.[1]

Валабији су биљоједи чија се исхрана састоји од широког спектра трава, поврћа, лишћа и других листова. Због недавне урбанизације, многи валабији сада се хране у руралним и урбаним подручјима. Валабији се суочавају са неколико претњи: дивљим псима, лисицама и дивљим мачкама. Људи такође представљају значајну претњу за валабије. Због повећане интеракције валабији се могу бранити тврдим ударцима и угризима.[2]

Класификација[уреди | уреди извор]

Валабији нису посебна генетичка група. Ипак, они спадају у неколико широких категорија. Типичне врсте рода Мацропус, попут агилног валабља (Мацропис агилис) и црвеновратог валабија (Мацропус руфогрисеус).[3]

Одрастао мужјак у просеку тежи 20 кг, док одрасла женка у просеку тежи 12 кг. Иако је већина валабија мала по величини, неке врсте могу израсти и до 2 метра. Карактерстика ове врсте животиња су изузетно јаке ноге и дугачак реп (неким врста је дужниа репа једнака висини тела). У просеку живе 15 година (и мужјаци и женске). [4]

Природни распон и станиште[уреди | уреди извор]

Валабији су широко распрострањене широм Аустралије, нарочито у удаљеним подручјима са јако опуштеним или робусним подручјима, а мање на великим полуродним равницама које су боље прилагођене већим, витким ногама налик кенгуровим.[5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Wаллабy”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 31. 3. 2018. 
  2. ^ Биеwенер, А. А.; Баудинетте, Р. V. (септембар 1995). Ин виво мусцле форце анд еластиц енергy стораге дуринг стеадy-спеед хоппинг оф таммар wаллабиес (Мацропус еугении)” (ПДФ). Јоурнал оф Еxпериментал Биологy. 198 (9): 1829—1841. Архивирано из оригинала (ПДФ) 01. 11. 2016. г. Приступљено 31. 03. 2018. 
  3. ^ Биеwенер, А. А.; МцГоwан, C. Цард, Г. M. Баудинетте, Р. V. (јануар 2004). „Дyнамицс оф лег мусцле фунцтион ин таммар wаллабиес (M. еугении) дуринг левел версус инцлине хоппинг”. Јоурнал оф Еxпериментал Биологy. 207 (2): 211—223. дои:10.1242/Јеб.00764. 
  4. ^ Леигхн, Анна: Меет а бабy Wаллаби, Лернер Публицатионс, Миннеаполис, 2018. ИСБН 9781512433869.
  5. ^ валаби кенгур | ЗОО Палиц
  6. ^ "Wхере то хунт wаллабиес" Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014). Department of Conservation, New Zealand