Пређи на садржај

Вештачка неуронска мрежа

С Википедије, слободне енциклопедије
Вештачка неуронска мрежа је међусобно повезана групе чворова, попут огромне мреже неурона у мозгу. Овде сваки кружни чвор представља вештачки неурон, а стрелица представља везу од излаза једног вештачког неурона до улаза другог.

Вештачке неуронске мреже[1] (енгл. artificial neural networks - ANN) или конективни системи су рачунарски системи који су донекле инспирисани биолошким неуронским мрежама од којих су сачињени животињски мозгови.[2] Такви системи „уче” (и.е. прогресивно поправљају перформансу) задатке разматрајући примере, генерално без специфичног програмирања за дату примену. На пример, у рачунарском виду, они могу да науче да идентификују слике које садрже мачке путем анализирања примера слика које су биле мануелно обележене као „мачка” или „није мачка” и да затим користе те резултате за идентификацију мачака на другим сликама. Они то чине без било каквог ранијег знања о мачкама, е.г., да оне имају крзно, репове, бркове и мачија лица. Уместо тога, они еволуирају свој сопствени сет релевантних карактеристика из материјала за учење који они обраде.

Један АНН је базиран на колекцији повезаних јединица или чворова званих вештачки неурони (поједностављене верзије биолошких неурона у животињском мозгу). Свака веза (поједностављена верзија синапсе) између вештачких неурона може да трансмитује сигнал од једног до другог. Вештачки неурон који прими сигнал може да га обради и затим преда исход вештачким неуронима са којима је повезан.

У обичајеним АНН имплементацијама, сигнал на вези између вештачких неурона је реални број, и излас сваког вештачког неурона се израчунава користећи нелинеарну функцију суме улаза. Вештачки неурони и везе типично имају тежине које се подешавају током учења. Тежина појачава или умањује јачину сигнала на везама. Вештачки неурони могу да имају праг јачине тако да само ако агрегатни сигнал премаши тај праг сигнал бива послат. Типично, вештачки неурони су организовани у слојеве. Различити слојеви могу да изводе различите врсте трансформација на својим улазима. Сигнали путују од првог (улазног), до задњег (излазног) слоја, у неким случајевим пролазећи кроз слојеве више пута.

Оригинални циљ АНН приступа је било решавање проблема на исти начин на који би људски мозак то чинио. Међутим, током времена, пажња је усредсређена на специфичне задатке, што је довело до девијација од биологије. АНН системи су кориштени на разним задацима, укључујући рачунарски вид, препознавање говора, машинско превођење, филтрирање друштвених мрежа, играње игара на табли и видео игара и медицинску дијагностику.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Схах, Хардик. „А Фулл Овервиеw оф Артифициал Неурал Нетwоркс (АНН)”. леарн.г2.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-18. 
  2. ^ „Артифициал Неурал Нетwоркс ас Моделс оф Неурал Информатион Процессинг | Фронтиерс Ресеарцх Топиц” (на језику: енглески). Приступљено 20. 2. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]