Велика џамија у Ђенеу

С Википедије, слободне енциклопедије

Велика џамија у Ђенеу
Grande mosquée de Djenné
الجامع الكبير في جينيه
Три препознатљива минарета Велике џамије надвисују централно тржиште Ђене.
Основне информације
ЛокацијаЂене, Мопти, Мали
Координате13°54′19″ СГШ; 4°33′20″ ЗГД / 13.905278° СГШ; 4.555556° ЗГД / 13.905278; -4.555556Координате: 13°54′19″ СГШ; 4°33′20″ ЗГД / 13.905278° СГШ; 4.555556° ЗГД / 13.905278; -4.555556
Религијаислам
ДржаваМали
Статускористи се
Архитектонски опис
Стил архитектуреСуданско-сахелијски
Завршетак изградње13-14 век; обновљена 1907
Спецификације
Висина (макс.)16 м (52 фт)
Број купола3
Материјаличерпић

Велика џамија у Ђенеу (франц. Grande mosquée de Djenné, арап. الجامع الكبير في جينيه) велика је грађевина од черпића коју многи архитекти сматрају да је једно од највећих остварења суданско-сахелског архитектонског стила.[1][2][3] Ова џамија се налази у граду Ђене, Мали, на поплавној равници реке Бани. Прва џамија на том месту саграђена је око 13. века, док садашња структура датира из 1907. Поред тога што је центар Ђенске заједнице, она је једна од најпознатијих знаменитости у Африци. Заједно са „Старим градовима Ђене“,[4][5][6] Унеско јој је доделио статус локације светске баштине 1988. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Прва џамија[уреди | уреди извор]

Рушевине оригиналне џамије са само делом оригиналног зида, како се види на француској разгледници из око 1900. године

Стварни датум изградње прве џамије у Ђенеу није познат, мада су предложени рани датуми попут 1200. и 1330.[7] Најранији документ који спомиње ову џамију је Абд ел-Садијев Тарик ел-Судан који даје рану историју, вероватно из усмене традиције каква је постојала средином седамнаестог века. Тарик наводи да је султан Кунбуру постао муслиман и да је наложио да се његова палата сруши, и локалитет претвори у џамију. Он је себи саградио другу палату у близини џамије на источној страни.[8] Његов непосредни наследник саградио је куле џамије, док је следећи султан саградио околни зид.[9]

Џамија Секу Амаду[уреди | уреди извор]

Џамија Секу Амаду са југозапада на слици из 1895. године. Преузето из Мистериозног Тимбуктуа аутора Феликса Дубва.

Десет година пре посете Ренеа Каијеа, фулански вођа Секу Амаду покренуо је свој џихад и освојио град. Сматра се да Секу Амаду није готивио постојећу џамију и дозволио јој да пропадне. То је зграда коју је Каије видео. Секу Амаду је такође затворио све мале џамије у суседству.[10] Између 1834. и 1836. године, Секу Амаду је саградио нову џамију источно од постојеће џамије на месту некадашње палате. Нова џамија била је велика, ниска зграда у којој није било кула, ни украса.[11] Француске снаге предвођене Лујем Аршинаром заузеле су Ђене у априлу 1893. Убрзо након тога је француски новинар Феликс Дубва посетио град и описао рушевине првобитне џамије.[12] У време његове посете унутрашњост порушене џамије користила се као гробље.[13] У својој књизи Томбоуцтоу ла Мyстéриеусе (Мистериозни Тимбукту) из 1897. године, Дубва пружа план и цртеж, своје визије изгледа џамије пре него што је напуштена.[14]

Садашња џамија[уреди | уреди извор]

Садашња џамија, фотографисана 2003, са градске пијаце

Године 1906, француска администрација је у граду организовала обнову првобитне џамије и истовремено изградњу школе на месту џамије Секу Амаду. Обнова је завршена 1907. присилним радом под управом Исмаила Траора, поглавара Ђенског зидарског цеха. Судећи по фотографијама из тог времена,[7] изгледа да је положај барем неких спољних зидова пратио положај првобитне џамије, али није јасно да ли су стубови који поџавају кров задржани у претходном распореду. Оно што је готово сигурно било ново у обновљеној џамији је симетрично уређење три велике куле у зиду кибле. Расправљало се у којој је мери дизајн обновљене џамије био подложан француском утицају.[7]

Дубва је поново посетио Ђене 1910. године и био је шокиран новом зградом. Сматрао је да је за дизајн одговорна француска колонијална администрација и написао је да изгледа као мешавина јежа и црквених оргуља. Он је сматрао је да купе чине да зграда подсећа на барокни храм посвећен богу супозитора.[15] Супротно томе, Жан-Луј Буржоа тврди да су Французи имали мало утицаја, осим можда на унутрашње лукове и да је дизајн „у основи афрички“.[16]

3Д доцументација са ласер-сканирањем[уреди | уреди извор]

3Д документација Ђене џамије је спроводена 2005. године коришћењем ласерског скенирања терена.[17][18] Ово је био део Замани пројекта који има за циљ да тродимензионално сними локалитете културне баштине и да их на тај начин евидентира за будуће генерације.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Холл, Аугустин Ф.C. (2009). „Цопинг wитх унцертаинтy: Неолитхиц лифе ин тхе Дхар Тицхитт-Wалата, Мауританиа, (ца. 4000–2300 БП)”. C. Р. Геосциенце. 241 (8): 703—712. Бибцоде:2009ЦРГео.341..703Х. дои:10.1016/ј.црте.2009.04.005. 
  2. ^ Холл А (1985). „Бацкгроунд то тхе Гхана Емпире: арцхаеологицал инвестигатионс он тхе транситион то статехоод ин тхе Дхар Тицхитт регион (Мауританиа)”. Јоурнал оф Антхропологицал Арцхаеологy. 4 (2): 90—94. дои:10.1016/0278-4165(85)90005-4. 
  3. ^ Арази, Ноемие. „Трацинг Хисторy ин Диа, ин тхе Инланд Нигер Делта оф Мали -Арцхаеологy, Орал Традитионс анд Wриттен Соурцес” (ПДФ). Университy Цоллеге Лондон. Институте оф Арцхаеологy. 
  4. ^ ИЦМОС (1981—1988), Wорлд Херитаге Лист 116 (ПДФ), Парис: УНЕСЦО 
  5. ^ Репорт оф тхе 12тх Сессион оф тхе Wорлд Херитаге Цоммиттее, Парис: УНЕСЦО, 1988 
  6. ^ Оператионал Гуиделинес фор тхе Имплементатион оф тхе Wорлд Херитаге Цонвентион (ПДФ), Парис: УНЕСЦО, 2008, стр. 20 
  7. ^ а б в Боургеоис 1987
  8. ^ "Wхен тхе султан бецаме а Муслим. хе хад хис палаце пуллед доwн анд тхе сите турнед инто а мосqуе дедицатед то Год Мост Хигх. Тхис ис тхе пресент цонгрегатионал мосqуе. Хе буилт анотхер палаце фор химселф анд хис хоусехолд неар тхе мосqуе он тхе еаст сиде." Хунwицк 1999, стр. 18
  9. ^ "Wхен Султан Кунбуру диед – маy Год Мост Хигх хаве мерцy он хим – хе wас суццеедед бy тхе султан wхо буилт тхе тоwерс (абрај) оф тхе цонгрегатионал мосqуе. Хе ин турн wас суццеедед бy тхе султан wхо буилт тхе wалл wхицх сурроундс тхат мосqуе." Хунwицк 1999, стр. 20
  10. ^ Боургеоис 1987, стр. 55.
  11. ^ Енгравинг фром пхото ин Дубоис 1896, стр. 164
  12. ^ Дубоис 1896, стр. 154.
  13. ^ Дубоис 1896, стр. 162.
  14. ^ Дубоис 1896, стр. 155.
  15. ^ Дубоис 1911, стр. 189; Дубоис'с Френцх теxт ис qуотед ин Бедауx, Диабy & Маас 2003, стр. 16
  16. ^ Боургеоис 1987, стр. 58
  17. ^ Рüтхер, Хеинз (25—28. 3. 2002). Ан Африцан херитаге датабасе – Тхе виртуал пресерватион оф Африца'с паст (ПДФ). ИСПРС Цоммиссион VI Wорксхоп: Девелопментс анд Тецхнологy Трансфер ин Геоматицс фор Енвиронментал анд Ресоурце Манагемент. Дар ес Салаам, Танзаниа: Интернатионал Социетy фор Пхотограмметрy анд Ремоте Сенсинг. стр. 185—192. 
  18. ^ „Сите - Дјенне Мосqуе”. Замани Пројецт, Университy оф Цапе Тоwн. Приступљено 30. 10. 2019. 
  19. ^ Рüтхер, Хеинз; Рајан, Рахим С. (2007). „Доцументинг Африцан ситес: Тхе Алука Пројецт”. Јоурнал оф тхе Социетy оф Арцхитецтурал Хисторианс. 66 (4): 437—443. ЈСТОР 10.1525/јсах.2007.66.4.437. дои:10.1525/јсах.2007.66.4.437. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Велика џамија у Ђенеу на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Velika_džamija_u_Đeneu&oldid=27677508”