Пређи на садржај

Венус Клоакина

С Википедије, слободне енциклопедије

Венус Клоакина (лат. Венус Цлоацина), римска богиња одводног канала који је пресецао Форум целом дужином.[1]

Увођење њеног култа приписује се краљу Тит Тацију (савладару Ромула), што упућује на древност овог божанства, а на то указује и њено име, јер је „Велика клоака“ (Цлоаца Маxима) представљала систем одводних канала који су настали још у време етрурских краљева.[2] Њихов задатак је био да се обезбеди исушивање Форума и спречи да трг буде захваћен водом која се сливала са околних брежуљака као и да се осигура одвод отпадака и ђубрета у Тибар. Очигледно је значај дренаже земљишта схваћен од најранијих дана, па се то исказивало и у поштовању посебне богиње везане за ту делатност. Она је била задужена да штити град од нечистоће и трулежи, а вероватно и да бди над оним делима људских руку која то омогућују.[1]

Реконструкција Светилишта Венус Клоакине приказан у два приказа на цртежу из 1906. године

Римљани су јој подигли омањи културни објекат (сацеллум) у близини форумских продавница (таберне нове) које су касније биле укључене у Емилијеву базилику (Басилица Аемилиа). На том месту је Цлоаца Маxима улазила на трг, и као канал под ведрим небом пролазила на његову другу страну. Тако је било све док Форум није сасвим поплочан, када су подземни канали преузели функцију одвођења отпадних вода испод његове мермерне површине. Изгледа да је то учињено доста касно, јер у време Плаута (Цурц. 476), почетком другог века п.н.е., и даље песник говори о Каналу који пролази тргом. Он светилиште Клоакине смешта између Комицијума и једне неименоване базилике (о којој ништа не знамо), на чијем месту ће тек касније настати Басилица Аемилиа (Цурц. 471). На основу представа о новцу, закључује се да је њено светилиште (сацеллум) било омања кружна платформа, омеђена балустрадом и да се до ње долазило степеницама. Сачуван је и кружни мермерни прстен испред Емилијеве базилике, који је престављао основу овог објекта. Остаје нејасно зашто је и када атрибут Цлоацина („која чисти“), доведен у везу са Венером.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Бујуклић 2010, стр. 756.
  2. ^ „Цлоацина”. Обсцуре Годдесс Онлине Дирецторy. Приступљено 16. 1. 2020. 
  3. ^ Бујуклић 2010, стр. 756–757.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бујуклић, Жика; (2010). Форум Романум - Римска држава, право, религија и митови, Београд.