Вилим Харангозо

Вилим Харангозо
Вилим Харангозо, лево
Датум рођења	(1925-01-25)25. јануар 1925.
Место рођења	Суботица  Краљевина СХС
Датум смрти	14. јануар 1975.(1975-01-14) (49 год.)
Место смрти	Београд  СФРЈ

Вилим Харангозо, лево и Жарко Долинар

Вилим Харангозо (мађ. Harangozó Vilim Vilmos; Суботица, 25. јануар 1925 — Београд, 14. јануар 1975), је био један од најбољих југословенских стонотенисера свих времена, вишеструки државни првак и репрезентативац.

Спортска каријера

Спортску каријеру је почео са дванаест година у Суботици у Омладинском клубу, а наставио је са старијим братом Тибором у СТТЦ, а са четрнаест година, 1939. године, је већ наступао за сениорску репрезентацију Југославије и тако постаје најмлађи стонотениски репрезентативац. „Кичи”, што му је био надимак, је био један из уског круга дефанзиваца у историји стоног тениса. Поседовао је нешто што други нису имали, или нису бар имали у толикој мери - изванредан стил. Нико му у томе није био раван. Урођених елегантних покрета, на врхунцу снаге, лаган и покретљив, савршене технике. Изнад свега је био борац од главе до пете, какав се само пожелети може. Сматрао се изузетно почашћеним кад је бранио боје државне репрезентације, али „гинуо” је и за своју Суботицу, а изнад свега за свој „Спартак”. Таквог спортисту је било тешко наћи. Заиста, „Кичи” је био непоновљив и јединствен. Измамљивао је аплаузе где год је играо.

Харангозо је играо у доба аматерског спорта, у време које неки са правом сматрају „романтичарским”. Тако је и играо. Маштовито, суптилно, сјајно осећајући лоптицу и прави тренутак за изненадни контра-ударац. Добро је играо и фудбал, тенис и одбојку. Но, своје најзрелије играчке године провео је у “Спартаку” за који га вежу и бројни успеси.

Признања

„Кичи” је у првом послератном периоду пуних петнаест година високо држао јарбол југословенског стонотениског спорта. Облачио је дрес са државним грбом у репрезентативним утакмицама 127 пута, освојио је 38 међународнх наслова (13 у синглу, 24 у паровима и 1 екипно).

Победнички ловоров венац добио је приликом освајања међународних појединачних првенстава Француске, СР Немачке, Швајцарске, Чилеа, Југославије, Белгије и Москве. Био је трећи на Европском првенству у Будимпешти. Био је 1958. освајач четири медаље на светским првенствима, први југословенски играч који је играо у финалу Светског првенства (са Линдом Wертл у Бечу 1951. у игри мешовитих парова). Заједно са Жарком Долинаром уписао се у вечну листу победника светских првенстава, тријумфом у игри парова у Лондону 1954. године. У разним дисциплинама на првенствима државе освојио је укупно 29 титула, од тога је чак осам пута био појединачни првак што је до сада недостигнут рекорд. Укупно је освојио око 2.000 спортских трофеја.

Тренерска каријера

Харангозо је био активан у разним органима Стонотениског Савеза Југославије, а истицао се и тренерским радом у периоду од 1963. па до 1965. године. У Љубљани је 1965. године на СПЕНТ-у водио југословенску репрезентацију, која се као најбоља европска нација пласирала на четврто место у свету, а у Минхену је 1969. тренирајући западне Немце имао и још запажених успеха.

Активан и као друштвено-спортски радник, одмах после Другог светског рата, постаје председник Градског одбора УСАОЈ, па одборник ССРЊ, члан Среског савеза спортова итд.

Вилим Харангозо, до сада најквалитетнији спортиста Суботице одликован је 1969. Орденом братства и јединства са сребрном звездом, а године 1965. награђен је Октобарком наградом Суботице.

На ЕСТОН 74 у Новом Саду указано му је посебно признање као председнику почасног одбора Европског првенства, но непосредно након тога болест га је приковала уз болеснички кревет.

Пролог

Вилим је умро у београдској болници 14. јануара 1975. На сахрани шампиона на Бајском гробљу у Суботици скупило се некилико хиљада грађана, његови бројни пријатељи и спортисти као и угледни друштвено-политички радници града Суботице. У гроб му је стављен рекет и лоптица са којом је победио светског првака Б.Вану, а ти спортски реквизити били су симболи њега самог читавог живота. У знак сећања на великог мајстора стонотениске игре Вилима Харангозоа установљен је Меморијални савезни турнир Вилим Харангозо који се почетком сваке календарске године игра у Суботици. Вилим Харангозо је био истински шампион и пионир спорта чије су трајне непроцењиве заслуге за југословенски и суботички стони тенис.