Vilin konjic
| Либеллула депресса | |
|---|---|
| |
| Либеллула депресса - мужјак Заштићено подручје Вршачки Мали рит | |
| |
| Либеллула депресса - женка Заштићено подручје Вршачки Мали рит | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Одоната |
| Инфраред: | Анисоптера |
| Породица: | Либеллулидае |
| Род: | Либеллула |
| Врста: | L. депресса
|
| Биномно име | |
| Либеллула депресса | |
Вилин коњиц[1] (лат. Libellula depressa) је врста вилинског коњица[2] из породице Либеллулидае, а уједно и једна од најчешћих врста вилинских коњица у Европи.
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Либеллула депресса насељава западни палеарктик и широко је распрострањена у Европи. Њена бројност опада на истоку до централне Азије. Ова врста је уобичајена и распрострањена у већини европских земаља, али није забележена на територији Ирске.[3]
Ова врста је присутна у следећим државама: Авганистан; Албанија; Андора; Јерменија; Аустрија; Азербејџан; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Хрватска; Чешка; Данска; Естонија; Финска; Француска; Грузија; Немачка; Грчка; Мађарска; Иран, Исламска Република; Ирак; Израел; Италија; Казахстан; Киргистан; Латвија; Либан; Лихтенштајн; Литванија; Луксембург; Северна Македонија; Молдавија; Црна Гора; Низоземска; Норвешка; Пољска; Португал; Румунија; Руска Федерација; Србија; Словачка; Словенија; Шпанија ; Шведска; Швајцарска; Сиријска Арапска Република; Таџикистан; Турска; Туркменистан; Украјина; Велика Британија.[4]
Станиште[уреди | уреди извор]
Libellula depressa је врста карактеристична за стајаће воде, језера и баре. Често су једна од првих врста које насељавају ново станиште као што су новоформиране баре. L. депресса се често среће далеко од воденог станишта на ком се размножаваја. Адулти су веома покретни и пролазе кроз период матурације даље од места изваљивања.
Опис[уреди | уреди извор]
Мужјаци и женке ове врсте имају широк, спљоштен абдомен браон боје (код мужјака бива прекривен плавичастим покровом) са жутим шарама латерално. Абдомен старијих женки постаје таман. Оба пара крила су у основи смеђе боје. Антехумералне торакалне линије су присутне, а дужина задњег крила је око 35 мм. L. депресса је веома карактеристична по орми и колорацији и лака је за распознавање.[7] Груди оба пола су тамне, готово црне, осим с горње стране где се налазе две светле пруге. Крила су провидна, али је основа оба пара крила обојена црно. Птеростигма је црна и издужена. Ова врста има много масивније тело од осталих врста које припадају овој породици[8][2].
Биологија и понашање[уреди | уреди извор]
Период лета је од априла до септембра али најбројнији су од маја до јуна. Лете веома брзо, често доста ниско изнад површине воде. Мужјаци су територијални и боре се за територију са супарницима исте али и других врста. Парење се одвија у ваздуху при чему се формира копула. Парење је кратко (свега две минуте) након чега женка полаже оплођена јаја у воду. Јаја се развијају након 4 до 5 недеља, а ларвално развиће траје две године. Ларве се налазе на дну водене површине, често укопане у детритус и муљ одакле вребају плен.[9]
Животни циклус[уреди | уреди извор]
Код ове врсте парење траје веома кратко и одвија се у лету. Након парења мужјак и женка се одвајају и женка сама полаже јаја. Полагање се одвија тако што женка крајем свог трбуха пипа површину воде и у том тренутку полаже по једно јаје. Ларвено развиће траје једну до три године након чега се излећу одрасле јединке, обично у рано пролеће. Егзувије остављају на приобалним биљкама.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Црвена листа заштићене флоре и фауне Републике Српске” (ПДФ). стр. 8.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 53. ИСБН 86-331-2112-3.
- ^ Фауна еуропаеа
- ^ ИУЦН
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2018. г. Приступљено 28. 09. 2018.
- ^ Либеллула депресса—фауна-еу.орг
- ^ Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ISBN 0-9531399-4-8.
- ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.
- ^ ЕОЛ
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
