Витамин Е
Клинички подаци | |
---|---|
Drugs.com | MedFacts, природни производи |
Идентификатори | |
ATC код | A11H (WHO) |
ChEMBL | CHEMBL |
Хемијски подаци | |
Формула | C29H50O2 |
Моларна маса | 416,68 |
Витамин Е је група од осам једињења растворних у масноћи, која обухвата токофероле и токотриеноле.[1] Међу различитим формама витамина Е, γ-токоферол је најчешћи у северно америчкој исхрани, док α-токоферол има тај статус у Европи.[2] γ-Токоферол се може наћи у кукурузном уљу, сојином уљу, маргарини и преливима за салату.[3][4] α-Токоферол је биолошки најактивнија форма витамина Е. Ова варијанта витамин Е је обилата у уљу пшеничних клица, сунцокрета, и шафранике.[4][5] Он је у масти растворан антиоксиданс који зауставља продукцију реактивних врста кисеоника формираних током оксидације масти.[6][7][8]
Здравствени ефекти[уреди | уреди извор]
Док се иницијално мислило да суплементација витамином Е може да има позитивни утицај на здравље, истраживања нису потврдила ту претпоставку.[9] Витамин Е не умањује морталитет код одраслих особа, чак ни у великим дозама,[10] и може незнатно да га повећа.[11] Он не побољшава контролу над крвним шећером код људи са шећерном болешћу[10], нити смањује ризик од можданог удара.[12] Дневна суплементација витамина Е не умањује ризик од канцера простате, а може да доведе до његовог повећања.[13] Испитивања његове улоге у макуларној дегенерацији су у току.[14]
Дефицијенција[уреди | уреди извор]
Дефицијенција витамина Е може да узрокује:
- спиноцеребеларна атаксија[15]
- миопатије[4]
- периферна неуропатија[16][17][18]
- атаксија[16][17][18]
- скелетална миопатија[16][17][18]
- ретинопатија[16][17][18]
- погоршање имуног одговора[16][17][18]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бригелиус-Флохе Б, Трабер (1999). „Витамин Е: фунцтион анд метаболисм”. ФАСЕБ. 13: 1145—1155.
- ^ МГ, Трабер (1998). „Тхе биологицал ацтивитy оф витамин Е”. Тхе Линус Паулинг Институте.
- ^ Биери, Евартс (1974). „γ-Тоцопхерол: метаболисм, биологицал ацтивитy анд сигнифицанце ин хуман витамин Е нутритион”. Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 27 (9): 980—986. ПМИД 447212.
- ^ а б в Бригелиус-Флохé Р, Трабер МГ (1. 7. 1999). „Витамин Е: фунцтион анд метаболисм”. ФАСЕБ Ј. 13 (10): 1145—55. ПМИД 10385606.
- ^ Ребоул Е, Рицхелле M, Перрот Е, Десмоулинс-Малезет C, Пириси V, Борел П (2006). „Биоаццессибилитy оф царотеноидс анд витамин Е фром тхеир маин диетарy соурцес”. Јоурнал оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy. 54 (23): 8749—8755. ПМИД 17090117. дои:10.1021/јф061818с.
- ^ Натионал Институте оф Хеалтх (2009). „Витамин Е фацт схеет”.
- ^ Херрера; Барбас, C (2001). „Витамин Е: ацтион, метаболисм анд перспецтивес”. Јоурнал оф Пхyсиологy анд Биоцхемистрy. 57 (2): 43—56. ПМИД 11579997. дои:10.1007/БФ03179812.
- ^ Пацкер L, Wебер СУ, Римбацх Г (2001). „Молецулар аспецтс оф α-тоцотриенол антиоxидант ацтион анд целл сигналлинг”. Јоурнал оф Нутритион. 131 (2): 369С—73С. ПМИД 11160563.
- ^ Хабер, Давид (2006). Хеалтх промотион анд агинг : працтицал апплицатионс фор хеалтх профессионалс (4тх изд.). Неw Yорк, НY: Спрингер Пуб. стр. 280—. ИСБН 9780826184634.
- ^ а б Абнер, ЕЛ; Сцхмитт, ФА; et al. (2011). „Витамин Е анд алл-цаусе морталитy: а мета-аналyсис”. Цуррент агинг сциенце. 4 (2): 158—70. ПМИД 21235492.
- ^ Бјелаковиц, Г; et al. (2008). Бјелаковиц, Горан, ур. „Антиоxидант супплементс фор превентион оф морталитy ин хеалтхy партиципантс анд патиентс wитх вариоус дисеасес”. Цоцхране датабасе оф сyстематиц ревиеwс (Онлине) (2): ЦД007176. ПМИД 18425980. дои:10.1002/14651858.ЦД007176.
- ^ Бин, Q; et al. (2011). „Тхе роле оф витамин Е (тоцопхерол) супплементатион ин тхе превентион оф строке. А мета-аналyсис оф 13 рандомизед цонтроллед триалс”. Тхромбосис анд хаемостасис. 105 (4): 579—85. ПМИД 21264448. дои:10.1160/ТХ10-11-0729.
- ^ Хаедерле, Мицхаел. „Витамин Е Супплементс Раисе Риск оф Простате Цанцер”. Хеалтх Дисцоверy. ААРП.
- ^ Олсон, ЈХ; et al. (2011). „Нутритионал супплементатион анд аге-релатед мацулар дегенератион.”. Семинарс ин опхтхалмологy. 26 (3): 131—6. ПМИД 21609225.
- ^ Трабер Ј Аткинсон (2007). „Витамин Е, Антиоxидант анд Нотхинг Море”. Фрее радицал биологy & медицине. 43 (1): 4—15. ПМЦ 2040110 . ПМИД 17561088. дои:10.1016/ј.фреерадбиомед.2007.03.024.
- ^ а б в г д Оффице оф Диетарy Супплементс. „Витамин Е Профессионал Фацт Схеет”. Натионал Институтес оф Хеалтх. Приступљено 14. 8. 2010.
- ^ а б в г д Институте оф Медицине. Фоод анд Нутритион Боард. Диетарy Референце Интакес: Витамин C, Витамин Е, Селениум, анд Царотеноидс. Wасхингтон, DC: Натионал Ацадемy Пресс, 2000.
- ^ а б в г д Коwдлеy КВ, Масон ЈБ, Меyдани СН, Цорнwалл С, Гранд РЈ (1992). „Витамин Е дефициенцy анд импаиред целлулар иммунитy релатед то интестинал фат малабсорптион”. Гастроентерологy. 102 (6): 2139—42. ПМИД 1587435.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хабер, Давид (2006). Хеалтх промотион анд агинг : працтицал апплицатионс фор хеалтх профессионалс (4тх изд.). Неw Yорк, НY: Спрингер Пуб. стр. 280—. ИСБН 9780826184634.
- Бригелиус-Флохе Регина; Ф, Келлy; Салонен Ј; Ј, Неузил; Зингг Ј; А, Аззи (2002). „Тхе Еуропеан перспецтиве он витамин Е: цуррент кноwледге анд футуре ресеарцх”. Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 76 (4): 703—16. ПМИД 12324281.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Витамин Е
- Витамин Е Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2009)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |