Пређи на садржај

Витрувијев човек

С Википедије, слободне енциклопедије

Витрувијев човек је светски познати цртеж који је нацртао Леонардо да Винчи из око 1487. године[1][2] у једној од својих бележница. Уз цртеж се налазе и белешке темељене на делу славног староримског архитекте Витрувија. Изведен је мастилом и пером на папиру, а приказује фигуру мушкарца у два полажаја који се преклапају, с раширеним рукама (у једној) те раширеним рукама и ногама (у другој), док су око њих описани кружница и квадрат. Цртеж и текст се понекад називају Законом пропорција или, ређе, Пропорцијама човека. Чува се у Галерији Академије у Венецији и, попут већине радова на папиру, приказује се само повремено. Код Витрувијевог човека тело треба да је седам пута дуже од главе. Цртеж припада епохи хуманизма.

Пропорције цртежа[уреди | уреди извор]

Према Леонарду важе следеће пропорције:

  1. длан је широк колико и 4 прста
  2. стопало треба да је дугачко колико и 4 длана
  3. раздаљина измедју браде и врха главе износи 1/8 човекове висине
  4. дужина шаке је 1/10 човекове висине
  5. дужина ува је 1/3 дужине лица
  6. висина човека износи 4 корака (тј. 24 длана)
  7. дужина човекових раширених руку (распон руку) једнак је његовој висини
  8. размак између почетка косе на челу и дна браде јесте 1/10 човекове висине
  9. размак између дна врата и до почетка косе износи 1/6 човекове висине
  10. максимална ширина рамена износи 1/4 човекове висине
  11. размак између средине прса до врха главе износи 1/4 човекове висине
  12. размак од лакта до врха шаке износи 1/4 човекове висине
  13. размак од лакта до пазуха износи 1/8 човекове висине
  14. размак између дна браде и носа износи 1/3 висине главе
  15. размак између почетка косе и обрва износи 1/3 дужине лица
  16. дужина човековог стопала износи 1/6 његове висине
Пропорције Витрувијевог човека

Историја цртежа[уреди | уреди извор]

Цртеж се налазио у колекцији Ђузепеа Босија који га је убацио у своју монографију о Леонардовој Тајној вечери. Следеће године одвојио је део монографије који се односио на Витрувијевог човека и објавио га као Делле опиниони ди Леонардо да Винци инторно алла симметриа де Цорпи Умани („Мишљења Леонарда да Винчија о симетричности људског тела”) (1811.). Након Боссијеве смрти 1815. године, Витрувијев човек је дошао у посед Галлерије делл'Аццадемиа, заједно с већином Леонардових цртежа. Ово дело је било подстрек многим великим уметницима између осталог и великом немачком сликару Албрехту Диреру. У Лондону се налази тродимензионални приказ овог цртежа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхе Сецрет Лангуаге оф тхе Ренаиссанце - Рицхард Стемп
  2. ^ "Историја уметности" Х. V. Јансон и Ентони Ф. Јансон