Вулканска купола

С Википедије, слободне енциклопедије

Риолитска лавна купола вулкана Чајтен| током његове ерупције 2008–2010
Један од Ињо кратера, пример риолитске куполе
Неа Камени вишен са Тере, Санторини

У вулканологији, вулканска купола или лавна купола је кружна избочина у облику насипа која је резултат спорог избацивања вискозне лаве из вулкана. Ерупције формирања куполе су уобичајене, посебно при подешавањима граница конвергентних плоча.[1] Око 6% ерупција на земљи доводи до формирања лавних купола.[1] Геохемија лавних купола може да варира од базалта[2][3][4] (нпр. Семеру, 1946) до риолита[5][6][7][8][9] (нпр. Чајтен, 2010), иако је већина средњег састава (попут Сантијагуита, дацит-андезита, данас).[10] Карактеристичан облик куполе се приписује високој вискозности која спречава лаву да отече далеко. Ова висока вискозност може се остварити на два начина: високим нивоом силике у магми, или отпуштањем гаса из течне магме. Будући да вискозне базалтне и андезитне куполе брзо старе и да се лако распадају даљим уносом течне лаве, већина сачуваних купола има висок садржај силике и састоји се од риолита или дацита.

Постојање вулканских купола је претпостављено за неке куполасте структуре на Месецу, Венери и Марсу,[1] нпр. марсовска површина у западном делу Аркадија Планитија и унутар Тера Сиренум.[11][12]

Динамика куполе[уреди | уреди извор]

Лавна купола у кратеру планине Сент Хеленс

Лавне куполе се развијају непредвидиво, услед нелинеарне динамике изазване кристализацијом и испуштањем високо вискозне лаве у каналу куполе.[13] Куполе подлежу разним процесима као што су раст, колапс, очвршћавање и ерозија.

Лавне куполе расту ендогеним или егзогеним увећавањем куполе. Прво подразумева проширење вулканске куполе због прилива магме у унутрашњост куполе, а друго се односи на дискретне режњеве лаве на површини куполе.[10] Висока вискозност лаве спречава је да тече далеко од одушка из кога излази, стварајући куполасти облик лепљиве лаве, који се полако хлади на месту. Врхови и токови лаве су уобичајени екструзивни производи лавних купола.[1] Куполе могу достићи висине од неколико стотина метара и могу полако и постојано расти месецима (нпр. вулкан Унзен), годинама (нпр. вулкан Суфриер Хилс) или чак вековима (нпр. вулкан Мерапи). Бокове ових структура чине нестабилни камени остаци. Због повременог пораста притиска гаса, еруптивне куполе често могу доживети епизоде експлозивне ерупције током времена. Ако се део лавне куполе уруши и изложи магму под притиском, могу се створити пирокластични токови.[14] Остале опасности повезане са лавним куполама су уништавање имовине током лаве, шумски пожари и лахари изазвани поновном мобилизацијом растреситог пепела и остатака. Куполе од лаве једна су од главних структурних карактеристика многих стратовулкана широм света. Лавне куполе су склоне необично опасним експлозијама, јер могу садржавати лаву богату силиком.

Карактеристике ерупције вулканске куполе укључују плитку, дуготрајну и хибридну сеизмичност, што се приписује прекомерним притисцима течности у испусној комори. Остале карактеристике вулканске куполе укључују њихов хемисферични облик куполе, циклусе раста куполе током дужих периода и изненадне налете насилне експлозивне активности.[15] Просечна стопа раста куполе може се користити као груби показатељ опскрбе магмом, али не даје индикације о систематском однос хронологије или карактеристика експлозија у вулканској куполи.[16]

Гравитационо урушавање куполе лаве може створити блок и ток пепела.[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Цалдер, Елиза С.; Лаваллéе, Yан; Кендрицк, Јацкие Е.; Бернстеин, Марц (2015). Тхе Енцyцлопедиа оф Волцаноес. Елсевиер. стр. 343—362. ИСБН 9780123859389. дои:10.1016/б978-0-12-385938-9.00018-3. 
  2. ^ Ле Бас, M. Ј.; Стрецкеисен, А. L. (1991). „Тхе ИУГС сyстематицс оф игнеоус роцкс”. Јоурнал оф тхе Геологицал Социетy. 148 (5): 825—833. Бибцоде:1991ЈГСоц.148..825Л. ЦитеСеерX 10.1.1.692.4446 Слободан приступ. С2ЦИД 28548230. дои:10.1144/гсјгс.148.5.0825. 
  3. ^ „Роцк Цлассифицатион Сцхеме - Вол 1 - Игнеоус” (ПДФ). Бритисх Геологицал Сурвеy: Роцк Цлассифицатион Сцхеме. 1: 1—52. 1999. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2018-03-29. г. 
  4. ^ „ЦЛАССИФИЦАТИОН ОФ ИГНЕОУС РОЦКС”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2011. г. 
  5. ^ Блатт, Харвеy; Трацy, Роберт Ј. (1996). Петрологy : игнеоус, седиментарy, анд метаморпхиц. (2нд изд.). Неw Yорк: W.Х. Фрееман. стр. 55, 74. ИСБН 0716724383. 
  6. ^ Ле Бас, M. Ј.; Стрецкеисен, А. L. (1991). „Тхе ИУГС сyстематицс оф игнеоус роцкс”. Јоурнал оф тхе Геологицал Социетy. 148 (5): 825—833. Бибцоде:1991ЈГСоц.148..825Л. ЦитеСеерX 10.1.1.692.4446 Слободан приступ. С2ЦИД 28548230. дои:10.1144/гсјгс.148.5.0825. 
  7. ^ „Роцк Цлассифицатион Сцхеме - Вол 1 - Игнеоус” (ПДФ). Бритисх Геологицал Сурвеy: Роцк Цлассифицатион Сцхеме. 1: 1—52. 1999. 
  8. ^ „Цлассифицатион оф игнеоус роцкс”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2011. г. 
  9. ^ Пхилпоттс, Антхонy Р.; Агуе, Јаy Ј. (2009). Принциплес оф игнеоус анд метаморпхиц петрологy (2нд изд.). Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521880060. 
  10. ^ а б Финк, Јонатхан Х., Андерсон, Стевен W. (2001), „Лава Домес анд Цоулеес”, Ур.: Сигурссон, Харалдур, Енцyцлопедиа оф Волцаноес, Ацадемиц Пресс, стр. 307—319. 
  11. ^ Рампеy, Мицхаел L.; Милам, Кеитх А.; МцСwеен, Харрy Y.; Моерсцх, Јеффреy Е.; Цхристенсен, Пхилип Р. (28. 6. 2007). „Идентитy анд емплацемент оф домицал струцтурес ин тхе wестерн Арцадиа Планитиа, Марс”. Јоурнал оф Геопхyсицал Ресеарцх. 112 (Е6): Е06011. Бибцоде:2007ЈГРЕ..112.6011Р. дои:10.1029/2006ЈЕ002750. 
  12. ^ Брож, Петр; Хаубер, Ернст; Платз, Тхомас; Балме, Матт (април 2015). „Евиденце фор Амазониан хигхлy висцоус лавас ин тхе соутхерн хигхландс он Марс”. Еартх анд Планетарy Сциенце Леттерс. 415: 200—212. Бибцоде:2015Е&ПСЛ.415..200Б. дои:10.1016/ј.епсл.2015.01.033. 
  13. ^ Мелник, О; Спаркс, Р. С. Ј. (4. 11. 1999), „Нонлинеар дyнамицс оф лава доме еxтрусион” (ПДФ), Натуре, 402 (6757): 37—41, Бибцоде:1999Натур.402...37М, дои:10.1038/46950 
  14. ^ Парфитт, Е.А.; Wилсон, L (2008), Фундаменталс оф Пхyсицал Волцанологy, Массацхусеттс, УСА: Блацкwелл Публисхинг, стр. 256 
  15. ^ Спаркс, Р.С.Ј. (август 1997), „Цаусес анд цонсеqуенцес оф прессурисатион ин лава доме еруптионс”, Еартх анд Планетарy Сциенце Леттерс, 150 (3–4): 177—189, Бибцоде:1997Е&ПСЛ.150..177С, дои:10.1016/С0012-821X(97)00109-X 
  16. ^ Неwхалл, C.Г.; Мелсон., W.Г. (септембар 1983), „Еxплосиве ацтивитy ассоциатед wитх тхе гроwтх оф волцаниц домес”, Јоурнал оф Волцанологy анд Геотхермал Ресеарцх, 17 (1–4): 111—131, Бибцоде:1983ЈВГР...17..111Н, дои:10.1016/0377-0273(83)90064-1 )
  17. ^ Цоле, Паул D.; Нери, Аугусто; Баxтер, Петер Ј. (2015). „Цхаптер 54 – Хазардс фром Пyроцластиц Денситy Цуррентс”. Ур.: Сигурдссон, Харалдур. Енцyцлопедиа оф Волцаноес (2нд изд.). Амстердам: Ацадемиц Пресс. стр. 943—956. ИСБН 978-0-12-385938-9. дои:10.1016/Б978-0-12-385938-9.00037-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Vulkanska kupola na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vulkanska_kupola&oldid=27677176”