Зелена еуглена

Зелена еуглена
Научна класификација
Тип:	Еугленозоа
Класа:	Еугленоидеа
Ред:	Еугленида
Породица:	Еугленацеае
Род:	Еуглена
Врста:	Е. виридис
Биномно име
	Еуглена виридис; Ehrenberg, 1830

Зелена еуглена је род једноћелијских протиста, класе Еугленоидеа. Познатије као бичари (због флагеластог израштаја), овај род првенствено насељава мале стајаће воде, као што ту баре и локве. Води у којој се нађу у великом броју дају зелену боју. Зелена еуглена има издужено тело. На предњем делу тела се налази бич. Бич се таласасто извија, налик пропелеру, и покреће еуглену.Она има очну мрљу која јој помаже да разликује светло од таме.

Особине[уреди | уреди извор]

Зелена еуглена се храни на 2 начина:

аутотрофно, у присуству сунчеве светлости она врши фотосинтезу и себи ствара храну;
хетеротрофно, када се налази у мраку, она користи органске материје (нпр. које настају разлагањем лишћа), а затим их уноси у своје тело.

Еуглена има једну посебну органелу која се назива "очна мрља" , која се налази у близини корена флагеле и представља чулни орган еуглене, који јој помаже да препозна постојање или одсуство светлости. Када се еуглена на дужи период нађе у тами, хлорофил у њој ишчезава и еуглена постаје безбојна. Храна се вари у хранљивим вакуолама, органелама у телу еуглене. Дише целом површином тела. Зелена еуглена размножава се бесполно уздужном деобом. Остатке метаболичких процеса излучује преко контрактилних вакуола. У неповољним условима (ниска температура, суша), долази у развојни ступањ који се назива циста, формирајући заштитну опну.