Зеничка синагога

Синагога у Зеници је бивша зграда синагоге која се налази у Зеници (Федерација БиХ, Босна и Херцеговина). Проглашена је за национални споменик БиХ.^[1]

Локација[уреди | уреди извор]

Зграда некадашње синагоге налази се у урбаној зони Зенице, између Старе чаршије и стамбених зона Пишће и Поток.

Историја[уреди | уреди извор]

Крајем 15. и почетком 16. вијека дио сефардских Јевреја, протјераних 1492. године из Шпаније и Португалије, досељава се и на подручје Босне и Херцеговине. У Зеницу су дошли око 1750. године.

Након 1878. године Зеницу насељавају и ашкенаске породице. Године 1910. У Зеници је живјело 297 Јевреја. До 1885. године подигли су синагогу поред чаршије, а нешто касније и гробље на периферији града. Садашња Синагога у Зеници саграђена је 1904—1907, по пројекту Милоша Комадине.

Други свјетски рат је имао катастрофалне посљедице по зеничку јеврејску заједницу: њемачки окупатор и усташе су 1941. године Синагогу опљачкали, демолирали, њен инвентар и ентеријер уништили, а објекат претворили у коњушницу. У периоду 1941—1945., од укупно 240 зеничких Јевреја погинуло је 185, а страхоте рата преживјело свега 55 особа.

Након Другог свјетског рата, малобројни преживјели чланови Јеврејске општине Зеница, нису били у могућности да обнове демолирану зграду Синагоге, тако да је синагога промијенила своју намјену. Жељезара Зеница је синагогу привремено обновила и ту смјестила своју штампарију. Од 1960. године, служила је као магацин и продавница намјештаја. Године 1968. постигнут је договор с Јеврејском заједницом Југославије да се зграда синагоге да на трајно кориштење Музеју Зенице. Овај договор је прешао с Музеја Зенице на институцију Музеј града Зенице након рата 1992—1995. Приземље се користи као галеријски простор за повремене и сталне ликовне поставке, а на спрату је депо музеја.

Дана 25. октобра 2019. године у просторијама Зеничке синагоге одржана је изложба исламских и православних калиграфских радова насталих током програма „Упознај земљу да би је волио”.^[2]^[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Објекат Синагоге у Зеници је правоугаона грађевина вањских габаритних мјера 10,20×18,50 м. Стилски припада периоду историцизма, односно еклектичког израза. Играђена је у псеудомаварском слогу,^[4] односно у мудехар стилу [en]. Псеудомаварски слог на зеничкој Синагоги најуочљивији је на рељефним орнаментима фасада, прозорским отворима, форми лукова и алтернацији обојених хоризонталних трака на фасадама.

Постоје различита тумачења историчара умјетности и архитектуре о употреби еклектичке арихитектуре, а посебно псеудомаварског слога у Босни и Херцеговини. Објашњење те појаве садржано је заправо у слиједу и праћењу кретања у европској архитектури краја 18. и 19. вијека, које карактерише еклектицизам, односно појава нео и псеудостилова.

Мишљење др. Елеоноре Кинцл је да поријекло маварског стила у јеврејској умјетности — посебно у архитектури — не треба да се веже за реминисценције на „златно доба” јеврејске прошлости у Шпанији. Од пресудне важности је било јачање духовне, националне и социјалне еманципације Јевреја који настоје што активније учествовати у животу нејеврејске околине... будући да сада Јевреји слободно истичу своје оријентално поријекло (а и околина их сматра оријенталним неевропским народом), граде своје богомоље неријетко монументалне и богато декорисане у египатском, маварском или којем другом источном стилу.^[1]