Пређи на садржај

Зубна обнова

С Википедије, слободне енциклопедије
Зубна обнова
ИЦД-9-CM23.2-23.4

Зубна обнова или дентално пуњење је третман којим се обнавља функција, интегритет, и морфологија недостајуће зубне структуре услед каријеса или спољашње трауме, као и замена такве структуре подржане денталним имплантима.[1] Постоје две широке врсте - директна и индиректна - и оне су даље класификоване према локацији и величини. На пример, пуњење коренског канала је ресторативна техника која се користи за испуњавање простора у којем зубна пулпа обично борави.

Припрема зуба[уреди | уреди извор]

Зуб # 3, горњи десни први кутњак, с почетком МО припреме. Гледајући у препарат, бела, спољашња глеђ изгледа нетакнута, док се жути, подложни дентин чини удубљеним. То је зато што је дентин пропао и услед тога је био уклоњен. Овај део глеђи сада није подржан и требало би га уклонити како би се спречио будући лом.

Враћање зуба у добру форму и функцију захтева два корака:

  1. припрема зуба за постављање ресторативног материјала, и
  2. постављање тих материјала.

Процес припреме обично укључује резање зуба помоћу ротационог зубарског алата и сечива или стоматилошког ласера како би се створио простор за планиране ресторативне материјале и да би се уклонили сви зубни распади или делови зуба који структурно нису звучни. Ако се трајна рестаурација не може извршити одмах након припреме зуба, може се извршити привремена обнова.

Припремљени зуб, спреман за постављање ресторативних материјала, обично се назива зубним препаратом. Коришћени материјали могу бити злато, амалгам, зубни композити, стаклени јономерни цемент или порцулан, између осталог. Препарати могу бити интракоронски или екстракоронски. Интракоронски препарати су они који служе за задржавање ресторативног материјала унутар граница структуре круне зуба. Примери укључују све класе шупљинских препарата за композит или амалгам, као и оне за инлеје од злата и порцулана. Интракоронски препарати се такође праве као женки примаоци који прихватају мушке компоненте уклоњивих делимичних протеза. Екстракоронски препарати дају језгро или базу на коју ће се поставити ресторативни материјал који ће зубу вратити у функционалну и естетску структуру. Примери укључују крунице и онлеје, као и винире.

Приликом припреме зуба за рестаурацију, бројна разматрања одређују тип и опсег препарата. Најважнији фактор који треба узети у обзир је пропадање. Највећим делом, опсег распадања ће дефинисати опсег припреме, а тиме и, следећи метод и одговарајуће материјале за рестаурацију.

Још један аспекат је неподржана структура зуба. Приликом припреме зуба за вршење рестаурације уклања се неподржана глеђ како би се омогућила предвидљивија обнова. Иако је глеђ најтврђа супстанца у људском телу, она је посебно крта, и неподржана глеђ се лако ломи.

Један систематски преглед је дошао до закључка да се за покварене млечне (примарне) зубе, стављање готове металне круне преко зуба (Халова техника) или само делимично уклањање каријеса (које се такође назива „селективно уклањање“[2]) пре постављања пуњење може бити боље од конвенционалног третмана уклањања свог труљења пре пуњења.[3] За покварене одрасле (трајне) зубе, делимично уклањање каријеса (такође познато као „селективно уклањање“[2]) пре пуњења зуба, или додавање друге фазе овом третману где се више каријеса уклања након неколико месеци, може бити боље него конвенционални третман.[4]

Директне ресторације[уреди | уреди извор]

Ова техника укључује постављање меког или савитљивог пуњења у припремљени зуб и изградњу зуба. Материјал се затим учвршћује и зуб се обнавља. Предност директних рестаурација је да се обично постављају брзо и да могу потавити у једном поступку. Стоматолог има мноштво различитих опција пуњења на избору. Одлука се обично доноси на основу локације и озбиљности придружене шупљине. Пошто је потребно да се материјал постави док је у контакту са зубом, ограничена енергија (топлота) се преноси на зуб из процеса очвршћавања.

Индиректне ресторације[уреди | уреди извор]

Индиректна рестаурација урађена по моделу из Ипс емакс керамике спремна за цементирање на природну зубну структуру

У овој се техници рестаурација израђује изван уста користећи зубне отиске припремљеног зуба. Уобичајене индиректне рестаурације укључују инлеје и онлеје, крунице, мостове и винире. Обично зубни техничар израђује индиректну рестаурацију из података које је пружио стоматолог. Готова рестаурација се обично трајно веже зубним цементом. То се често се ради у две одвојене посете стоматологу. Уобичајене индиректне рестаурације изводе се коришћењем злата или керамике.

Док се припрема индиректна рестаурација, понекад се користи провизорна/привремена рестаурација која покрива припремљени зуб како би се помогло у одржавању околних зубних ткива.

Зубне протезе које се могу скинути (углавном протетика) понекад се сматрају обликом индиректне рестаурације зуба, јер су направљене да замењују зубе који недостају. Постоје бројне врсте прецизних додатака (познатих и као комбиноване рестаурације) који помажу скидање протетског споја зуба, укључујући магнете, штипаљке, куке и имплантате, који се и сами могу видети као облик зубне обнове.

CEREC метода је ЦАД/ЦАМ ресторативна процедура која се изводи у зубарској ординацији. Оптички отисак припремљеног зуба снима се камером. Затим одређени софтвер узима дигиталну слику и претвара је у 3Д виртуелни модел на екрану рачунара. Керамички блок који одговара нијанси зуба се поставља у глодалицу. Потпуно керамичка маса у боји зуба се израђује и спремна је да се постави на лицу места.

Други начин израде је импорт СТЛ и матичних ЦАД датотека зуба у ЦАД/ЦАМ софтверске производе који корисника воде кроз производни процес. Софтвер може одабрати алате, обрадне секвенце и услове сечења оптимизоване за одређене врсте материјала, као што су титанијум и цирконијум, и за одређене протезе, као што су превлаке и мостови. У неким случајевима, замршена природа неких имплантата захтева употребу 5-осних метода обраде да би се обавио сваки део посла.[5]

Класификације шупљина[уреди | уреди извор]

ГВ Блекова класификација рестаурација

Грин Вардиман Блекова класификација:

Г.V. Блек је класификовао шупљине у зависности од њиховог места: [6]

  • Класа I Каријес који утиче на јаме и пукотине, на оклузалне, букалне и језичне површине кутњака и прекутњака и на палатал максиларних секутића.
  • Класа II Каријес који утиче на проксималне површине кутњака и прекутњака.
  • Класа III Каријес који утиче на проксималне површине централних зуба, бочних зуба и очњака.
  • Класа IV Каријес који проксимално делује укључујући ивице предњих зуба.
  • Класа V Каријес који утиче на лица десни или језичке површине предњих или стражњих зуба.
  • Класа VI Каријес који утиче на врхове кутњака, прекутњака и очњака

Грахам Ј. Маунтова класификација:

Маунт је класификова шупљине у зависносит од њиховог места и величине.[7] Предложена класификација замишљена је да поједностави идентификацију лезија и да дефише њихову сложеност како се повећавају.

Место:

  • Јама/Распуклина: 1
  • Подручје контакта: 2
  • Цервикално: 3

Величина:

  • Минимално: 1
  • Умерено: 2
  • Увећано: 3
  • Екстензивно: 4

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Yоур Теетх анд Цавитиес”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 2017-05-04. 
  2. ^ а б Иннес, Н.П.Т.; Френцкен, Ј.Е.; Бјøрндал, L.; Малтз, M.; Мантон, D.Ј.; Рицкеттс, D.; Ван Ландуyт, К.; Банерјее, А.; Цампус, Г.; Домéјеан, С.; Фонтана, M. (2016). „Манагинг Цариоус Лесионс: Цонсенсус Рецоммендатионс он Терминологy”. Адванцес ин Дентал Ресеарцх (на језику: енглески). 28 (2): 49—57. ИССН 0895-9374. ПМИД 27099357. С2ЦИД 10553555. дои:10.1177/0022034516639276. 
  3. ^ Сцхwендицке, Ф.; Френцкен, Ј.Е.; Бјøрндал, L.; Малтз, M.; Мантон, D.Ј.; Рицкеттс, D.; Ван Ландуyт, К.; Банерјее, А.; Цампус, Г.; Домéјеан, С.; Фонтана, M. (2016). „Манагинг Цариоус Лесионс: Цонсенсус Рецоммендатионс он Цариоус Тиссуе Ремовал”. Адванцес ин Дентал Ресеарцх (на језику: енглески). 28 (2): 58—67. ИССН 0895-9374. ПМИД 27099358. С2ЦИД 34262818. дои:10.1177/0022034516639271. 
  4. ^ Сцхwендицке, Фалк; Wалсх, Танyа; Ламонт, Тхомас; Ал-yасеен, Wараф; Бјøрндал, Ларс; Цларксон, Јанет Е; Фонтана, Маргхерита; Гомез Росси, Јесус; Гöстемеyер, Герд; Левеy, Цолин; Мüллер, Анне (2021-07-19). „Интервентионс фор треатинг цавитатед ор дентине цариоус лесионс”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. 2021 (7): ЦД013039. ИССН 1465-1858. дои:10.1002/14651858.цд013039.пуб2. 
  5. ^ ТЦТ магазине, "WоркНЦ Дентал ат тхе "ЦАД/ЦАМ анд Рапид Прототyпинг ин Дентал Тецхнологy" цонференце"
  6. ^ „Г. V. Блацк Цлассифицатион оф Цариоус Лесионс”. Архивирано из оригинала 2008-01-07. г. Приступљено 2007-12-19. 
  7. ^ Моунт, Грахам Ј.; Бдс, W. Рорy Хуме (1998). „А неw цавитy цлассифицатион”. Аустралиан Дентал Јоурнал (на језику: енглески). 43 (3): 153—159. ИССН 1834-7819. ПМИД 9707777. дои:10.1111/ј.1834-7819.1998.тб00156.x. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]