Đurđevska skupština u Beogradu
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Đurđevska skupština u Beogradu je održana 11. maja 1816.
Đurđevska skupština u Beogradu[uredi | uredi izvor]
Svršivši pitanje razreza poreza za sledeće polgođe i pregled računa za polgođe koje je prošlo, učesnici ove skupštine, kako je bio običaj, otišli su u grad da pozdrave carskog vezira Marašli Ali-pašu koji im je saopštio nekoliko fermana koji su stigli iz Carigrada. Tim fermanima Porta je davala narodu odgovor na njegove molbe.
Po završenom poslu, knez Miloš stane optuživati Petra Molera, jednoga od najuglednijih ljudi Prvog ustanka i „nadzoritelja“ Narodne kancelarije u Beogradu da je proneverio veliku sumu narodnog novca, da je Milošu radio o glavi opadajući ga kod vezira i da je, preko svojih ljudi, radio na tome da Srbiju dovede pod austrijsku vlast. Iz toga razloga Miloš je skupštini ponudio svoju ostavku. Tim povodom skupština je Molera osudila na smrt ali ga je morala na traženje vezira Marašlije predati turskim vlastima u grad. Vezir je nešto docnije naredio da Moler bude udavljen, što je i izvršeno nekoliko dana docnije. Istorijski je utvrđeno da Miloševa optužba protiv Molera nije bila opravdana, bar ne u onome delu svome koji je motivisan veleizdajom.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- JUGOSLOVENSKE NARODNE SKUPŠTINE I SABORI (st. 21 — 22)
- Narodne skupštine za vreme prve vladavine Miloša i Mihaila Obrenovića (1815-1842)