JKP Naissus
| JKP Naissus | |
|---|---|
 | |
| Javno komunalno preduzeće | |
| Delatnost | PREDUZEĆE ZA VODOVOD I KANALIZACIJU |
| Osnovano | 28. jun 1937. |
| Sedište | Kneginje Ljubice 1/I Niš,  Srbija |
Rukovodioci | Igor Vučić |
| Proizvodi | pitka voda, izgradnja vodovodne mreže |
| Prihod |  1,13 milijardi RSD (2010) |
| Profit | -49,6 miliona RSD (2010) |
| Ukupna aktiva |  2,12 milijardi RSD (2010) |
| Ukupan kapital | 1,03 milijardi RSD (2010) |
Broj zaposlenih | 719 (2010) |
| Veb-sajt | jkpnaissus.co.rs |
Javno komunalno preduzeće Naissus (JKP Naissus), jedno je od najvećih preduzeća iz Niša. Bavi se vodosnabdevanjem i kanalisanjem otpadnih voda na teritoriji grada Niša. JKP Naissus snabdeva vodom i Babušnicu, te naselja duž magistralnog cevovoda Ljuberađa - Niš. Osnivač preduzeća je grad Niš.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
- U 2. veku nove ere Nais je snabdevan vodom iz obližnje Kameničke reke, na čijem je izvorištu (Devojačko ždrelo) bila urađena kaptaža. Odatle do grada (oko 8 km) vodio je akvedukt, sagrađen u obliku masivnog zida (debljine oko 1,65 m), kroz čiju su unutrašnjost bile sprovedene keramičke cevi.
- U Nišu je Mehmed-beg oko 1455. godine izgradio hamam, kupatilo za muslimane neophodnu građevinu, jer je kupanje bilo sastavni deo verskog života.
- Krajem 16. veka sagradio je niški dobrotvor Hajdar - čehajina česmu.
- Među poznatijim česmama u Nišu, Evlija Čelebija pominje Jusuf-begovu česmu. Turci su gradili česme i šedrvane (vodoskoke), kao jedina spomenička znamenja grada.
- Srpske trupe, koje su oslobodile Niš 1878. godine naišle su na dosta bedno stanje. Grad je bio bez zdrave pijaće vode. Voda za potrebe stanovništva uglavnom je dobijana iz bunara koji su bili plitki, primitivno građeni i nepokriveni.
- U Nišu je 1909. bilo evidentirano 1711 bunara, od kojih su 872 bila zagađena, dok je iz svega 839 bila dozvoljena upotreba vode za piće.
- Godine 1889. Petar Ilić vršio je probna bušenja nedaleko od Železničke radionice u cilju otkrivanja vode za piće.
- Godine 1907. u Nišu je postojao samo jedan mali vodovod (kaptaža), kojim su snabdevane gradske česme.
- 1883. Niš je dobio i prvi javni spomenik-monumentalnu česmu kraljice Natalije, koja nije sačuvana, a nalazila se na današnjem Trgu Pavla Stojkovića.
- 1903. podignuta je, na današnjem Trgu oslobođenja, reprezentativna česma, jedini javni arhitektonsko-skulpturalni spomenik u centralnom delu grada u periodu do početka Prvog svetskog rata.
- Česma je 1935. preneta u park Čair, na kojoj je 1977. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša izveo konzervatorske radove.
- 1937. godine Niš je dobio vodovod. Izgradnjom gradskog vodovoda na sadašnjoj lokaciji Mediana, počelo je savremeno snabdevanje Niša kvalitetnom vodom za piće.
- Od 1943. do 1948. iskopano je još 11 cevastih bunara, ali se time nije rešio problem snabdevanja vodom, pošto se posle rata naglo povećao broj stanovnika Niša.
- Tek 1950. odlučeno je da se studensko vrelo iskoristi i do 1960. su bila intenzivna istraživanja ovog vrela.
- 1958. prema opisu J. Petrovića Golemo vrelo čine dvanaest izvora.
- 1958. projektnu dokumentaciju je uradio Hidroprojekt iz Beograda, projektant inženjer Aleksandar Butakov.
- Završetkom izgradnje, 1962. Niš je dobio iz Studene novih 300 l/s vode.
- 1979. pristupilo se hitnom-prelaznom rešenju realizaciji vodovodnog sistema Ljuberađa - Niš, koji ima regionalni značaj.
- 1980. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi iz Beograda je izvršio istražne radova i izradio idejne projekte.
- 1981/82. Energoprojekt iz Beograda je izradio glavne projekte.
- Od 1982. do 1984. i konačno 1988. je izgrađen vodovodni sistem „Ljuberađa - Niš“, tako da je Niš iz više karstnih vrela dobio 800-1450 l/s vode.
Delatnost[uredi | uredi izvor]
Vodosnabdevanje[uredi | uredi izvor]
Grad Niš se snabdeva preko tri odvojena, a funkcionalno zavisna sistema:
Vodovodni sistem Mediana, izvorište podzemne vode prihranjivano prethodno prečišćenom vodom iz vodotoka Nišave, kapaciteta do 600 litara u sekundi. Putem dve pumpne stanice, voda se uvodi u distributivnu mrežu.
Vodovodni sistem Studena - karstni prirodni izvor i cevovod sa objektima, kapaciteta do 340 litara u sekundi. Dovodni cevovod iz Gornje studene prolazi i snabdeva Jelašnicu i Nišku Banju, odakle dolazi na rezervoar na brdu iznad Niša - Delijski Vis. Nadalje, voda prirodnim padom ulazi u distributivnu mrežu i dolazi do potrošača.
Vodovodni sistem Ljuberađa - Niš, niz karstnih prirodnih izvora (Ljuberađa, Divljana, Mokra, Krupac) i dovodni cevovod sa objektima kapaciteta do 1450 litara u sekundi. Dovodni cevovod polazi sa udaljenosti 70 km od Niša iz Ljuberađe, prolazi kroz Babušnicu, na njega se zatim uključuju redom Divljana, Mokra pa Krupac. Cevovod zatim prolazi koritom Nišave kroz Sićevačku klisuru i doprema vodu u rezervoar kapaciteta 6000 kubika na brdu iznad Niša - Vinik. Odatle voda prirodnim padom ulazi u distributivnu mrežu i dolazi do potrošača.
Navedeni sistemi, sa izvorištima i pripadajućim dovodnim cevovodima, kao i distributivnom i razvodnom mrežom, pumpnim stanicama i rezervoarima, čini Niški vodovodni sistem (NIVOS). Njime se snabdeva oko 350.000 ljudi i industrija, količinom od oko 35.000.000 kubika godišnje. Ukupna dužina distributivne mreže je oko 1.300 km, a potrošači se snabdevaju kroz 50.000 priključaka.
Distributivnu mrežu na teritoriji grada održava 12 ekipa održavanja vodovodne mreže. Ekipe su podenjene po rejonima i osposobljene za hitne intervencije.
Kanalisanje[uredi | uredi izvor]
Kanalizacioni sistem grada Niša (NIKAS) je globalno po tipu kombinovan. U užem gradskom jezgru su ugrađeni kolektori mešovitog tipa, dok je u pojedinim novoizgrađenim delovima grada izgrađen separatni tip kanalizacije, tj odvojena je atmosferska od fekalne vode. Ukupna dužina NIKAS mreže je oko 850 km.
JKP Naissus raspolaže moćnom mehanizacijom za održavanje kanalizacione mreže, koja je sposobna da odgovori najvećim izazovima na terenu.
Projektovanje[uredi | uredi izvor]
Zahvaljujući dobroj unutrašnjoj organizaciji, JKP Naissus je u stanju da rešava veoma komplikovane probleme u oblasti vodosnabdevanja, kao i da ispoštuje postavljene rokove. Pažnja se obraća na sve, počev od tehničke obrade do pronalaženja najboljeg rešenja. Ogromno iskustvo stoji iza projektanata JKP Naissus, a ono se meri sa preko 800 km projektovane mreže na teritoriji grada Niša.
Kontrola vode[uredi | uredi izvor]
Dobro tehnički opremljena, sa višedecenijskim iskustvom u oblasti pitkih i otpadnih voda, laboratorija JKP Naissus predstavlja veoma važan segment u kontroli kvaliteta pitke vode. U sladu sa postojećim tendencijama, laboratorija je u postupku akreditacije u skladu sa zahtevima standarda ISO/IEC 17025:2006.
Niška voda[uredi | uredi izvor]
Niš je bogat vodnim resursima. Niška pijaća voda spada u red najkvalitetnijih voda u Srbiji. Dokaz za to su veoma dobre fizičko - hemijske osobine, te odsustvo ikakvog mikrobiološkog prisustva. O tome svedoče rezultati preko 86.000 godišnje fizičko - hemijskih, mikrobioloških i radioloških analiza, koje se rade u laboratoriji JKP Naissus, Institutima za javno zdravlje u Nišu i Beogradu, te u Institutu za biološka istraživanja Siniša Stanković u Beogradu.
Sva izvorišta osim izvorišta „Mediana“ su karstnog tipa, sa slivnim područjima koja su ili oskudno, ili nisu uopšte naseljena. „Mediana“ je izvorište infiltracionog tipa, kod koga se prethodno tretiranom vodom poreklom iz reke Nišave nalivaju podzemni vodonosni slojevi. Područje je površine 300 hektara, a nalivanje se ostvaruje putem devet infiltracionih jezera čija su dna u ravni sa vodonosnim slojevima. Kasnije se putem bunara povezanih nategama eksploatiše pitka voda vrhunskog kvaliteta.
Hlor (0,45 mg/l) se ne dodaje niškoj vodi da bi joj popravljao kvalitet, jer za tim nema potrebe. Smisao hlorisanja niške vode je preventiva, a cilj je održavanje besprekornog kvaliteta gradske distributivne mreže, objekata vodosnabdevanja, te dovoda do gradskih i ostalih naselja koja su na distributivnoj mreži JKP Naissus.
