JS-2

JS-2
Osnovne karakteristike
Zemlja porekla	Sovjetski Savez
Namena	teški tenk
Prvi korisnik	Crvena armija
Brzina na putu	37 km/h
Brzina van puta	10-15 km/h
Doseg	240 km
Dimenzije i masa
Dužina	9,83 m
Širina	3,07 m
Visina	2,63 m
Težina	46,0 t
Oprema
Glavno naoružanje	122 mm D-25T (28 punjenja)
Sporedno naoružanje	2×DT, 1×DŠK mitraljezi
Oklop	30-160 mm
Motor	Dizel (Diesel) model V-2
Snaga (KS)	600 KS
Snaga (kW)	450 kW
Posada
Posada	4

JS-2 je bio sovjetski teški tenk korišćen tokom Drugog svetskog rata. Nakon rata, tenk je bio modernizovan i u sovjetskoj i ruskoj armiji korišćen je sve do 1995. godine, učestvujući u nekoliko posleratnih oružanih sukoba.

JS-2 je bio najteži i najbolje naoružani tenk u naoružanju Crvene armije tokom Drugog svetskog rata. Novi tenk proizveden je kao odgovor na pojavu novih nemačkih teških i srednjih tenkova tipa Tigar i Panter. Serijska proizvodnja je počela krajem 1943, a prvi put je upotrebljen u borbi 1944. tokom Korsun-Ševčenskovske operacije. JS-2 je bio nešto malo teži od KV-1 i bio je naoružan topom kalibra 122 mm, što je ujedno i bio najjači top ugrađen u bilo koji tenk tokom Drugog svetskog rata. JS-2 je prošao brojne modifikacije, iz čega je pred kraj rata nastao potpuno novi model JS-3 sa poboljšanom oklopnom zaštitom i potpuno redizajniranom kupolom. Kupola, koja je oblikom podsećala na tiganj, postaće kasnije zaštitni znak čitave serije sovjetskih tenkova. JS-3 je takođe bio naoružan topom od 122 mm.

Razvoj

Nakon pojave novih nemačkih tenkova tipa Tigar i Panter tokom 1942. i 1943. godine, u sovjetskoj armiji javila se potreba za tenkom koji će moći da im se suprotstavi. Oba ova tenka imala su oklopnu zaštitu toliko jaku da ju je top kalibra 76,2 mm, korišćen u tada glavnim ruskim tenkovima T-34 i KV-1, mogao probiti samo iz neposredne blizine. U isto vreme, topovi na Tigru i Panteru mogli su bez teškoća probiti oklop T-34 na razdaljinama većim od 1000 m, što im je davalo nemerljivu prednost u borbi na otvorenom polju.

Prvo rešenje bilo je ugradnja topa od 152 mm na osnovu tenka KV, čime nastaje razarač tenkova SU-152, nazvan „Zveroboj“ (Ubica zveri) i topova od 85 mm u tenkove KV i T-34 serije, čime su predstavljeni modeli KV-85 i T-34/85. Top od 85 mm, iako je povećavao šansu za probijanje oklopa Tigra i Pantera, i dalje nije bio ravnopravan topovima ugrađenim na ova dva tenka.

Kada posle nekoliko meseci proizvodnje primeraka tenka JS-1 postaje očigledno da on sa svojim topom od 85 mm nije dovoljno jak za borbu protiv najjačih nemačkih tenkova, donosi se odluka o njegovom skidanju sa kupole i postavljanju topa od 122 mm. Sovjetski stručnjaci su primetili da najviše štete protivničkim tenkovima tokom Kurske bitke naneo top A-19. Tim veoma brzim rešenjem Sovjetski Savez je dobio „novi“, neuporedivo jači tenk od neuspešnog testnog JS-1. Razmatrala se i upotreba topa od 100 mm, ali je odbačena zato što je top kalibra 122 mm imao mnogo bolje performanse u borbi protiv pešadije i protivtenkovskih topova, čime se znatno povećavala upotrebna vrednost JS-2. U svakom slučaju, top kalibra 100 mm biće kasnije ugrađen u naslednika T-34, poznati model T-54.

Prvi modeli JS-2 počinju da izlaze iz fabrika još u aprilu 1944, manje od šest meseci nakon početka izgradnje JS-1. Ovaj brzo izgrađeni tenk će ostati u proizvodnji sve do kraja rata u Evropi.

Operativna upotreba

JS-2 tenk u Lajpcigu 1945.

Vojni zadaci ovog tenka su bili identični onima nemačkih Tigar I i Tigar II. Njihova upotreba se svodila samo na mestima fronta gde se želela postići kratkotrajna vojna nadmoć. Kako se u to vreme Sovjetski Savez nalazio u ofanzivi, njegova najčešća upotreba se svodila u pravljenju rupa u protivničkoj odbrambenoj liniji. Kada bi odred JS-2 ostvario postavljeni cilj, on bi se povukao u pozadinu u očekivanju novih naređenja za upotrebu na nekom novom odlučujućem mestu.

Razlog za takvu njihovu „ograničenu“ upotrebu možemo naći u odluci Crvene armije da je ovaj tenk previše vredan da bi se izgubio u nekoj nevažnoj frontovskoj razmeni vatre.

Tokom druge bitke za Targu Frumoš od 2. do 8. maja 1944. godine general-pukovnik Haso fon Mantojfel zapovednik oklopno-grenadirske divizije „Grosdojčland“ se prvi put susreo sa novim sovjetskim tenkovima tipa JS-2 „Staljin“.

„Kod Targu Frumoša sam se prvi put susreo sa tenkom „Staljin“. Oni su bili veoma šokantno iskustvo jer i iako su „Tigrovi“ počeli da ih pogađaju već na 3000 metara njihove granate su se odbijale od njih i nisu uspevale da im probiju oklop sve dok im se nisu približili na 1500 metara. Ali bio sam u stanju da pariram Rusima boljim manevrom i pokretljivošću kao i boljom upotrebom kopnene podrške.“

Fon Mantojfel je takođe uočio da su tenkovi „Staljin“ imali nekoliko „slabosti: spori, nedovoljno pokretni; takođe, po mom mišljenju, njihove posade nisu bile dovoljno upoznate sa tenkom“

Oprema

JS-2 (prednji) i JS-3 u muzeju Velikog otadžbinskog rata, Minsk, Belorusija

Između testnog JS-1 i masovno proizvedenog JS-2 postoje samo tri, ali svima vidljive razlike. Prvu čini top od 122 mm koji ima JS-2. On je veći gotovo 50% od onog koga je nosio prethodnik. Najveća briga su bile performanse topa protiv nemačkih tenkova pa je napravljeno testiranje na zarobljenom Panteru prilikom kojeg je zrno iz 122mm topa probilo Panterov prednji oklop, prošlo kroz deo za posadu, probilo motor i na kraju probilo i zadnji oklop tj. prošlo je kroz celi tenk.

Zajedno s njegovom ugradnjom dolazi do veće dužine tenka i pojačavanja oklopa, što ovaj tenk težak 46 tona čini isto teškim kao i sovjetski KV-85 ili nemački Panter, ali ujedno i dve tone težim od JS-1. Kako bi se ukupna masa tenka zadržala pod kontrolom, količina municije smanjena je na 28 granata, što je tokom bitke znalo da zada nemale probleme. Dodatni problem je bio što se municija sastojala iz dva dela, od zrna i barutnog punjenja, što je usporavalo brzinu otvaranja vatre. U armiji nisu bili sasvim zadovoljni sa ova dva ograničenja.

Pre obustave proizvodnje koja nastupa mesec dana po padu Berlina, izgrađeno je sveukupno nešto manje od 3500 primeraka ovog tenka. U proizvodnji nakratko ga je nasledio JS-3, koji se nije koristio u Drugom svetskom ratu.

Literatura

• Zaloga, Steven J.; Grandsen, James (1984). Soviet Tanks and Combat Vehicles of World War Two. London: Arms and Armour Press. ISBN 978-0-85368-606-4. 
• Foss, Christopher F. (1981). World War II Tanks and Fighting Vehicles. Salamander books Ltd. ISBN 978-0-86101-083-7. 

Spoljašnje veze

• Soviet-empire.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. februar 2005)