Pređi na sadržaj

Jagodinska pivara

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
AD Jagodinska pivara u restrukturiranju
akcionarsko društvo
DelatnostProizvodnja piva i bezalkoholnih pića
Osnovano1852.
Jagodina
OsnivačiFilip Stanković
SedišteStefana Prvovenčanog 133[1]
Rukovodioci
Jelena Vulović[1]
ProizvodiJagodinsko pivo flaša i bure • Pomorandža • Egzotik • Jabuka • Tonik
Biter Lemon • Limun • Pomorandža sirup • Egzotik sirup • Jabuka sirup • Borovnica sirup • Limun[1]
Ukupna aktiva482.726[1]
Ukupan kapital1.520.081[1]
Broj zaposlenih
288[1]

Jagodinska pivara (AD Jagodina) nalazi se u Jagodini, u Pomoravskom okrugu. Spada u red prvih fabrika srpske industrije. Njen prvi vlasnik i osnivač 1852. godine, bio je trgovac Filip Stanković, blizak saradnik kneza Miloša.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pedesetih godina 19. veka došlo je do prodora industrijske proizvodnje u Jagodini.[2] Prve industrijske grane u Srbiji bile su vezane za agrarno-sirovinsku bazu, prehrambenu i pivarsku industriju. Jagodinska pivara je osnovana i otpočela proizvodnju, iste 1852. godine, kada je prestala sa radom Staklara. Glavni razlozi za nastanak pivare su izrazito agrarne karakteristike područja. Osnovnih sirovina za proizvodnju piva - ječma je bilo je dovoljno u neposrednoj okolini. Među važnim uslovima za podizanje pivare bila je i bunarska voda odličnog kvaliteta. Osim toga, moglo je lako i brzo da se investira u ovu proizvodnju. Hmelj i neke druge sirovine, kojih nije bilo u zemlji, mogle su da se nabavljaju iz uvoza.[3]

Reklamni plakat iz 1938. godine

Prvi pravni vlasnik i osnivač fabrike je bio Filip Stanković, trgovac iz Smedereva, blizak saradnik kneza Miloša.[2] Osnovana je e 21. decembra 1852. godine.[3] Sredinom šezdesetih godina 19. veka, fabriku je otkupio Jovan Nikolić Kosovljanin, stočarski trgovac poreklom sa Kosova.[4] Vanderer se pominje kao prvi stručnjak za izradu piva i njega je Kosovljanin posle otkupljivanja fabrike, najverovatnije zadržao na radu, kao neophodnog stručnjaka. Od stručnjaka za kuvanje piva još se pominje majstor Nemac Štajniger. Ostali, nekvalifikovani radnici bili su iz Jagodine i okoline. Fabrika je podignuta u neposrednoj blizini varoši na carigradskom drumu i imala je 10 do 15 radnika. Sastojala se od nekoliko prizemnih zgrada, a neke od njih bile su poluotvorene.[3]

Reklamni plakat između dva svetska rata

U početku, zbog nerazvijenog saobraćaja, pivo nije moglo da se prevozi u druga mesta, pa je i proizvodnja bila ograničena.[3] Kvalitet piva je ocenjivan kao dobar. Tehnološki proces proizvodnje piva ove ručne pivare, ni za vreme Jovanovog naslednika Mihajla[3][5] dugo se nije menjao sve do kraja 19. i početkom 20. veka, ostao je vrlo primitivan. Pivo se kuvalo u otvorenom kazanu male zapremine na vatri koja se ložila drvima a mešala drvenim lopatama. Dalji tehnološki proces išao je ovim redom: kuvano pivo spuštano je u podrum za previranje - kvasni podrum, koji se nalazi ispod glavne zgrade fabrike. Posle vrenja prenošeno je u podrume za odležavanje na Đurđevom brdu, gde bi ostajalo do potrebnog „sazrevanja“. Podrumi su bili ispod zemlje pored puta Jagodina - Ćuprija. Pivo je držano u velikim drvenim bačvama, obloženim ledom, radi održavanja niske temperature. Posle potrebnog vremena za „ležanje“, tehnologija proizvodnje piva smatrala se završenom. Pivo je pretakano u flaše od 0.7 litara i u burad zapremine 25, 50 i 100 litara i tako transportovano u Jagodinu i druge gradove. Transport piva se obavljao volovskim ili konjskim zapregama, jer drugih saobraćajnih sredstava nije bilo, čak i izvesno vreme posle izgradnje železnice, za kraće relacije, dugo se zadržao ovakav način transporta.[3]

Ispred ulaza Jagodinske pivare
Foto 2010. godine

Po smrti Jovana Kosovljanina 1882, pivarom je upravljao Mihajlo Kosovljanin sa bratom Svetozarom, a od 1891. godine, posle smrti brata, Mihajlo je ostao kao jedini vlasnik pivare.[4] On je unapredio i modernizovao proizvodnju. Unapređenju je doprineo i prolazak železnice kroz Jagodinu 1884. godine, čime je omogućen uvoz mašina i izvoz pića. Fabrika je tada nosila naziv „Pivara Mihaila J. Kosovljanina“ i bila je prvi srpski izvoznik piva u Bugarsku, Grčku, Tursku, pa i Egipat. Proces rada je dodatno unapređen nabavkom parne mašine, 1891. godine. Zahvaljujući ovoj modernizaciji, Jagodinska pivara na kraju 19. veka je postala treća pivara u Srbiji proizvodeći oko 10.000 hektolitara piva godišnje.[4]

Proizvodile su se tri vrste piva: belo „moravac“ koje je imalo najveću potrošnju; crno „kosovo“ sa znatno manjom potrošnjom, kao i „salvator“ za znatnim procentom alkohola i ograničenom potrošnjom.[3]

Fabrika je dva puta rušena: 1912. godine u Prvom balkanskom ratu i 1915. godine u Prvom svetskom ratu. Obnovljena je 1921. godine, uz učešće češkog kapitala. Uoči Prvog svetskog rata pivara je iz individualnog vlasništva prešla u ruke domaćih i stranih akcionara koji su proširili njene proizvodne kapacitete i doveli iskusne stručnjake iz inostranstva.[4] Pred Drugi svetski rat proizvodnja je dostigla blizu 40.000 hektolitara piva, 170 tona kvasca i 1.042 tona slada.[3]

Decembra 1946. godine, fabrika je nacionalizovana i sa 220 radnika proizvodila je 2.375 hektolitara piva. Godine 1961. i 1962. izrađen je program za rekonstrukciju, modernizaciju i podizanje novih kapaciteta za proizvodnju milion hektolitara piva, 2.000 tona kvasca i 10.000 tona slada. 1974. godine pušten je u rad pogon za proizvodnju bezalkoholnih pića. Novi kapaciteti omogućili su da se sa 960 radnika proizvede 670.000 hektolitara piva, 1.500 tone kvasca i 3.600 tone slada.[3]

Simbol jagodinske pivare[uredi | uredi izvor]

Reklama na zgradi u centru Jagodine

Čuveni jagodinski čiča nije izmišljeni lik. On je zaista postojao. Radi se o legendarnom Milosavu Mitroviću (1892—1961), zvanom Losa, koji je rođen i živeo u selu Dragovo. Kao borac iz rata od 1914. do 1918. godine bio je teško ranjen, zbog čega su mu amputirane obe noge. Iako invalid, nije odustajao, puzio je i bavio se poljoprivredom. Kasnije je nosio proteze i radio s njima. Smatrao je gubitak nogu svojom nagradom i govorio da je to odlikovanje za borbu, bolje nego spomenik da su mu podigli.[6]

Često je obitavao u Jagodini, do koje je putovao čezom i konjima. Pivo je obično pio čuvenoj „Šarenoj kafani“.[7] Tako je upoznao neke radnike pivare, koji su radili u komercijali. On im se dopao, pa su ga fotografisali. Kada je nalepnica sa njegovim likom osvanula na flaši, silno se obradovao i verovao da će na taj način živeti večno. Prema hroničaru iz Dragova, Miroslavu Ž. Simiću[8], koji poznaje zanimljivosti iz života čuvenog jagodinskog čiče, deda Losa je imao pravo da besplatno pije pivo u bilo kojoj kafani ili restoranu, gde se točilo i prodavalo jagodinsko[9] Bio je omiljena ličnost tog rekovačkog sela.

Danas njegovi potomci žive u Beogradu, u Borskoj ulici, na čelu sa praunukom Nikolom Marjanovićem, čuvaju uspomenu na Losu, kao jednog od najistaknutijih članova porodice Mitrović. Jagodinski čiča, prisutan na bocama Jagodinske pivare, je zaštićen u međunarodnoj instituciji za zaštitu intelektualne svojine u Ženevi.[6]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Otvaranje ostalih preduzeća u Jagodini

  • 1893. Livnica Jevreme Popovića - sada „Minel“.
  • 1901. Klanica Petra Klefiša - sada „Juhor“.
  • 1912. Ciglana.
  • 1925. Automatski mlin „Morava“ - sada „Žitomlin“.
  • 1910. Fabrika tuljaka i šešira „Rota“ - sada „Resava“.

Fabrike koje se nisu održale:

  • Fabrika konzervi „Jagoda“.
  • Fabrika glicerina.
  • Jagodinska prometna banka

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Agencija za privatizaciju: Jagodinska pivara, pristup 12.5.2013
  2. ^ a b v Istorijski arhiv Jagodine: „Popis esnafa Jagodinske varoši 1849. godine“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2015), Pristupljeno 4. 5. 2013.
  3. ^ a b v g d đ e ž z Jagodina autentik: Istorijat Jagodinske pivare
  4. ^ a b v g Narodna biblioteka „Radislav Nikčević“ u Jagodini: Jagodinski „brend“ - Jagodinska pivara, Nada Dimitrijević, 18.04.2012, pristup 12.5.2013
  5. ^ Matica srpska: Mihajlo Kosovljanin, industrijalac, narodni poslanik (1862 — 1925)[mrtva veza], Pristupljeno 4. 5. 2013.
  6. ^ a b Čiča koji je proslavio ”jagodinsko pivo”
  7. ^ Šarena kafana[mrtva veza], Pristupljeno 4. 5. 2013.
  8. ^ Miroslav Ž. Simić autor: ”Hronike Kraljevsko Dragovo” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2016), Pristupljeno 4. 5. 2013.
  9. ^ Miroslav Ž. Simić: „Milosav M. Mitrović Losa“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. maj 2014), Pristupljeno 4. 5. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Obradović Miroslav, Nastanak i razvoj industrije pomoravlja od Drugog svetskog rata: (Paraćin, Ćuprija, Svetozarevo), Istorijski arhiv Svetozarevo, 1975 COBISS.SR 1024009116

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јагодинска_пивара&oldid=27735606”