Janko Kersnik
Janko Kersnik | |
|---|---|
 Janko Kersnik | |
| Datum rođenja | 4. septembar 1852. |
| Mesto rođenja | Brdo pri Lukovici, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 28. jul 1897. (44 god.) |
| Mesto smrti | Ljubljana, Austrougarska |
Janko Kersnik (sloven. Janko Kersnik; Brdo pri Lukovici, 4. septembar 1852 — Ljubljana, 28. jul 1897) bio je slovenački pisac i političar.[1] Zajedno sa Josipom Jurčičem, smatra se najvažnijim predstavnikom književnog realizma na slovenačkom jeziku.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 4. septembra 1852. na Brdu pri Lukovici.[2] Njegov otac Jože Kersnik bio je okružni sudija, dok je majka Berta Hofern bila lokalna plemkinja. Kersnik je odrastao u dvojezičnom nemačko-slovenačkom okruženju. Pohađao je gimnaziju na nemačkom jeziku u Ljubljani, ali je izbačen pod optužbama za slovenački nacionalizam.[3] Studije je nastavio pod privatnim tutorstvom Frana Leveca, uticajnog mladog slovenačkog istoričara književnosti.
Studirao je pravo na Univerzitetu u Beču i Gracu[1], gde je diplomirao 1874. Radio je u austrougarskoj administraciji u Ljubljani između 1874. i 1878. godine, gde je otvorio javnobeležničku kancelariju na Brdu pri Lukovici.
Krajem 1870-ih, aktivirao se u politici, u liberalnoj mladoslovenskoj stranci. Godine 1883. izabran je za kranjsku stalež. Zajedno sa Franom Šukljem pripadao je umerenoj frakciji slovenačkih liberala i protivio se konzervativizmu Starih Slovenaca, centralizmu austrijskih liberala i slovenačkom radikalnom nacionalnom liberalizmu, za koji su se zalagali Ivan Hribar i Ivan Tavčar.
Preminuo je u Ljubljani 28. jula 1897.[1]
Književno delo[uredi | uredi izvor]
Svoju književnu karijeru započeo je kao pesnik na nemačkom jeziku. Pod uticajem slovenačkih post romantičarskih autora Josipa Stritara i Simona Jenkoa, počeo je pisanje na slovenačkom jeziku. Prvo je pisao u kasnom romantičnom stilu, ali je pod uticajem prijatelja Josipa Jurčiča prešao na književni realizam. Bio je plodan autor kratkih priča, feljtona i satira, u kojima je kritički ocenjivao zaostalost slovenačkih zemalja svog vremena i radikalizaciju političkog života.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Na Žerinjah, 1876 COBISS.SR 62961664
- Rokovnjači – završen nakon smrti Josipa Jurčiča, 1881 COBISS.SR 30308865
- Lutrski ljudje, 1882 COBISS.SR 63837696
- Ciklamen, 1883 COBISS.SR 34961408
- Gospod Janez, 1884 COBISS.SR 75632128
- Agitator, 1885 COBISS.SR 215794944
- Mačkova očeta, 1886
- Testament, 1887 COBISS.SR 37458176
- Dohtar Konec in njegov konj, 1888 COBISS.SR 3350275
- Kako je stari Molek tatu iskal, 1889 COBISS.SR 3350275
- Kmetske slike, 1891 COBISS.SR 117854464
- Jara gospoda, 1893 COBISS.SR 228680448
- Očetov greh, 1894 COBISS.SR 26886145
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 332.
- ^ Kersnik, J (1910). Zbrani spisi: seš. 1-3. Njega delo in doba. L. Schwentner. Pristupljeno 2015-01-01.
- ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 17. 1. 2010. g. Pristupljeno 15. 1. 2010.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Janko Kersnik na Vikimedijinoj ostavi
- Zapis u slovenačkom biografskom leksikonu: Janko Kersnik Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. mart 2012)
