Januarski edikt

Januarski edikt ili Edikt iz Sen-Žermena donela je 17. januara 1562. godine francuska regentkinja Katarina Mediči čime je protestantima u Francuskoj podarila ograničenu toleranciju.

Edikt

Ediktom je dozvolila kalvinistima okupljanja van gradova. Kalvinisti su bili dužni da vrate imanja oduzeta katoličnom sveštenstvu, da ne okupljaju svoju vojsku i da poštuju pravila okupljanja. Januarski edikt je predstavljao maksimum ustupaka na koje je vlada pristajala. Međutim, plemstvo koje je na te istupke pristalo zaboravilo je na svoje stalne saradnike. Pravo na okupljanje dobili su samo plemići kalvinisti koji su živeli po zamkovima. Januarskim ediktom nisu bili zadovoljni ni katolici ni kalvinisti. Istog dana, vođe rimokatolika, Fransoa, vojvoda od Giza i kardinal od Lorene, formirali su uniju (kasnije Sveta liga) koja će blokirati primenu edikta. Fransoa Giz, izvršiće 1. marta 1562. godine pokolj u Vasiju kojim će otvoreno prekršiti odredbe ugovora. Kalviniste će progoniti iz čitave Francuske. To će dovesti do izbijanja Hugenotskih ratova koji će potresati Francusku, uz povremene prekide 36 godina razarali Francusku. Ratovi su prekinuti Nantskim ediktom koji je 1598. izdao Anri IV.

Vidi još

• Masakr kod Vasija
• Hugenotski ratovi
• Vartolomejska noć

Izvori

• Istorija srednjeg veka 2- A. D. Udaljcov, J. A. Kosminski i O. L. Vajnštajn