Jevgenij Aničkov
| Jevgenij Aničkov | |
|---|---|
 Jevgenij Aničkov | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Jevgenij Vasiljevič Aničkov |
| Datum rođenja | 14. januar 1866. |
| Mesto rođenja | Boroviči, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 22. oktobar 1937. (71 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
Jevgenij Vasiljevič Aničkov (rus. Евге́ний Васи́льевич Ани́чков; 14. januar 1866 — 22. oktobar 1937) je bio ruski književni kritičar i istoričar koji se specijalizovao za slovenski folklor i mitologiju, kao i za njihov odnos i upotrebu u ruskoj književnosti.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 14. januara 1866. u Boroviči.[1] Za knjigu Vesennяя obrяdovaя pesnя na Zapade i u slavяn iz 1905. godine je nagrađen Lomonosovljevom Zlatnom medaljom 1907.[2] Brojni Aničkovi kritički eseji o Maksimu Gorkom, Leonidu Andrejevom, Valeriju Brjusovu, Konstantinu Balmontu i Fjodoru Sologubu, između ostalih, su izašli u dve zbirke Literaturnыe obrazы i mneniя 1904. i Predteči i sovremenniki na Zapade i u nas 1910. Takođe je uredio celokupna dela Nikolaja Dobroljubova u devet tomova 1911—1913. i autor je brojnih članaka za Brukhausov i Efronov enciklopedijski rečnik. Predavao je na Bestuževskim ženskim kursevima, kao i na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu gde je 1902—1917. bio šef katedre za zapadnu književnost. Njegov najpoznatiji roman Яzыčestvo i Drevnяя Rusь je izašao 1914. Redovno je posećivao Veliku Britaniju gde je na Univerzitetu u Oksfordu čitao predavanja o slovenskom folkloru i ruskoj mitologiji, kao i Francusku. U Parizu je sa Maksimom Kovalevskim suosnivač Ruske visoke škole društvenih nauka. Ruska revolucija ga je zatekla u Francuskoj gde je ostao neko vreme pre nego što se 1918. preselio u Kraljevinu Jugoslaviju gde je predavao na Univerzitetu u Beogradu i Skoplju. Njegova knjiga Novaя russkaя poэziя, pregled knjige o ruskom simbolizmu, akmeizmu i futurizmu, je izašla u Berlinu 1923. godine. Hristianstvo i Drevnяя Rusь je objavio u Pragu 1924. godine.[3][4] Bio je oženjen Anom Aničkovom. Preminuo je 22. oktobra 1937. u Beogradu gde je sahranjen na Novom groblju.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Evgeny Vasilyevich Anichkov”. prabook.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-14.
- ^ Aničkov E. V. Vesennяя obrяdovaя pesnя na Zapade i u slavяn. Č. 1. Ot obrяda k pesne. SPb., 1903. XXX, 392 s. // Č. 2. Ot pesni k poэzii. SPb., 1905, XII, 404 s.
- ^ Timenchik, Roman. Aničkov Evgeniй Vasilьevič. Russian Writers. Biographical Dictionary // Russkie pisateli, 1800—1917: Biografičeskiй slovarь. M., 1989. T. 1: A — K. S. 77—78.
- ^ E. V. Aničkov Arhivirano 2008-10-24 na sajtu Wayback Machine at the Russian Literature and Folklore Onlibne Library // Russkaя literatura i folьklor feb-web.ru
