Jedrilica (brod)

Jedrilica sa jednim jedrom

Jedrilica je brod koji se kreće po vodi pomoću jedara. Ovaj pojam obuhvata različite tipove objekata za plovidbu od daske za jedrenje pa sve do većih jedrilica koje podsećaju na prave manje brodove.

Istorija jedrilice

Istorija jedrilice seže do ratnih, trgovačkih i turističkih brodova. Od transporta kamena za potrebe gradnje npr. egipatskih piramida u starom veku pa do čuvenih pomorskih bitaka upravljanje ovakvim plovilom je bila važna, čak i presudna veština. U moderno vreme jedrilice se uglavnom koriste za zabavu i rekreaciju, a danas je takođe jedrenje postalo veoma popularan sport u modernom društvu. Mnogi ljubitelji ovog sporta upoređuju osećaj jedrenja sa osećajem slobode.

Opis jedrilice

Jedrilica, bez obzira na veličinu ima 4 osnovna dela: trup, jedro, peraje i kormilo. Svaki od obih delova jedrilice imaju posebnu ulogu u plovidbi, odnosno omugućuju kretanje vodom u određenom smeru. Rad jednog od ovih delova utiče i na druge, i ta njihova povezanost određuje sam karakter broda. Trup predstavlja osnovu za učvršćivanje jarbola sa jedrom, peraje i kormila. Ono što je najbitnije za njegov oblik jeste to da njegov oblik mora omogućiti lagano kretanje kroz vodu bez obzira na nagnutost broda. Mora biti lagan i čvrst, što znači da mora biti izgrađen od kvalitetnih materijala kao što su drvo, stakloplastika i metal. U sastav trupa ulaze i vazdušne komore koje obezbeđuju sigurno plutanje.

Jedra daju osnobnu potisnu snagu brodu. Izrađena su od zakrivljenih delova plastičnog platna koje se zove dakron, koji daje najveći potisak uz najmanji otpor. Jedra se dele u dve grupe; ona što se koriste za pokretanje broda (glavno jedro i flok) i ona za povećanje brzine (spinaker i đenova). Peraje je deo jedrilice koji se nalazi na sredini donje površine trupa, a osnovna uloga mu je da spreči naginjanje broda. Veće jedrilice imaju fiksirano peraje sa ugrađenim balastom, dok manje imaju peraje koje se podiže i spušta kroz dno trupa. Kormilo ima dve uloge a to su; da kontroliše smer plovidbe i da smanji bočno klizanje broda. Sastoji se iz tri dela a to su list, ruder i okov koji povezuje ova dva dela.

Posada na jedrilici

U zavisnosti od veličine jedrilice menja se i broj posade. Osnovni član posade je kormilar, a ostatak posade čine mornari. Kormilar upravlja obim objektom i daje naredbe mornarima, a takođe ih obaveštava o svakoj promeni smera plovidbe. On sedi u krmenom delu jedrilice i rukuje kormilom i škotom glavnog jedra. Što se mornara tiče, on sedi napred (srednji deo) upravljajući perajem. Pored toga mornar izvršava i podešavanje jedra. Zajedničke uloge posade na jedrilici su osmatranje prostora i balansiranje na jedrilici. Pored osnovne opreme koja se nalazi pričvršćena za jedrilicu, članovi posade moraju imati sledeći pribor; kofu, sunđer, kanape za vez, sidro, karte i rezervnu odeću. Jedriličari su često izloženi lošim vremenskim uslovima, pa je zbog toga jako bitna zaštita njihovog tela. Osnobna zaštita podrazumeva dva sloja odeće; prvi sloj sprečava gubitak telesne temperature (pamučne majice), drugi štiti od vetra i vode, a treba da bude izrađen od nepromočivog materijala. Obaveznu sigurnosnu opremu koju svaki član posade na jedrilicama mora da ima je pojas za spasavanje.

Vrste jedrilica

Jedrilice zahtevaju posedovanje velikog iskustva i sposobnost navigacije. Većina ovih brodova su dostupni za čarter bez posade. Jedrilice se mogu klasifikovati po raznim kriterijumima kao što su: po vrsti konstrukciji trupa (jednotrupne, katamarane, trimarane), po konfiguraciji jedara (slup, keč, ketbout itd...) po nameni (za krstarenje, za trke i za sport), broju i izgledu jarbola, rasporedu jedara itd... Slup je jedrilica koja ima dva jedra, glavno i prednje jedro, prikladnih za jedrenje pomoću vetra. Stabilnost ove vrste jedrilice zavisi od same širine broda. Jedrilice za turistička krstarenje imaju više širine od ostalih tipova jedrilica. Takođe jedna od glavnih razlika između jedrilica za krstarenje i ostalih jedrilica je i ta da su prve znatno duže od ostalih. Dužina im u proseku iznosi 25 stopa (šest metara)

Literatura

• Howard, Jim; Doane, Charles J. (2000). Handbook of offshore cruising: The Dream and Reality of Modern Ocean Cruising (2nd izd.). Dobbs Ferry, NY: Sheridan House, Inc. str. 36. ISBN 978-1-57409-093-2. 
• C. A. Marchaj (2000). Aero-Hydrodynamics of Sailing (3rd izd.). Saint Michaels, MD: Tiller Publishing. ISBN 978-1-888671-18-6. 
• C. A. Marchaj (2003). Sail Performance: Techniques to Maximize Sail Power (2nd revised izd.). Camden, km9ijh,uimyg0ME: International Marine/McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-141310-7. 
• C. A. Marchaj (1996). Seaworthiness: The Forgotten Factor (Revised izd.). Saint Michaels, MD: Tiller Publishing. ISBN 978-1-888671-09-4. 

Spoljašnje veze

• Vrste jedrilica
• Priručnik osnovnog kursa jedrenja
• SailboatData Sailboat database
• SailingtheWeb Sailboat database
• Basic sailing principles
• John's International Boats: Directory of Sailboats, Designers, Builders, Associations & More (15,000 entries)
• Web site of the International Sailing Federation