Jezero Manasarovar
| Jezero Manasarovar | |
|---|---|
 Jezero Manasovar sa planinom Kailaš u daljini | |
 | |
| Zemlje basena |  Kina |
| Površina | 410 km2 |
| Maks. dubina | 90 m |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
Jezero Manasarovar ili Manas Sarovar, koji se takođe naziva Mapam Yumtso (tibetanski མ་ཕམ་གཡུ་མཚོ) je slatkovodno jezero na visokoj nadmorskoj visini, koje napajaju glečeri Kailaš (Kailash) pored planine Kailaš u oblasti Burang, Tibet. Jezero se poštuje kao sveto mesto u četiri religije: tibetanskoj (bon, bonizam), budizmu, hinduizmu i đainizmu.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Sanskritska reč „Manasarovar” (मानसरोवर)) je kombinacija dve sanskritske reči; „Manas” (मानस्) što znači „um (u najširem smislu koji se primenjuje na sve mentalne moći), intelekt, inteligencija, razumevanje, percepcija, smisao, savesnost”[1] dok „sarovara” (सरोवर) znači " jezero ili veliki ribnjak ".[2]
Geografija[uredi | uredi izvor]
Jezero Manasarovar leži na 4.590 m iznad srednjeg nivoa mora, relativno visokoj nadmorskoj visini za veliko slatkovodno jezero na tibetanskoj visoravni sa uglavnom slanim jezerima.
Jezero Manasarovar je relativno okruglog oblika sa obimom od 88 km. Njegova dubina dostiže maksimalnu dubinu od 90 m a njegova površina je 320 km². Povezano je sa obližnjim jezerom Rakšastal prirodnim kanalom Ganga Ču. Jezero Manasarovar nalazi se blizu izvora Satledža, koji je najistočnija pritoka Inda. U blizini su izvori reke Bramaputra, reke Ind, i Gagre, važne pritoke Ganga.
Jezero Manasarovar preliva se u jezero Rakšastal koje je jezero slane vode. Kada se nivo jezera Rakšastal izjednačavao sa jezerom Manasarovar, ova jezera prelivala su se u sliv reke Satledž. Naplavljene plaže oko jezera Rakšastal na 4 586 metara ukazuju da su smanjenje priliva i/ili porast isparavanja razlog ove izgubljene veze sa slivom Inda, a ne tektonske aktivnosti.
Klima[uredi | uredi izvor]
| Klima Lake Manasarovar | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Maksimum, °C (°F) | −3,2 (26,2) |
−2,0 (28,4) |
0,9 (33,6) |
6,4 (43,5) |
10,2 (50,4) |
13,7 (56,7) |
13,7 (56,7) |
13,1 (55,6) |
13,1 (55,6) |
11,1 (52) |
6,5 (43,7) |
1,0 (33,8) |
7,04 (44,68) |
| Prosek, °C (°F) | −8,9 (16) |
−7,6 (18,3) |
−4,2 (24,4) |
−0,1 (31,8) |
3,1 (37,6) |
7,1 (44,8) |
8,4 (47,1) |
8,0 (46,4) |
8,0 (46,4) |
5,4 (41,7) |
−0,2 (31,6) |
−5,1 (22,8) |
1,16 (34,07) |
| Minimum, °C (°F) | −14,5 (5,9) |
−13,1 (8,4) |
−9,2 (15,4) |
−6,6 (20,1) |
−4,0 (24,8) |
0,6 (33,1) |
3,1 (37,6) |
3,0 (37,4) |
−0,2 (31,6) |
−6,8 (19,8) |
−11,1 (12) |
−13,3 (8,1) |
−6,01 (21,18) |
| Količina padavina, mm (in) | 52 (2,05) |
34 (1,34) |
52 (2,05) |
30 (1,18) |
26 (1,02) |
40 (1,57) |
125 (4,92) |
135 (5,31) |
66 (2,6) |
29 (1,14) |
7 (0,28) |
18 (0,71) |
614 (24,17) |
| Izvor: Climate-Data.org | |||||||||||||
Religiozni značaj[uredi | uredi izvor]
U hinduizmu[uredi | uredi izvor]
Prema hinduizmu, jezero je prvo stvoreno u umu Gospoda Brahme, nakon čega se manifestovalo na Zemlji.[3] U hinduizmu, Manasarovar jezero je personifikacija čistoće, a onaj ko pije vodu iz jezera nakon smrti otići će u prebivalište Šive. Smatra se da su on ili ona očišćeni od svih svojih greha počinjenih u čak stotinu života.[4]
Poput planine Kailaš, jezero Manasarovar je mesto hodočašća, koje privlači religiozne ljude iz Indije, Nepala, Tibeta i susednih zemalja. Hindusi veruju da kupanje u Manasarovaru i pijenje vode očisti sve grehe.[5] Redovno se organizuju hodočasničke ture, naročito iz Indije, od kojih je najpoznatija godišnja „Kailaš Manasarovar Jatra”. Hodočasnici dolaze na ceremonijalne kupke u vodama jezera.
Za jezero Manasarovar hodočasnici su dugo smatrali da pošto je blizu izvora četiri velike azijske reke, Bramaputre, Gagre, Inda i Satledža, da je to zato aksijalna tačka, koju hodočasnici posećuju hiljadama godina. Regija je bila zatvorena za hodočasnike spolja nakon Kineske invazije na Tibet; nije bilo dozvoljen dolazak strancima između 1951. i 1980. Nakon 1980-ih ponovo je postao deo staze indijskih hodočasnika.[4]
Prema hinduizmu, jezero je prvo stvoreno u glavi Brahme, nakon čega se manifestovalo na Zemlji.[3] Otuda se naziva „Manasa sarovaram”, što je kombinacija sanskritskih reči za „um” i „jezero”. Za jezero se takođe pretpostavlja da je letnje prebivalište ptice hamse. Pošto se smatra svetom, hamsa je važan element u simbologiji potkontinenta, predstavlja mudrost i lepotu.[6]
Prema hinduističkoj teologiji, postoji pet svetih jezera; kolektivno zvanih Panč-Sarovar; Mansarovar, Bindu Sarovar, Narajan Sarovar, Pampa Sarovar i Puškar Sarovar. Pominju se i u Šrimad Bagavata Purani.[7][8][9]
Ljudi koji pripadaju ovom regionu zovu se Manasarovarije. Većina onih koji slede hinduizam pripadaju plemenu Koli koje se naziva Manasarovarija Patels ili Mandata Patels i oni tvrde da je njihovo pleme potomak drevnog kralja Mandate iz dinastije Suriavanša ili Ikšvaku. U blizini je planina nazvana po njemu. Zove se Gurla Mandata i najviši je vrh Nalakankar Himala.
U religiji Bon (tibetanska)[uredi | uredi izvor]
Bon religija je takođe povezana sa svetim mestom svetog božanstva Čang Čung Meri. Kada je Tonpa Šenrab, osnivač religije Bon, prvi put posetio Tibet — okupao se u jezeru.
U budizmu[uredi | uredi izvor]
Budisti povezuju jezero sa legendarnim jezerom Anavatapta (sanskrit; Pali Anotata) gde se veruje da je Maja (Budina majka) začela Budu. Jezero ima nekoliko manastira na obali, od kojih je najistaknutiji drevni manastir Čiu sagrađen na strmom brdu, koji izgleda kao da je isklesan iz stene.
Jezero je veoma popularno u budističkoj literaturi i povezano je sa mnogim učenjima i pričama. Kako se izveštava, Buda je boravio i meditirao u blizini ovog jezera u više navrata. Jezero Manasarovar takođe je predmet meditativne tibetanske tradicije, „Dragulja Tibeta”. Robert Turman je meditaciju i opis meditacije učinio popularnim.[10]
U đainizmu[uredi | uredi izvor]
U đainizmu je jezero Manasarovar povezano sa prvim učiteljem Tirthankara, Rišabom. Prema đainističkim spisima, prvi Tirthankar, Bagvan Rišabdev, postigao je nirvanu na planini Aštapad. Sin Bagvana Rišabdeva, Čakravati Barat, sagradio je palatu ukrašenu draguljima na planini Aštapad koja se nalazi u spokojnim Himalajima.[11]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Williams, Monier. „Monier-Williams Sanskrit-English Dictionary”. faculty.washington.edu. Arhivirano iz originala 3. 12. 2012. g. „mánas n. mind (in its widest sense as applied to all the mental powers), intellect, intelligence, understanding, perception, sense, conscience, will RV. &c. &c. (in phil. the internal organ or antaḥ-karaṇa of perception and cognition, the faculty or instrument through which thoughts enter or by which objects of sense affect the soul IW. 53
• in this sense manas is always is always regarded as distinct from ātman and puruṣa, 'spirit or soul' and belonging only to the body, like which it is – except in the Nyāya – considered perishable” - ^ Williams, Monier. „Monier-Williams Sanskrit-English Dictionary”. faculty.washington.edu. Arhivirano iz originala 20. 5. 2015. g. „sarovara ○vara n. (accord. to some also m.) a lake or large pond, any piece of water deep enough for the lotus Kāv. Pur. &c”
- ^ a b Charles Allen. (1999). The Search for Shangri-la: A Journey into Tibetan History, p. 10. Little, Brown and Company. Reprint: Abacus, London. Allen, Charles (2000). The Search for Shangri-La: A Journey into Tibetan History. Abacus. ISBN 0-349-11142-1..
- ^ a b In Search of Myths & Heroes By Michael Wood
- ^ Kailash Yatra. „About Holy Manasarovar Lake – Kailash Yatra”. www.kailash-yatra.org. Arhivirano iz originala 2. 5. 2016. g. Pristupljeno 25. 4. 2016.
- ^ Eckard Schleberger, Die Indische Götterwelt. Eugen Diederich Verlag. 1997 (jezik: nemački)
- ^ „Narayan Sarovar Temple in Kutch ~ KACHCHH GUIDE”. Kutchguide.blogspot.com. 19. 12. 2010. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 27. 7. 2015.
- ^ „Kutch Visiting Places and Tourist Attraction : Kutch Guide – Gujarat”. Gujaratguideonline.com. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 27. 7. 2015.
- ^ [1] Encyclopaedia of tourism resources in India, Volume 2 By Manohar Sajnani
- ^ The Jewel Tree of Tibet — Robert Thurman Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. novembar 2011). Soundstrue.com. Retrieved on 2013-07-18.
- ^ „'Lost' tirth of Jains traced to Himalayas – Latest News & Updates at Daily News & Analysis”. dnaindia.com. 30. 12. 2011. Arhivirano iz originala 15. 8. 2017. g. Pristupljeno 29. 4. 2018.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
