Jelena Genčić
| Jelena Genčić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. oktobar 1936. |
| Mesto rođenja | Beograd,  Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 1. jun 2013. (76 god.) |
| Mesto smrti | Beograd,  Srbija |
| Sportske informacije | |
| Sport | Rukomet Tenis |
| Klub | ŽRK Crvena zvezda (rukomet) TK Partizan (tenis) |
Nagrade i medalje
| |
Jelena Genčić (Beograd, 9. oktobar 1936 — Beograd, 1. jun 2013[1]) bila je jugoslovenska i srpska rukometašica, teniserka, teniski trener i rediteljka.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Rođena je kao jedna od sedmoro dece. Otac Jovan Genčić je iz ugledne srpske porodice, a majka Hermina poreklom Austrijanka. Njen deda Lazar Genčić studirao je medicinu u Beču, pre povratka u Srbiju i postao prvi hirurg u zemlji, a baba po ocu Ana Pačić bila je praunuka Tome Vučića-Perišića. Posle izbijanja Prvog svetskog rata, uzeo je aktivnu ulogu u srpskoj vojsci, preživeo je iscrpljujući konflikt sa činom pukovnika.[2] Brat njenog dede je Đorđe Genčić koji je obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova u vladi Nikole Pašića.
Istovremeno se bavila i tenisom i rukometom. U to vreme igrao se veliki rukomet do 1958, a mali rukomet (danas samo rukomet) bio je još u povoju, a aktivno se igrao od 1953. Obično je bila golman igrajući zajedno sa muškarcima u školi i na ulici. Njenu hrabru igru na golu su zapazili stručnjaci i pozvali su je u Crvenu zvezdu. Ubrzo je postala nezamenljiva, pa su je pozvali u reprezentaciju gde je jedno vreme bila i kapiten. Reprezentacija Jugoslavije u velikom rukometu (žene) u kojoj je bila i Jelena Genčić učestvovala je (jedini put) na Svetskom prvenstvu u velikom rukometu 1958. u Nemačkoj i zauzela 5 mesto. Te godine gasio se veliki rukomet, a sve više se afirmisao mali. Prvo SP u malom rukometu organizovano je 1957, u Beogradu na Tašmajdanu, gde je reprezentacija opet sa Genčićevom na golu osvojila bronzanu medalju. Posle toga posvetila se samo tenisu. Interesantno je da je Jelena istovremeno igrala rukomet u Crvenoj zvezdi, a tenis u Partizanu. Za TK Partizan igrala je od 1954. do 1976. i na domaćoj sceni bila je 20 puta prvakinja Jugoslavije: 2 puta pojedinačno (1958 i 1964), 6 puta u ženskim parovima i 12 puta u mešovitim parovima, (sa raznim partnerima) dok je 11 puta bila druga.
Jelena Genčić je završila istoriju umetnosti, bavila se fotografijom i radila je ceo radni vek u školskom i kulturnom programu RTB, kao urednik i režiser programa.
Posle povlačenja iz sporta sredinom sedamdesetih godina 20. veka počela je karijeru kao teniski trener, gde je imala dosta uspeha u otkrivanju i podučavanju budućih velikih šampiona Monike Seleš, Gorana Ivaniševića i Novaka Đokovića.[3]
Preminula je 1. juna 2013. u 77. godini i sahranjena 5. juna u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Preminula Jelena Genčić („Blic“, 1. jun 2013)
- ^ „Jelena Genčić: Otkrila sam novog Novaka Đokovića”. zena.blic.rs. Arhivirano iz originala 29. 04. 2012. g. Pristupljeno 4. 5. 2012.
- ^ „Blic:Jelena Genčić trenira novo tenisko čudo od deteta”. www.blic.rs. Pristupljeno 4. 5. 2012.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Almanah jugoslovenskog sporta 1943 — 1963. Izdanje Jugoslovenskog saveza organizacija za fizičku kulturu (JSOFK) Štampa: Sportska knjiga, Beograd 1964.
