Pređi na sadržaj

Jelisaveta Karađorđević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jelisaveta Karađorđević
Kneginja Jelisaveta Karađorđević
Lični podaci
Datum rođenja(1936-04-07)7. april 1936. (88 god.)
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Porodica
SupružnikHauard Oksenberg
Nil Roksburg Balfor
Manuel Uljou Elijas
PotomstvoKatarina Oksenberg
Kristina Oksenberg
Nikolas Balfor
RoditeljiPavle Karađorđević
Olga Karađorđević
DinastijaKarađorđevići
Kneginja od Jugoslavije i Srbije
Period7. april 1936. — danas

Lični grb kneginje od Jugoslavije i Srbije
Jelisavete P. Karađorđević

Jelisaveta Karađorđević (Beograd, 7. april 1936) je jedina ćerka kneza Pavla Karađorđevića i kneginje Olge od Grčke i Danske.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Krštena je 2. maja 1936. u Belom dvoru, obred je obavio patrijarh Varnava. Kumovi su joj bili vojvoda od Kenta i grčki princ Nikola (njen deda po majci) a kume kraljica Marija i engleska kraljica Meri.[1][2]

Početkom marta 1941. zamenila je starijeg brata na čelu Odbora dece "Srpske majke",[3] a pre kraja meseca, nakon Martovskog puča, našla se sa ocem i ostatkom porodice u izgnanstvu.

Imala je dvojcu starije braće kneza Aleksandara i kneza Nikolu. U srodstvu je sa španskom kraljicom Sofijom i Čarlsom, princom od Velsa. Kneginja Jelisaveta je Karađorđev potomak po mlađoj liniji i dalji naslednik britanskog prestola.

Dana 19. januara 1961. Kneginja se udala za Hauarda Oksenberga, sa kojim ima dve ćerke: Katarinu i Kristinu. Od svog prvog muža se razvela 1969. Za drugog muža, Nila Roksburga Balfora (engl. Neil Roxburgh Balfour), udala se u Londonu 23. septembra 1969. i sa njim ima sina Nikolasa (engl. Nicholas Augustus Balfour). Dana 28. februara 1987. udala se za dr Manuela Uljou Elijasa (Manuel Ulloa Elias) nekadašnjeg premijera Perua. Između dva braka, 1974, kneginja je bila verena za britanskog glumca Ričarda Bartona.[4]

Kneginja Jelisaveta se školovala u Južnoj Africi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Švajcarskoj i diplomirala istoriju lepih umetnosti u Parizu[5]. Govori engleski, francuski, španski, italijanski i srpski jezik, a državljanka je Srbije.[6]

Kneginja je bila posebno angažovana na uspostavljanju mira među zavađenim narodima bivše Jugoslavije, a na prve znake da će doći do nemira reagovala je oglasivši se u Evropi i Americi[5]. Protiv NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. digla je svoj glas i pismom se obratila američkom kongresmenu Džejmsu Sekstonu.[7]

Na predsedničkim izborima u Srbiji 2004, kandidovala se za predsednika uprkos protivljenju prestolonaslednika Aleksandra i osvojila 2,01% glasova. Živi u Beogradu.

Povodom zahteva za rehabilitaciju svog oca kneza Pavla dala je izjavu 27. septembra 2011. pred Višim sudom u Beorgadu.[8] Zahvaljujući njenom trudu knez Pavle je rehabilitovan 28. novembra 2011. godine[9], a potom su njeni roditelji knez Pavle i kneginja Olga, kao i brat knez Nikola, preneti iz Švajcarske i sahranjeni u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu u oktobru 2012. godine, zahvaljujući njenom zalaganju.[10][11]

Veroslav Rančić je napisao roman „Konačna istina“ o životu porodice kneza Pavla, u pripremanju građu za ovo delo pomogla je i Jelisaveta tako što je opširno odgovorila na 186 pitanja. Po tom romanu napisana je istoimena drama.[12]

Od nasleđa kneza Pavla koje je oduzeto posle Drugog svetskog rata potražuje dvorac Brdo kod Kranja u Sloveniji,[13] a od nasleđa kneginje Olge vilu „Crnogorka“ u Beogradu koja joj je vraćena 2013. godine,[14][15] a odluka je postala pravosnažna u januaru 2014. godine.[16]

Održava kontakte sa kraljevskim porodicama sa kojima je u srodstvu, pa je tako bila pozvana na Venčanje princa Vilijama i Ketrin Midlton[17] i dobija božićne čestitke od članova britanskog kraljevskog doma.[18]

Jedan od hobija joj je crtanje.[19]

Rezultati na izborima[uredi | uredi izvor]

Predsednica Republike Srbije
Izbori # 1. krug — glasovi % # 2. krug — glasovi % Rezultat Detalji
2004 6. 62.737 2,01% bez drugog kruga nije izabrana Grupa građana „Inicijativa za lepšu Srbiju“

Titule i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • 7. april 1936. — 1961: Njeno Kraljevsko Visočanstvo princeza Jelisaveta Karađorđević od Jugoslavije
  • 1961 — 1969: Njeno Kraljevsko Visočanstvo kneginja Jelisaveta Karađorđević, gospođa Oksenberg
  • 1969 — 1978: Njeno Kraljevsko Visočanstvo kneginja Jelisaveta Karađorđević, gospođa Roksburg-Balfor
  • 1987 — 1992: Njeno Kraljevsko Visočanstvo kneginja Jelisaveta Karađorđević, gospođa Uljou-Elijas
  • 1992 — danas: Njeno Kraljevsko Visočanstvo kneginja Jelisaveta Karađorđević od Jugoslavije i Srbije

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Karađorđe Petrović
 
 
 
 
 
 
 
8. Aleksandar Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Jelena Jovanović
 
 
 
 
 
 
 
4. Arsen Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Jevrem Nenadović
 
 
 
 
 
 
 
9. Persida Nenadović
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Jovanka Milovanović
 
 
 
 
 
 
 
2. Pavle Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Pavel Nikolaievich Demidov
 
 
 
 
 
 
 
10. Pavel Pavlovič Demidov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Eva Aurora Charlotta Stjernwall
 
 
 
 
 
 
 
5. Aurora Pavlova Demidov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Prince Pyotr Nikitich Troubetzkoy
 
 
 
 
 
 
 
11. Jelena Petrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Princess Elisabeta Esperovna Beloselskaya-Belosyorskaya
 
 
 
 
 
 
 
1. Jelisaveta Karađorđević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Kristijan IX Danski
 
 
 
 
 
 
 
12. Đorđe
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Lujza od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
6. Nikola
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Konstantin Nikolajevič
 
 
 
 
 
 
 
13. Olga Konstantinovna Romanov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Aleksandra od Sakse-Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
3. Olga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Aleksandar II Nikolajevič
 
 
 
 
 
 
 
14. Vladimir Aleksandrovič Romanov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
7. Jelena Vladimirovna Romanov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Frederick Francis II, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
15. Marija Pavlovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Augusta Reuss of Köstritz
 
 
 
 
 
 

Porodica[uredi | uredi izvor]

Prvi brak[uredi | uredi izvor]

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Hauard Oksenberg 27. jul 1919. 2010.
  • brak razveden 1969. godine

Deca[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja supružnik
Katarina Oksenberg 22. septembar 1961. Robert Evans; Kasper van Din
Kristina Oksenberg 7. decembar 1962. Dušan Eluiz, brak razveden

Drugi brak[uredi | uredi izvor]

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja
Nil Balfur 12. avgust 1934.

Deca[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja supružnik
Nikolas Balfur 6. jun 1970. Stefani de Bruver

Treći brak[uredi | uredi izvor]

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Manuel Uljoa Elijas 12. novembar 1922. 9. avgust 1992.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Politika, 3. maj 1936, pp. 2[mrtva veza]. digitalna.nb.rs (pristup. 1. feb. 2016)
  2. ^ Vreme, 3. maj 1936, str 1 i 2. digitalna.nb.rs (pristup. 1. feb. 2016)
  3. ^ "Politika", 1. mart 1941
  4. ^ Notes on People. nytimes.com OCT. 18, 1974
  5. ^ a b Princeza Jelisaveta - zvanična biografija
  6. ^ Princeza Jelisaveta se odrekla američkog državljanstva („Blic“, 6. avgust 2012), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  7. ^ Princeza Jelisaveta 1999. godine
  8. ^ Jelisaveta Karađorđević: Ceo život tražim dom („Večernje novosti“, 27. septembar 2011), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  9. ^ Šta smo sve preživeli - Jelisaveta Karađorđević (RTS, 7. januar 2012)
  10. ^ Jelisaveta Karađorđević: Jedan san i jedan izazov („Politika“, 12.9. 2007)
  11. ^ Portret Jelisavete Karađorđević: Kneginja („Blic“, 6. oktobar 2012)
  12. ^ Princeza Jelisaveta na sceni („Večernje novosti“, 8. jul 2011), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  13. ^ Jelisaveta Karađorđević traži Brdo kod Kranja („Politika“, 17. decembar 2011)
  14. ^ Princezi Jelisaveti vraćena vila „Crnogorka“ („Večernje novosti“, 21. jun 2013)
  15. ^ „Crnogorka“ vraćena Karađorđevićima („Večernje novosti“, 10. decembar 2013)
  16. ^ Princeza Jelisaveta postala vlasnik vile „Crnogorka“ („Večernje novosti“, 21. januar 2014)
  17. ^ Jelisaveta Karađorđević: Počasna gošća venčanja veka („Stori“, 22. maj 2011)
  18. ^ Jelisaveta Karađorđević: Žalim što ne mogu da pričam sa ocem („Blic“, 7. januar 2013)
  19. ^ Crteži Jelisavete Karađorđević („Politika“, 8. decembar 2015)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелисавета_Карађорђевић&oldid=27529149”