Pređi na sadržaj

Јенки Дудл Денди

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jenki Dudl Dendi
Filmski poster
RežijaMajkl Kertiz
ScenarioRobert Bakner
Edmund Džozef
ProducentHal B. Volis
Džek L. Vorner
Glavne ulogeDžejms Kegni
Džoun Lesli
PVolter Hjuston
MuzikaRej Hajndorf
Džordž M. Kohan
Hajnc Remheld
Producentska
kuća		Warner Bros.
Godina1942.
Trajanje126 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet1,5 miliona dolara[1]
Zarada6,5 miliona dolara[1]
IMDb veza

Jenki Dudl Dendi je američki biografski filmski mjuzikl iz 1942. o Džordžu M. Koanu, poznatom kao „Čovek koji je posedovao Brodvej”.[2] U filmu igraju Džejms Kegni, Džoan Lesli, Volter Hjuston i Ričard Vorf, a glume Ajren Mening, Džordž Tobijas, Rouzmeri DeKemp, Džin Kegni i Vera Luis. Pevački glas Džoan Lesli delimično je sinhronizovala Seli Svitland.

Film su napisali Robert Bakner i Edmund Džozef, a režirao Majkl Kertis. Film je bio veliki hit za Warner Bros. i bio je nominovan za osam Oskara, uključujući Oskara za najbolji film, osvojivši tri.

Godine 1993, Jenki Dudl Dendi je odabran za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Američkih Država od strane Kongresne biblioteke kao „kulturno, istorijski ili estetski značajan“, a 1998. film je uvršten na listu 100 godina AFI-ja... 100 filmova.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

U prvim danima Drugog svetskog rata, Kohan izlazi iz penzije da bi glumio predsednika Ruzvelta u mjuziklu Rodžersa i Harta Radije bih da sam u pravu . Prve noći, pozvan je da se sastane sa predsednikom u Beloj kući, koji mu uručuje zlatnu medalju Kongresa (iako lik Kohan na ekranu pogrešno identifikuje nagradu kao Kongresnu medalju časti). Kohan je pod utiskom i razgovara sa Ruzveltom, prisećajući se svojih ranih dana na sceni. Film se vraća na njegovo navodno rođenje 4. jula, dok njegov otac nastupa na sceni vodvilja.

Kohan i njegova sestra pridružuju se porodičnom nastupu čim su naučili da plešu, a uskoro će četiri člana porodice Kohan uspešno nastupati zajedno.

Džordž postaje previše samouveren dok odrasta i pozorišni producenti ga stavljaju na crnu listu zbog problematičnog ponašanja. On napušta glumu i bezuspešno prenosi svoje pesme producentima. U partnerstvu sa Semom Herisom, još jednim piscem koji se bori, on konačno zainteresuje producenta i oni su na putu ka uspehu. Takođe se ženi Meri, mladom pevačicom/plesačicom.

Dok njegova popularnost raste, on ubeđuje svoje roditelje koji se sada muče da se pridruže njegovom delu, dajući na kraju neke od svojih vrednih pozorišnih imanja u njihovo ime.

Kohan se povlači, ali se nekoliko puta vraća na scenu, što je kulminisalo ulogom predsednika SAD. Dok napušta Belu kuću, nakon što je od predsednika primio zlatnu medalju Kongresa, spušta se niz stepenice dok izvodi step (koji je Kegni smislio pre snimanja scene i preduzeo bez probe). Napolju se pridružuje vojnoj paradi, gde vojnici pevaju „Tamo“, a on u početku ne peva. Ne znajući da je Kohan kompozitor pesme, jedan od njih pita da li zna reči. Kohanov na pitanje odgovora sam osmehom, pre nego što se pridruži.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Džejms Kegni Džordž M. Kohan
Džoan Lesli Meri Kohan
Volter Hjuston Džeri Kohan
Ričard Vorf Sem Haris
Ajrin Mening Fej Templton
Džordž Tobijas Dajc
Rouzmeri DeKamp Neli Kohan
Dženi Kegni Džousi Kohan
Džejms Kegni kao Džordž M. Kohan[3]

Pozadina i produkcija[uredi | uredi izvor]

Iako je reditelj Kertiz bio poznat kao majstor režije, on je svojim glumcima dao slobodu. Kegni i drugi igrači smislili su nekoliko „poslića“, kako ih je Kegni nazvao, što znači improvizovane replike ili akciju na pozorišnom jeziku.[4] Sam Kohan je služio kao konsultant tokom produkcije filma. Zbog njegovog lošeg zdravlja, njegovo stvarno učešće u filmu bilo je ograničeno. Ali kada je završen, film je privatno prikazan za Kohana i on je afirmativno prokomentarisao Kegnijev nastup sa: "Bože moj, kakav čin za pratiti!"[5]

Filmski poster za ovaj film bio je prvi koji je ikada proizveo poznati dizajner postera Bil Gold.

Kegni se u početku protivio biografskom filmu o životu Džordža M. Kohana, pošto nije voleo Kohana još od štrajka glumaca1919. godine, u kojem je stao na stranu producenata. Godine 1940, Kegni je imenovan, zajedno sa 15 drugih holivudskih ličnosti, u svedočenju velike porote Džona R. Leecha, samoproglašenog 'glavnog funkcionera' Komunističke partije Los Anđelesa koji je bio pozvan od strane Komiteta za neameričke aktivnosti Predstavničkog doma. The New York Times je na svojoj naslovnoj strani odštampao navode da je Kagni bio komunista. Kegni je odbacio optužbe, a Martin Daj Mlađi, dao je izjavu novinarima koji je očistio reputaciju Kegnija. Vilijam Kegni, jedan od producenata filma, navodno je rekao svom bratu da ćemo „morati da napravimo najprokletiju patriotsku sliku koja je ikada napravljena. Mislim da je to priča o Kohanu."[6]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Blagajna[uredi | uredi izvor]

Film je skoro udvostručio zaradu Kapetana iz oblaka (1942), Kegnijevog prethodnog truda, donevši više od 6 miliona dolara iznajmljivanja Vorner Brosu.[7]

Prema evidenciji Varner Bros, film je zaradio 4.631.000 dolara u zemlji i 1.892.000 dolara u inostranstvu.[1]

To ga je učinilo najuspešnijim na blagajnama u istoriji kompanije do tog vremena. Glavni glumac je zaradio svoju ugovornu platu od 150.000 dolara i skoro pola miliona dolara u podeli dobiti.[8] Prema Variety, film je zaradio 4,8 miliona dolara od iznajmljivanja u bioskopima kroz emitovanje u Severnoj Americi.[9]

Kritički osvrt[uredi | uredi izvor]

Savremene kritike su bile veoma pozitivne. Bosli Krauter iz Njujork tajmsa rekao je da bi filmskim pokroviteljima bilo dobro da je vide, jer „naći ćete tako toplu i divnu muzičku sliku kakva je godinama bila na ekranu, dobru zabavu i isto tako ljubaznu, ako ne i tako tačnu...[10] Varajeti je film nazvao „zabavnim kao što je i svaki vrhunski film ikada snimljen... Džejms Kegni glumi Kohana na kojeg bi se i originalni Džordž M. mogao ponositi.“[11] Harrison's Reports je napisao: „Odlično! Publika bi trebalo da pronađe ovu muzičku komediju, zasnovanu na životu Džordža M. Kohana, kao jednu od najsjajnijih i najdivnijih muzičkih filmova koji su ikada prikazani na platnu. Veliki deo njegove zabavne vrednosti je zahvaljujući izuzetno dobrom nastupu Džejmsa Kegnija, čije je imitiranje gospodina Kohana jezivo — njegovi gestovi, govor i ples su urađeni do savršenstva.“[12] Džon Mošer iz Njujorkera nazvao je film „potpunim užitkom, ekstravagancijom melodija koje je zemlja volela decenijama“, ali je takođe smatrao film „sumnjivim“ u kontekstu Kohanove biografije.[13]

Rotten Tomatoes navodi da je 90% od 29 kritika pozitivno, sa prosečnom ocenom za film od 7,9/10. Konsenzus kritičara sajta glasi: „Džejms Kegni koristi svoje muzičke talente kako bi podstakao efekat u Jenki Dudl Dendi, proslave patriotskog žara koliko i biografskog filma Džordža M. Kohana.[14] Na Metakritik-u, film ima prosečnu ocenu od 89 od 100, na osnovu 10 kritičara, što ukazuje na „univerzalno priznanje“.[15]

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Film je osvojio Oskara za najboljeg glumca u glavnoj ulozi (Džejms Kegni), najbolju muziku, muziku za muzičku sliku (Rej Hajndorf i Hajnc Romheld) i najbolji zvučni snimak (Nejtan Levinson). Nominovan je za najboljeg glumca u sporednoj ulozi (Valter Hjuston), najbolju režiju, najbolju filmsku montažu za Džordža Ejmija, najbolji film i najbolji scenario, originalnu priču.[16] Godine 1993, Jenki Dudl Dendi je izabran za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Država od strane Kongresne biblioteke kao „kulturno, istorijski ili estetski značajan“.

Priznanje Američkog filmskog instituta

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

  • Jenki Dudl Dendi je adaptirana kao radio-drama u emisiji The Screen Guild Theater 19. oktobra 1942. u kojoj su glumili Džejms Kegni sa Ritom Hejvort i Beti Grejbl. [17]
  • Džordž M! je scenski mjuzikl, takođe zasnovan na životu Džordža M. Koena, koji je počeo sa prikazivanjem na Brodveju 1968. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Warner Bros financial information in The William Shaefer Ledger. See Appendix 1, Historical Journal of Film, Radio and Television, (1995) 15:sup1, 1-31 pp. 23 „Appendix 1”. Historical Journal of Film, Radio and Television. 15: 1—31. 1995. doi:10.1080/01439689508604551. 
  2. ^ George M. Cohan na sajtu Internet Broadway Database (jezik: engleski)
  3. ^ Little Johnny Jones na sajtu IBDB (jezik: engleski)
  4. ^ „Learning the Lingo”. Cengage.com. Pristupljeno 23. 9. 2017. 
  5. ^ Ebert, Roger. "Yankee Doodle Dandy (1942)", RogerEbert.com, July 5, 1998, accessed July 4, 2011
  6. ^ McGilligan, Patrick (1982). Cagney: The Actor as Auteur. San Diego: A.S. Barnes & Company. str. 145–8. ISBN 9780498025860. 
  7. ^ „101 Pix Gross in Millions”. Variety. 6. 1. 1943. str. 58. Pristupljeno 23. 9. 2017. 
  8. ^ Sklar, Robert (1992). City Boys: Cagney, Bogart, GarfieldNeophodna slobodna registracija. New Jersey: Princeton University Press. str. 130. ISBN 0-691-04795-2. 
  9. ^ "All-Time Top Grossers", Variety, 8 January 1964 pp. 69
  10. ^ Crowther, Bosley (30. 5. 1942). „Movie Review - Yankee Doodle Dandy”. The New York Times. Pristupljeno 7. 1. 2016. 
  11. ^ Green, Abel (3. 6. 1942). „Film reviews: Yankee Doodle Dandy”. Variety. str. 8. Pristupljeno 2. 9. 2019. 
  12. ^ „'Yankee Doodle Dandy' with James Cagney”. Harrison's Reports: 92. 6. 6. 1942. 
  13. ^ Mosher, John (6. 6. 1942). „The Current Cinema”. The New Yorker. New York: F-R Publishing Corp. str. 76—77. 
  14. ^ „Yankee Doodle Dandy (1942)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 28. 7. 2021. 
  15. ^ "Yankee Doodle Dandy Reviews". Metacritic. Red Ventures. Retrieved July 28, 2021.
  16. ^ „The 15th Academy Awards (1943) Nominees and Winners”. oscars.org. Pristupljeno 2011-08-13. 
  17. ^ „Players to Open Season With 'Yankee Doodle Dandy'”. Harrisburg Telegraph. Harrisburg Telegraph. 17. 10. 1942. str. 19. Pristupljeno 28. 5. 2015 — preko Newspapers.com.  open access publication - free to read

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јенки_Дудл_Денди&oldid=27819833”