Jovanka Radivojević

jovanka radivojević
Jovanka Radivojević
Lični podaci
Datum rođenja	(1922-09-19)19. septembar 1922.
Mesto rođenja	Prizren, Kraljevina SHS
Datum smrti	jul 1943.(1943-07-00) (20 god.)
Mesto smrti	okolina Kosovske Mitrovice, Srbija
Profesija	đak
Delovanje
Član KPJ od	jeseni 1939.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	6. jula 1953.

Jovanka Radivojević Kica (Prizren, 19. septembar 1922 — Kosovska Mitrovica, jul 1943) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 1922. godine u Prizrenu, u građanskoj porodici. Već u sedmom razredu, postala je aktivna u delovanju školskog SKOJ-a. U jesen 1939. godine, postala je članica Komunističke partije Jugoslavije.

Tokom priprema za proslavu 1. maja 1940. godine, skojevci su na zidine Kaljaje, stare prizrenske utvrde, postavili veliku crvenu petokraku zvezdu. Sutradan su žandari pohapsili velik broj skojevaca i članova KPJ, među kojima i Jovankinog brata Aleksandra. Uhapšeni Prizrenci su štrajkovali glađu, a Mesni komitet KPJ i SKOJ-a organizovao je demonstracije u kojima je učestvovala i Jovanka. Zbog ovih je aktivnosti bila isključena iz škole, pa se prebacila na školovanje u Peć. Školska uprava u Peći je ubrzo dobila njen dosije, pa je i tamo isključena iz škole. Naposletku se prebacila u Tetovo.

Aprila 1941. godine, Kosovo i Metohiju je okupirala italijanska marionetska država, Kraljevina Albanija. Jovanka se vratila kući i priključila Narodnooslobodilačkom pokretu Jugoslavije u pripremama za oružanu borbu. Bila je sekretarica Mesnog komiteta SKOJ-a i članica Mesnog komiteta KPJ za Prizren. U Prizrenu je delovala ilegalno zbog čega je po naredbi MK KPJ prebačena u Uroševac, gde je delovao Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju.

Krajem 1942. godine, Jovanka je bila prebačena u Kosovsku Mitrovicu, gde je postala sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a. Maja 1943. godine, učestvovala je na Majskom sastanku Pokrajinskog komiteta KPJ, na kome je razmatran razvoj NOB na Kosovu.

Uhvatili su ju agenti Gestapoa, dok je vršila tajni zadatak i podvrgli mučenju i ispitivanju. Pošto ništa nije odala, u evidenciju je upisana kao bezimena i posle toga streljana.

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita 6. jula 1953. proglašena je za narodnog heroja.

Literatura

• Žene Srbije u Narodnooslobodilačkoj borbi (PDF). Beograd: Prosveta/Nolit. 1975.  COBISS.SR 162155015
• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239