Jovan III Veliki Komnin
| Jovan III | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1321. |
| Mesto rođenja | Konstantinopolj, |
| Datum smrti | 1362. |
| Mesto smrti | Sinop, |
| Porodica | |
| Roditelji | Mihajlo Veliki Komnin Acropolitissa |
| Dinastija | Veliki Komnini |
| Trapezuntski car | |
| Period | 1342 — 1344. |
| Prethodnik | Anna |
| Naslednik | Michael Megas Komnenos |
Jovan III Veliki Komnin (grč. Ιωαννης Μεγας Κομνηνος, oko 1321 – 1362) je bio trapezuntski car od 1342. do 1344. iz dinastije Velikih Komnina.[1][2] Bio je sin cara Mihaila Velikog Komnina (koji je vladao jedan dan 1341.) i Akropolitise, ćerka Konstantina Akropolita.
Jovan je veći deo svog života proveo u Carigradu gde je njegov otac živeo od oko. 1297. godine. Kada je Mihailo postao car Trapezunta na jedan dan 1341. i brzo ga je svrgnuo i zatvorio mega duks Jovan Evnuh, Jovan je još uvek bio u Carigradu. Međutim, 1342. godine, vođe Sholaranata, Nikita Sholarije i Grigorije Micomat, posetili su ga tamo i nagovorili mladića da dođe sa njima u Trapezunt i zauzme presto. Uz odobrenje vizantijske vlade, grupa je krenula ka Trapezuntu u septembru 1342. nakon što je zatražila podršku tri đenovljanske galije, dovodeći svoju malu flotu od ukupno pet brodova. Posle kratke, ali žestoke borbe, Jovan i njegove pristalice zauzeli su grad 4. septembra, potpomognuti narodnim ustankom u njihovu korist. Nakon krunisanja Jovana III za cara, svrgnuta carica Ana Anahutlu je zadavljena, a njene pristalice su pogubljene ili prognane ubrzo nakon Jovanovog krunisanja u crkvi Presvete Bogorodice Hrisokefale.[3]
I Vilijam Miler i Džordž Finlej opisuju cara Jovana III kao slabog i raskalašnog vladara, kome je stalo samo do zabave, samozadovoljstva i luksuza; nije pokazivao interesovanje za sopstvenog oca koji je ostao zatočenik mega duksa Jovana Evnuha.[4] Nakon smrti mega duksa, Nikita je krenuo u Limniju gde je oslobodio Mihaila, a zatim se vratio sa njim u Trapezunt da svrgne cara Jovana III. Car Jovan III je 3. maja 1344. godine proteran u manastir Svetog Save (gde je držan pod vizantijskom stražom), a njegov otac je vraćen na presto.[5]
Svrgnutog cara je na kraju njegov otac proterao u Carigrad, a odatle 1345. u Adrijanopolj. Odatle je pobegao 1357. godine, i uputio se u Sinopu da povrati svoj presto, da bi u tom gradu umro 1362. godine.[6] Mihailo Panaret navodi da je car Jovan III imao sina, ali ne navodi i njegovo ime; sve što Panaret beleži o njemu jeste da je 1363. pobegao iz zatočeništva i pobegao je prvo u Kafu, a zatim u Galatu.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „JOHN III OF TREBIZOND”. Patheon. Pristupljeno 17. 1. 2021.(jezik: engleski)
- ^ „John III of Trebyzond”. Ancient History Encyclopedia. Pristupljeno 17. 1. 2021.[mrtva veza](jezik: engleski)
- ^ Miller 1969, str. 51f
- ^ Miller 1969, str. 52; Finlay, The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204-1461). . Edinburgh: William Blackwood. 1851. pp. 426.. line feed character u
|title=na poziciji 152 (pomoć) - ^ Miller 1969, str. 52f
- ^ Miller 1969, str. 53
- ^ Panaretos, ch. 80. Greek text and English translation in Scott Kennedy, Two Works on Trebyzond, Dumbarton Oaks Medieval Library 52. . Cambridge: Harvard University. 2019. pp. 37-39.. line feed character u
|title=na poziciji 162 (pomoć)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Finlay, George (1877). The History of Greece and the Empire of Trebyzond, (1204–1461). Edinburgh: William Blackwood.
- Miller, William (1969). Trebyzond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204–1461. Chicago: Argonaut.
- Radivoj Radić (2022). Istorija Trapezuntskog carstva. Beograd: Zavod za udžbenike. ISBN 978-86-17-20766-1.
- John III Grand Komnenos, Encyclopedia of the Hellenic World: Asia Minor
