Joksim Gajić

Joksim Gajić
Joksim Gajić
Lični podaci
Datum rođenja	(1878-08-05)5. avgust 1878.
Mesto rođenja	Gornje Jarušice, Kneževina Srbija
Datum smrti	8. mart 1962.(1962-03-08) (83 god.)
Mesto smrti	Beograd, FNRJ
Obrazovanje	Vojna akademija u Beogradu
Vojna karijera
Služba	1903–1927, 1941
Vojska	Kraljevina Srbija Kraljevina SHS
Čin	Pešadijski brigadni general
Odlikovanja	Orden Karađorđeve Zvezde sa mačevima Legija časti

Joksim Gajić (Gornje Jarušice, 5. avgust 1878 — Beograd, 8. mart 1962) bio je pešadijski brigadni general Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije.

Mladost i obrazovanje

Rođen je u avgustu 1878. godine u kragujevačkom selu Gornje Jarušice, kao prvi sin među trinaestoro dece Petra i Stanke. Još kao dečak je išao na sajdžijski zanat kod majstora Pešića u Kragujevcu, gde je radio za smeštaj i obrok, a slobodno vreme je koristio za pohađanje gimnazije. Nakon šestog razreda gimnazije je upisao Nižu školu Vojne akademije u Beogradu i završio je 1900. godine kao 31. u klasi.

Kratko je služio u Gornjem Milanovcu i Kragujevcu, a kasnije postao komandir prvog mitraljeskog odeljenja od kada je mitraljez ušao u naoružanje srpske vojske. Od 1908. godine je organizovao prihvat i smeštaj komita i četnika u Vranju, koji su odatle odlazili za Staru Srbiju.

Balkanski ratovi

U Prvom i Drugom balkanskom ratu, Gajić je komandovao mitraljeskim odeljenjem. U kratkotrajnom miru pred Prvi svetski rat, raspoređen je u Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihajlo” (Gvozdeni puk).

Na početku rata 1914. godine, tada major Joksim Gajić je imenovan za komandanta uže odbrane Beograda i imao je operativnu komandu na liniji fronta od Ade Ciganlije do Karaburme. Kada je austrougarski sumaren 22. septembra 1914. godine izbavio ultimativno pismo komandanta Zemuna da se do 18 časova na zidine Beogradske tvrđave istakne bela zastava kao simbol predaje, Gajić je naredio da se istaknu dve srpske trobojke, a potom je otvorio vatru iz svih raspoloživih artiljerijskih oruđa. Za učešće u odbrani grada, odlikovan je prvom Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

Dobio je odobrenje komande odbrane grada se iste večeri prebaci u Srem i krene u oslobođenje tamošnjih sela, ali je nekoliko sati pre pokreta ranjen u ruku, pa je morao biti prebačen u bolnicu u Nišu.

Za vreme povlačenja Vrhovne komande u toku neprijateljske ofanzive oktobra 1915. godine, komandovao je zaštitnim bataljonom i na Lopatičkim visovima kod Bogutovačke Banje je uspeo da zaustavi prodor neprijatelja. Međutim, teško je ranjen u butinu i smrskana mu je butna kost. Prenet je pod borbom u šatorskom krilu do Kosovske Mitrovice. Ponovo je odlikovan i unapređen u čin potpukovnika. Ipak, ostao je invalid 90% pošto mu je jedna noga bila kraća. Zbog teške rane koja je u međuvremenu zagnojena, nije mogao da bude dalje nošen, te je zarobljen u Mitrovici. Brzo je razmenjen i poslan u Francusku na dalje lečenje, a tamo je imenovan za komandanta Đačkog bataljona i predsednika lekarske komisije.

Život nakon rata

Kratko je komandovao Vojnim okrugom u Kolašinu, da bi potom bio preuzet u Obaveštajno odeljenje Glavnog Đeneralštaba. Penzionisan je 1927. godine.

Budući težak invalid, nije mobilisan uoči Aprilskog rata 1941. godine. Dobrovoljno se javio i dobio raspored u Vrhovnoj komandi, ali su ga zarobili Nemci. Odbio je mogućnost da uz potpisanu izjavu o lojalnosti novim okupacionim vlastima, bude pušten iz zarobljeništva još 1941. godine kao invalid, te je ostao u zarobljeništvu do kraja rata.

Vratio se iz zarobljeništva nakon rata. Živeo je povučeno u Beogradu i umro 8. marta 1962. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Odlikovanja

• Karađorđeva zvezda sa mačevima (1914)
• Karađorđeva zvezda sa mačevima III reda (1915)
• Legija časti četvrtog stepena