Pređi na sadržaj

Johan Gotfrid fon Herder

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Johan Gotfrid fon Herder
Johan Gotfrid fon Herder
Lični podaci
Datum rođenja(1744-08-25)25. avgust 1744.
Mesto rođenjaMorong, Kraljevina Pruska
Datum smrti18. decembar 1803.(1803-12-18) (59 god.)
Mesto smrtiVajmar, Sveto rimsko carstvo
ObrazovanjeUniverzitet u Kenigsbergu

Johan Gotfrid fon Herder (nem. Johann Gottfried von Herder; Morong, 25. avgust 1744 — Vajmar, 18. decembar 1803) bio je nemački pesnik i filozof kojeg često nazivaju ocem kulturnog nacionalizma.[1] Herder je kao nastavnik i luteranski sveštenik putovao po Evropi pre nego što se 1776. nastanio u Vajmaru kao vrhovni sveštenik velikog vojvodstva.[2] Iako je u mladosti bio pod uticajem mislilaca poput Kanta, Rusoa i Monteskjea kasnije je postao najveći intelektualni protivnik prosvetiteljstva i dosta je uticao na razvoj romantizma u Nemačkoj.[3] Time što je naglašavao naciju kao organsku grupu čija su obeležja poseban jezik, kultura i duh, Herder je doprineo kako nastanku istorije kulture tako i posebnog oblika nacionalizma koji ističe urođenost vrednosti nacionalne kulture.[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Herder je odrastao u siromašnom domaćinstvu, obrazujući se iz očeve Biblije i pesmarice . Godine 1762, kao mladić od 17 godina, upisao se na Univerzitet u Kenigsbergu, oko 100 km severno od Mohrungena, gde je postao učenik Imanuela Kanta. U isto vreme, Herder je postao intelektualni štićenik Johana Georga Hamana, kenignsberškog filozofa koji je osporio tvrdnje o čistom sekularnom razumu. Hamanov uticaj naveo je Herdera da prizna svojoj ženi kasnije u životu da „imam premalo razuma i previše idiosinkrazije“,[5] ipak Herder može s pravom tvrditi da je osnovao novu školu nemačke političke misli. Iako i sam nedruštvena osoba, Herder je u velikoj meri uticao na svoje savremenike. Jedan prijatelj mu je pisao 1785. godine, pozdravljajući njegova dela kao „nadahnuta od Boga“.

Godine 1764. je već bio deo klera i otišao je u grad Rigu da predaje. U tom periodu napisao je svoja prva velika dela, književne kritike. Godine 1769. Herder je otputovao brodom u francusku luku Nant i nastavio put do Pariza. To je rezultiralo i prikazom njegovih putovanja, kao i promenom njegovog sopstvenog samopoimanja kao autora. Do 1770. Herder je otišao u Strazbur, gde je upoznao mladog Getea. Ovaj događaj se pokazao kao ključna tačka u istoriji nemačke književnosti, jer je Gete bio inspirisan Herderovom književnom kritikom da razvije sopstveni stil. Ovo se može posmatrati kao početak pokreta Šturm und drangg. Godine 1771. Herder je preuzeo poziciju glavnog pastora i dvorskog propovednika u Bikeburgu pod Viljemom, grofom od Šaumburg-Lipe.

Sredinom 1770-ih, Gete je bio poznati pisac i koristio je svoj uticaj na dvoru u Vajmaru da obezbedi Herderu poziciju generalnog nadzornika. Herder se preselio tamo 1776. godine, gde se njegov umetnički stil ponovo pomerio ka klasicizmu.

Herder se 2. maja 1773. oženio Karolin Herder (1750–1809) u Darmštatu. Imao je šest sinova i kći.

Pred kraj svoje karijere, Herder je podržao Francusku revoluciju, što mu je donelo neprijateljstvo mnogih njegovih kolega. Istovremeno, on i Gete su doživeli lični razlaz. Njegovi nepopularni napadi na kantovsku filozofiju bili su još jedan razlog za njegovu izolaciju u kasnijim godinama.[6]

Godine 1802. Herdera je proglašen za plemića i stekao je pravo da svom prezimenu doda prefiks „fon“. Umro je u Vajmaru 1803. u 59. godini.

Stavovi[uredi | uredi izvor]

Godine 1772, Herder je objavio Treatise on the Origin of Language i otišao dalje u ovoj promociji jezika od svoje ranije naredbe da „izbacuje ružnu sluz Sene . Govori nemački, o ti nemački“. Herder je sada uspostavio temelje komparativne filologije u okviru novih tokova političkog pogleda.

Tokom ovog perioda, nastavio je da razrađuje sopstvenu jedinstvenu teoriju estetike u delima kao što su gore navedena, dok je Gete proizveo dela poput Jadi mladog Vertera – rođen je pokret Šturm und drang.

Herder je napisao važan esej o Šekspiru i Auszug aus einem Briefwechsel über Ossian und die Lieder alter Völker (Izvod iz prepiske o Osijanu i pesmama starih naroda) objavljen 1773. u manifestu zajedno sa prilozima Getea i Justusa Mesera. Herder je napisao da je „Pesnik tvorac nacije oko sebe, on im daje svet da vide i ima njihovu dušu u svojoj ruci da ih vodi u taj svet“. Za njega je takva poezija imala najveću čistoću i moć u narodima pre nego što su postali civilizovani, kao što je prikazano u Starom zavetu, Edi i Homeru, a on je pokušao da pronađe takve vrline u drevnim nemačkim narodnim pesmama i nordijskoj poeziji i mitologiji. Herder je – najizraženiji nakon prevoda Georga Forstera iz 1791. sanskritske drame Šakuntala – bio pod uticajem religioznih slika hinduizma i indijske književnosti, koje je video u pozitivnom svetlu, napisavši nekoliko eseja na tu temu i predgovor izdanju iz 1803. Šakuntala.[7][8]

Nakon putovanja u Ukrajinu, Herder je u svom dnevniku (Journal meiner Reise im Jahre 1769) napisao predviđanje da će slovenski narodi jednog dana biti prava sila u Evropi, pošto će zapadni Evropljani odbaciti hrišćanstvo i istrunuti, dok će istočnoevropski narodi da bi se držali svoje vere i svog idealizma i da bi na taj način postali moć u Evropi. Tačnije, hvalio je ukrajinsko „prelepo nebo, razdragani temperament, muzički talenat, bogato tlo, itd. [...] će jednog dana tamo probuditi kulturnu naciju čiji će se uticaj proširiti [...] širom sveta“. Jedno od njegovih predviđanja bilo je da će mađarska nacija nestati i da će biti asimilovana od okolnih slovenskih naroda; ovo proročanstvo izazvalo je veliku pometnju u Mađarskoj i do danas se naširoko citira.[9]

Neki istoričari nauke su Herdera opisali kao protoevolucionog mislioca, iako su to drugi osporili.[10][11][12] Što se tiče istorije života na zemlji, Herder je predložio naturalističke i metafizičke (religiozne) ideje koje je teško razlikovati i protumačiti.[11] Bio je poznat po tome što je predložio koncept velikog lanca postojanja.[12] U svojoj knjizi Od Grka do Darvina, Henri Ferfild Ozborn je napisao da „uopšteno gledano podržava doktrinu transformacije nižih i viših oblika života, neprekidnog preobražaja od nižih ka višim tipovima i zakona o Savršenost."[13] Međutim, biograf Vulf Kepke se nije složio sa ovom trvrdnjom, napominjući da je „biološka evolucija od životinja do ljudske vrste bila izvan njegovog razmišljanja, na koje je još uvek uticala ideja božanskog stvaranja“.[14]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Song to Cyrus, the Grandson of Astyages (1762)
  • Essay on Being, (1763–64)[15]
  • On Diligence in Several Learned Languages (1764)
  • Treatise on the Ode (1764)[16]
  • How Philosophy can become more Universal and Useful for the Benefit of the People (1765)[17]
  • Fragments on Recent German Literature (1767–68)[18]
  • On Thomas Abbt's Writings (1768)
  • Critical Forests, or Reflections on the Science and Art of the Beautiful (1769–)
  • . Gott – einige Gespräche über Spinoza's System nebst Shaftesbury's Naturhymnus. Gotha: Karl Wilhelm Ettinger. 1787. 
  • Journal of my Voyage in the Year 1769 (prvobitno objavljen 1846)
  • Treatise on the Origin of Language (1772)[19]
  • Selection from correspondence on Ossian and the songs of ancient peoples (1773)
  • Of German Character and Art (sa Geteom, manifesto pokreta Sturm und Drang) (1773)
  • This Too a Philosophy of History for the Formation of Humanity (1774)[17]
  • Oldest Document of the Human Race (1774–76)
  • "Essay on Ulrich von Hutten" ["Nachricht von Ulrich von Hutten"] (1776)[20]
  • On the Resemblance of Medieval English and German Poetry (1777)
  • Sculpture: Some Observations on Shape and Form from Pygmalion's Creative Dream (1778)
  • On the Cognition and Sensation of the Human Soul (1778)
  • On the Effect of Poetic Art on the Ethics of Peoples in Ancient and Modern Times (1778)
  • Folk Songs (1778–79; second ed. of 1807 titled The Voices of Peoples in Songs)
  • On the Influence of the Government on the Sciences and the Sciences on the Government (Dissertation on the Reciprocal Influence of Government and the Sciences) (1780)
  • Letters Concerning the Study of Theology (1780–81)
  • On the Influence of the Beautiful in the Higher Sciences (1781)
  • On the Spirit of Hebrew Poetry. An Instruction for Lovers of the Same and the Oldest History of the Human Spirit (1782–83)
  • God. Some Conversations (1787)
  • Oriental Dialogues 1787
  • Ideas on the Philosophy of the History of Mankind (1784–91)
  • Scattered Leaves (1785–97)
  • Letters for the Advancement of Humanity (1791–97 ili 1793–97?)
  • Thoughts on Some Brahmins (1792)[21]
  • Zerstreute Blätter (1792)[21]
  • Christian Writings (5 tomova) (1794–98)
  • Terpsichore (1795–96) prevod i komentar na delo latinskog pesnika Jakob Balde.
  • On the Son of God and Saviour of the World, according to the Gospel of John (1797)
  • Persepolisian Letters (1798). fragmenti o persijskoj arhitekturi, umetnosti i nauci
  • Luther's Catechism, with a catechetical instruction for the use of schools (1798)
  • Understanding and Experience. A Metacritique of the Critique of Pure Reason. Part I. (Part II, Reason and Language.) (1799)
  • Calligone (1800)
  • Adrastea: Events and Characters of the 18th Century (6 tomova) (1801–03)[22][23]
  • The Cid (1805; slobodan prevod španskog epa Cantar de Mio Cid)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ tutor2u (2021-01-30). „Johann Gottfried von Herder (1744−1803)”. tutor2u (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-30. 
  2. ^ „Johann Gottfried von Herder”. biography.yourdictionary.com. Pristupljeno 2021-01-30. 
  3. ^ „Johann Gottfried von Herder | German philosopher”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-30. 
  4. ^ Forster, Michael (2019), Zalta, Edward N., ur., Johann Gottfried von Herder (Summer 2019 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2021-01-30 
  5. ^ Columbia studies in the social sciences, Issue 341, 1966, p. 74.
  6. ^ Copleston, Frederick Charles. The Enlightenment: Voltaire to Kant. 2003. p. 146.
  7. ^ Willson, A. Leslie (1956). „Rogerius' "Open Deure": A Herder Source”. Monatshefte. 48 (1): 17—24. JSTOR 30166121. 
  8. ^ Willson, A. Leslie (1955). „Herder and India: The Genesis of a Mythical Image”. PMLA. 70 (5): 1049—058. JSTOR 459885. S2CID 163623413. doi:10.2307/459885. 
  9. ^ „hungarian-history.hu”. Arhivirano iz originala 20. 4. 2008. g. Pristupljeno 9. 7. 2008. 
  10. ^ Headstrom, Birger R. (1929). Herder and the Theory of Evolution Arhivirano 20 oktobar 2018 na sajtu Wayback Machine. The Open Court. The Open Court. 10 (2): 596—601 https://opensiuc.lib.siu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=4166&context=ocj.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  11. ^ a b Nisbet, H. . B.: Herder and the Philosophy and History of Science. Modern Humanities Research Association. 1970. pp. 210–212. ISBN 978-0900547065. 
  12. ^ а б Zimmerli, W. Ch. Evolution or Development? Questions Concerning the Systematic and Historical Position of Herder. In Kurt Mueller-Vollmer. . Herder Today: Contributions from the International Herder Conference: Nov. 5–8, 1987 Stanford, California. ISBN 0-89925-495-0. str. 1–16.
  13. ^ Osborn, Henry Fairfield (1908). From the Greeks to Darwin; an outline of the development of the evolution idea. New York: Macmillan. str. 103. 
  14. ^ Köpke, Wulf. (1987). Johann Gottfried Herder. Twayne Publishers. ISBN 978-0805766349. str. 58.
  15. ^ Mueller-Vollmer, Kurt (30. 1. 1990). Herder Today: Contributions from the International Herder Conference, Nov. 5–8, 1987, Stanford, California. Walter de Gruyter. ISBN 9783110117394 — preko Google Books. 
  16. ^ Menze, Ernest A.; Menges, Karl (1. 11. 2010). Johann Gottfried Herder: Selected Early Works, 1764–1767: Addresses, Essays, and Drafts; Fragments on Recent German Literature. Penn State Press. ISBN 978-0271044972 — preko Google Books. 
  17. ^ a b Forster, Michael N.; Herder, Johann Gottfried von (30. 9. 2002). Forster, Michael N, ur. Herder: Philosophical Writings. Cambridge Core. ISBN 9780521790888. doi:10.1017/CBO9781139164634. 
  18. ^ Herder, Johann Gottfried (30. 1. 1985). Über die neuere deutsche Literatur: Fragmente. Aufbau-Verlag. ISBN 9783351001308 — preko Google Books. 
  19. ^ „Treatise on the Origin of Language by Johann Gottfried Herder 1772”. www.marxists.org. 
  20. ^ „Universitätsbibliothek Bielefeld - digitale Medien”. www.ub.uni-bielefeld.de. 
  21. ^ a b Willson, A. Leslie (1956). „Rogerius' "Open Deure": A Herder Source”. Monatshefte. 48 (1): 17—24. JSTOR 30166121. .
  22. ^ „Adrastea”. -: Adrastea, -: - -. 
  23. ^ Clark, Robert Thomas (30. 1. 1955). Herder: His Life and ThoughtNeophodna slobodna registracija. University of California Press. str. 426 — preko Internet Archive. „herder adrastea.” 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Johan Gotfrid fon Herder na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јохан_Готфрид_фон_Хердер&oldid=27413303”