Jugoslavija na Pesmi Evrovizije
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
| Jugoslavija Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Slovenija → | |
|---|---|
.svg) (1961—1991)
.svg) (1992) | |
| Organizator i emiter | JRT |
| Nacionalni festival | Nacionalni izbor
|
| Učešće | |
| Učešće | 27 |
| Prvo učešće | 1961. |
| Poslednje učešće | 1992. |
| Najbolji plasman | 1. mesto 1989. |
| Najlošiji plasman | Poslednje mesto 1964. |
| Veb-sajt | |
| Profil države na takmičenju | |
Jugoslavija je učestvovala na Pesmi Evrovizije 27 puta (prva dva puta kao FNR Jugoslavija, 24 puta kao SFR Jugoslavija i poslednji put kao SR Jugoslavija). Debitovala je 1961. i takmičila se svake godine do 1992. osim 1977, 1978, 1979, 1980. i 1985. godine. Jugoslavija je bila jedina komunistička država na Evroviziji i prirodno jedina zemlja iz istočnog bloka koja je učestvovala.
Jugoslaviju su tokom godina predstavljali izvođači iz pet od šest republika koje su činile Jugoslaviju. Izvođači su bili iz Bosne i Hercegovine (4), Hrvatske (11+1), Crne Gore (1), Srbije (6+1) i Slovenije (4), a jedino Makedonija nije imala predstavnika. Izvođači iz Hrvatske su bili najuspešniji pošto su pobedili na 11 (plus jedan duet sa srpskom pevačicom) od 27 Evrovizija.
Jugoslavija je pobedila na Pesmi Evrovizije 1989. godine. Prema pravilima takmičenja, Pesma Evrovizije 1990. se održala u Zagrebu, Hrvatska.
Od raspada SFRJ, iako je Savezna Republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) za razliku od bivših jugoslovenskih republika bila jedina država koja je učestvovala 1992. godine, to će joj ostati jedino pojavljivanje do reorganizacije države i promene imena u Srbija i Crna Gora. Pod tim imenom prvi put će učestvovati 2004. (drugi put od raspada SFRJ) i osvojiti 2. mesto. Rezultati novih republika su različiti: Hrvatska je imala nekakvog uspeha sredinom 90-ih, a Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina su imale uspeha kasnijih godina, dok je Severna Makedonija 2019. prvi put ušla u prvih 10.
Predstavnici[uredi | uredi izvor]
1961.[uredi | uredi izvor]
Prvo učešće Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (tada pod imenom Federativna Narodna Republika Jugoslavija) na Pesmi Evrovizije bilo je 1961. godine. Te godine „boje“ FNRJ branila je mlada i do tada nepoznata pevačica iz Novog Sada Ljiljana Petrović.[1] U vreme prvog nacionalnog izbora, Ljiljana Petrović nalazila se u Ljubljani (Slovenija) gde je snimala svoj debi singl za izdavačku kuću Jugoton (danas Kroacia Rekords). Jože Privešek, slovenački autor, čuo je mladu Ljiljanu i predložio joj da otpeva njegovu kompoziciju “Neke davne zvezde”. Ona je pristala i pobedila. Ljiljana Petrović za sebe voli da kaže da je kroz evropska vrata ušla na jugoslovensku pop scenu. Tekst za ovu kompoziciju napisao je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika 20. veka Miroslav Antić. Miroslav Antić smatrao je da socijalistička pevačica treba da bude smerno i skromno obučena. Pred sam nastup spikerka TV Ljubljane Saša Novak, koja se nalazila u jugoslovenskoj delegaciji, krišom je Ljiljani okačila srebrni broš koji je predstavljao jedini modni detalj na njenoj jednostavnoj crnoj haljini. Kompozicija “Neke davne zvezde” osvojila je 8. mesto sa dobijenih 9 bodova.
Ljiljana Petrović je preminula 4. februara 2020. godine. Iako nikada nije pripadala samom vrhu jugoslovenske zabavne muzike, ostaće upamćena kao uvek nasmejani interpretator brojnih balada prepoznatljivog zvuka koje je najčešće izvodila uz gitaru.
1962.[uredi | uredi izvor]
Sledeće godine, predstavnik Jugoslavije bila je Lola Novaković pevačica iz Beograda koja je kompozicijom “Ne pali svetla u sumrak”[2] osvojila fantastično 4. mesto. Pesmu je na tekst Dragutina Britvića komponovao Jože Privšek. Njeno četvrto mesto, do kojeg je došla sa ukupno 10 osvojenih bodova, biće teško ponovljiv uspeh u periodu od dve decenije jugoslovenskog učešća. Kurioziteta radi, uvek kritičan žiri Italije kada su predstavnici Jugoslavije u pitanju, Loli Novaković dodelio je najveće ocene.
Lola Novaković je šezdesetih godina prošlog veka, bila jedna od najvećih zvezda pop muzike na prostorima bivše Jugoslavije. Ostaće upamćeni serijali njenih koncerata u tada najvećoj koncertnoj dvorani glavnog grada “Dom sindikata”. Lolu Novaković i danas možete čuti na njenim nastupima u elitnim beogradskim klubovima. Godinama, svakog 1. januara u okviru manifestacije “Ulica otvorenog srca” srećnu novu godinu poželi Beograđanima pesmom “Beograde” koju izvodi na podijumu ispred beogradskog pozorište “Atelje 212” u strogom centru Beograda.
1973.[uredi | uredi izvor]
Deset godina kasnije, 1973. godine, Jugoslaviju je u Luksemburgu predstavljao Zdravko Čolić sa kompozicijom Kemala Montena “Gori vatra”. Nije uspeo da zapali Evropu, osvojio je pretposlednje, 15. mesto sa 65 bodova.[3]
Loš evrovizijski plasman nije smetao Zdravku Čoliću da napravi jednu od najblistavijih pevačkih karijera na prostorima bivše Jugoslavije. I pored raspada zemlje, Zdravko Čolić ostao je najpopularniji pevač zabavne muzike koji svojim koncertima puni fudbalske stadione i sportske hale od Slovenije do Makedonije. Od početka rata na prostorima bivše Jugoslavije živi u Beogradu. Kao potvrda neprolaznosti njegove karijere i popularnosti koja traje preko četrdeset godina beležimo njegovu turneju na prostorima bivše Jugoslavije “Okano” 2001. godine. Turneja je krunisana koncertom na najvećem fudbalskom stadionu u Srbiji, popularnoj “Marakani”, pred preko 80.000 ljudi 30. juna 2001. godine. To je bila svojevrsna repriza najvećeg koncerta u istoriji šou biznisa na ovim prostorima koji je održan na istom mestu 5. septembra 1978. godine u okviru njegove turneje “Putujući zemljotres”.
1974.[uredi | uredi izvor]
Dvanaesto mesto na ESC 1974. osvojila je “Korni grupa” sa pesmom “Moja Generacija 1942”. To je bila pobednička kompozicija Opatijskog festivala koji je istovremeno bio i nacionalni izbor za jugoslovenskog predstavnika na Pesmi Evrovizije.[4] Kritika je “kornijevce” ispratila na ESC dvojako: dok su jedni smatrali da Evropi, pogotovo na tlu Engleske, ne možemo prodavati pop muziku, drugi su bili puni hvale jer eto, napokon, na Evroviziju nije poslat šlager.
Kornelije Kovač, osnivač i vođa grupe, smatra se jednim od najboljih kompozitora Srbije i Crne Gore. Kao kompozitor učestvovao je na Jugovizijama osamdesetih godina prošlog veka i to komponujući za najpoznatiju folk pevačicu bivše Jugoslavije Fahretu Jahić alijas Lepu Brenu. Ćerke Kornelija Kovača su kao prateći vokali učestvovali na ESC 1991. godine, a kao kompozitor Kristina Kovač je sa grupom “Peti Element” osvojila drugo mesto na Evropesmi/Evropjesmi 2004. godina.
Danas, Kornelije Kovač zauzima kritičan stav kada je najveći evropski festival lakih nota u pitanju. “Pesmu Evrovizije” vidi kao visok produkt šoubiznisa gde novac i marketing igraju presudnu ulogu. Kada je njegovo učešće na ESC u pitanju, misli da je učestvovao neadekvatnom pesmom jer je nije komponovao za Evropu već za domaći festival sa temom koja je bila razumljiva za mlade u tadašnjoj Jugoslaviji. Kurioziteta radi, garderobu je Korni grupa u Brajton-u delila sa predstavnicima Švedske i pobednicima Pesme Evrovizije 1974. grupom ABBA.
1976.[uredi | uredi izvor]
Pesmu “Ne mogu skriti svoju bol” kojom je grupa “Ambasadori” iz Bosne i Hercegovine predstavljala Jugoslaviju na Evroviziji 1976. komponovao je Slobodan Vujović na tekst Slobodana Đurašovića. Iako je bila hit u zemlji, ova pesma se nije dopala evropskoj publici i osvojila je pretposlednje 17. mesto sa samo deset osvojenih bodova. Loš plasman grupe Ambasadori bio je razlog pauze od pet godina u jugoslovenskim učešćima na Pesmi Evrovizije.[5]
1982.[uredi | uredi izvor]
Najveću popularnost u bivšoj Jugoslaviji, ovaj festival imao je osamdesetih godina prošlog veka. Na nacionalnim izborima su se pojavljivale apsolutno najveće muzičke zvezde. Bilo je i zakulisnih radnji kao i neprincipijelnog glasanja republičkih žirija u cilju pobede svojih predstavnika. Takvu situaciju iskoristila je anonimna beogradska grupa “Aska” 1982. godine u Ljubljani gde se održavao nacionalni izbor za Pesmu Evrovizije.[6] I dok su favoriti dobijali ili maksimalni broj bodova ili bili ignorisani, pesma “Halo halo” dobijala je bodove od svih republičkih žirija i na kraju trijumfovala. Na tekst Mira Zeca, pesmu je komponovao Aleksandar Sanja Ilić, kompozitor iz Beograda. Sanji Iliću ovo nije bilo prvo učešće na Jugovizijama. Godine 1968. kao 16-godišnjak poslao je svoju kompoziciju “Baj, baj, baj” na nacionalni izbor što ga čini najmlađim kompozitorom u istoriji nacionalnog takmičenja. Dobro obavešteni izvori tvrde da je kompozicija ušla u uži izbor jer je član komisije za izbor pesama bio njegov otac Miodrag Ilić Beli. Još bolje obavešteni krugovi tvrde da je celu priču iskonstruisao kompozitor Vojkan Borisavljević, čiju je kompoziciju za takmičenje te godine, žiri jednoglasno odbio. Vojkan je danima pravio ujdurmu po štampi, a naročito u Novostima, preko svojih kumova i novinara Jovana Hadžikostića i Dragana Jelića (postoje i isečci), tvrdeći da je pesma ``Pesnik mira“ koju je komponovao mladi šesnaestogodišnjak Sanja Ilić, navodno delo njegovog oca. Dakle, istina je da je te 1967. godine na izboru u Skoplju za jugoslovenskog predstavnika za pesmu Evrovizije učestvovala pesma ``Pesnik mira“ koju je pevala Lola Novaković za TV Beograd. Tako je Sanja Ilić postao i ostao do danas najmlađi kompozitor za pesmu Evrovizije. Kompozicija Sanje Ilića ``Baj, baj, baj“, koju je pevala Bisera Veletanlić, pojavila se na istom takmičenju u Opatiji, ali devet godina kasnije - 1976.
Grupu “Aska” sačinjavale su Izolda Barudžija, Snežana Mišković i Snežana Stamenković.
Pesma “Halo, Halo” osvojila je 14. mesto, a ostaće upamćena kao prva kompozicija Jugoslavije koja je od nekog žirija dobila maksimalnih 12 bodova. Švedski žiri je ocenio da je upravo jugoslovenska kompozicija bila najbolja pesma Evrovizije 1982.
Izolda Barudžija ostaće zapamćena kao apsolutna jugoslovenska rekorderka u broju nastupa na Pesmi Evrovizije. Ona je Jugoslaviju predstavljala tri puta (1982,1983 i 1984). Danas živi u Beogradu i pored svojih nastupa na Pesmi Evrovizije nikada nije uspela da napravi zavidnu solističku karijeru. Neposredno nakon nastupa u Herogejtu, zavidnu karijeru ostvarila je Snežana Mišković alijas Viktorija naročito početkom devedesetih. Danas je i ona van muzičke scene Srbije i Crne Gore. Snežana Stamenković je posle izbora u Herogejtu u Engleskoj 1982. godine i nastupa sa grupom ``Aska“, nastavila opersku karijeru u Nemačkoj.
1983.[uredi | uredi izvor]
Crnogorac Danijel Popović je kao predstavnik TV Titograda (danas Radio-televizija Crne Gore) pobedio na domaćem izboru i predstavljao je Jugoslaviju na ESC 1983.[7] godine. Na tekst Marija Mihaljevića, muziku za pesmu “Džuli” komponovao je sam Danijel. U Minhen je ispraćen oštrim kritikama da je pesma “Džuli” neuspeli plagijat pesama tada popularnog pevača Šejkina Stivensa.
Međutim, Danijel je osvojio 4. mesto i ponovio dotadašnji najveći uspeh koji je postigla Lola Novaković, dvadeset i jednu godinu ranije. Pet žirija je jugoslovenskom predstavniku dodelilo maksimalni broj bodova. I drugi žiri su bili naklonjeni našoj pesmi, tako da je Danijel osvojio ukupno 125 bodova.
Nakon Evrovizije, sledi njegova zaista velika popularnost u zemlji. LP “Džuli” prodat je u, za tadašnje prilike neverovatnom i do danas neponovljivom, tiražu od 800.000 primeraka. Pesma je bila i evropski hit, ali i pored toga, Danijel nije uspeo da napravi internacionalnu karijeru.
1984.[uredi | uredi izvor]
Sledeće godine, TV Titograd ponovo trijumfuje na nacionalnom izboru i to kompozicijom “Ljubavna priča broj 1” koju su u Skoplju izveli duet Izolda Barudžija i Vlado Kalember. Na ESC 1984. pesma crnogorskog autorskog tandema Slobodana Bučevca i Milana Perića izvedena je pod naslovom “Ćao amore”, a poslednjeg mesta spasli su je 16 bodova Jugoslaviji uvek naklonjenih žirija iz Turske i Kipra. Turski žiri je ovoj pesmi dao 8 bodova iako turska TV publika nije imala prilike da vidi spot za ovu pesmu. Zbog slobodnijih scena snimanih na crnogorskom primorju, spot je cenzurisan i zabranjen za prikazivanje na nacionalnoj turskoj televiziji.
1991.[uredi | uredi izvor]
Poslednji predstavnik SFRJ na Evroviziji bila je Dragana Šarić alijas Bebi Dol sa kompozicijom “Brazil” 1991. godine. Ovu pesmu komponovali su Slobodan Marković i Zoran Vračević, a tekst je napisala sama Dragana Šarić.
Nacionalni izbor “Jugovizija 1991.” te godine održavao se u Sarajevu i to 9. marta koji će ostati upamćen kao datum prvih velikih opozicionih demonstracija protiv vladavine Slobodana Miloševića. I dok su tenkovi na ulicama glavnog grada razbijali demonstracije, Bebi Dol je u četvrtom pokušaju uspela da pobedi na Jugoviziji. Predstavnici severnih republika (Slovenije i Hrvatske) optuživali su da je pobeda Bebi Dol posledica neprincipijelnog glasanja tri televizijska žirija sa prostora Srbije (TV Beograd, TV Priština i TV Novi Sad).
Negativne okolnosti pratile su i učešće Bebi Dol na Pesmi Evrovizije u Rimu. Nekoliko dana pre održavanja festivala na prostorima bivše Jugoslavije počeli su prvi oružani sukobi u Hrvatskoj. Bebi Dol je voljom žreba nastupala kao prva. Jedino je žiri Malte kompoziciji „Brazil“ dodelio jedan bod što je bilo dovoljno za pretposlednje mesto. Upravo su ovako loš plasman pesme Brazil engleski kritičari iskoristili za dokazivanje tvrdnje da je Evrovizija prevaziđena forma zatvorena za savremene trendove u pop muzici.
1992.[uredi | uredi izvor]
Ekstra Nena, 1992. godine je poslednji izvođač koja je na Pesmi Evrovizije branila boje zemlje koja se zvala Jugoslavija. Na nacionalnom izboru učestvovali su predstavnici danas tri nezavisne države – Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore. Pesmu “Ljubim te pesmama” komponovao je Radivoje Rade Radivojević, a tekst je napisao Gale Janković. Sa 44 bodova, Snežana Berić alijas Ekstra Nena zauzela je 13. mesto. Nekadašnja folk zvezda kojoj je pseudonim ostao upravo iz perioda bavljenja folk muzikom, danas se bavi isključivo pop muzikom i to sa promenljivim uspehom. Učestvovala je i na prvom srpsko – crnogorskom nacionalnom izboru za Pesmu Evrovizije - Evropesma/Evropjesma 2004. godine.
Organizovanje Pesme Evrovizije[uredi | uredi izvor]
| Godina | Grad | Mesto održavanja | Voditelj(i) |
|---|---|---|---|
| 1990 |  Zagreb
|
Koncertna dvorana Vatroslav Lisinski | Oliver Mlakar i Helga Vlahović |
Komentatori i prezenteri glasova[uredi | uredi izvor]
| Godina | Srpski komentator | Hrvatski komentator | Slovenački komentator | Prezenter glasova |
|---|---|---|---|---|
| 1961. | Ljubomir Vukadinović | Gordana Boneti | Tomaž Terček | Saša Novak |
| 1962. | Mladen Delić | |||
| 1963. | Miloje Orlović | |||
| 1964. | Miloje Orlović | Saša Novak | ||
| 1965. | Mladen Delić | Ljubo Jelčić | ||
| 1966. | Dragana Marković | |||
| 1967. | Saša Novak | |||
| 1968. | Snežana Lipkovska Hadžinaumova | |||
| 1969. | Gordana Boneti | |||
| 1970. | Milovan Ilić Minimaks | Oliver Mlakar | Dragana Marković | |
| 1971. | Nema prezentera glasova | |||
| 1972. | ||||
| 1973. | ||||
| 1974. | Helga Vlahović | |||
| 1975. | Dragana Marković | |||
| 1976. | Viktor Blažič | |||
| 1977. | Nije učestvovala | |||
| 1978. | ||||
| 1979. | ||||
| 1980. | ||||
| 1981. | Mladen Popović | Helga Vlahović | ||
| 1982. | Miša Molk | |||
| 1983. | Boško Negovanović | |||
| 1984. | Snežana Lipkovska Hadžinaumova | |||
| 1985. | Nije bilo prenosa | Nije učestvovala | ||
| 1986. | Mladen Popović | Oliver Mlakar | Miša Molk | Enver Petrovci |
| 1987. | Ljiljana Tipsarević | |||
| 1988. | Slobodan Kaloper | Miša Molk | ||
| 1989. | Miša Molk | Dijana Čulić | ||
| 1990. | Branko Uvodić | Drago Čulina | ||
| 1991. | Ksenija Urličić | Mebrura Topolovac | ||
| 1992. | Nezavisne države | Veselin Mrđen | ||
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Srbija i Crna Gora na Pesmi Evrovizije
- Srbija na Pesmi Evrovizije
- Slovenija na Pesmi Evrovizije
- Hrvatska na Pesmi Evrovizije
- Bosna i Hercegovina na Pesmi Evrovizije
- Crna Gora na Pesmi Evrovizije
- Severna Makedonija na Pesmi Evrovizije
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „1961. - Ljubljana”. eurosong.hr. Pristupljeno 2023-09-12.
- ^ „1962. - Zagreb”. eurosong.hr. Pristupljeno 2023-09-12.
- ^ „1973. - Opatija”. eurosong.hr. Pristupljeno 2023-09-12.
- ^ „1974. - Opatija”. eurosong.hr. Pristupljeno 2023-09-12.
- ^ „1976. - Opatija”. eurosong.hr. Pristupljeno 2023-09-12.
- ^ „1982. - Ljubljana”. eurosong.hr. Pristupljeno 2023-09-12.
- ^ „1983. - Novi Sad”. eurosong.hr. Pristupljeno 2023-09-12.
|
Države učesnice na izborima za Pesmu Evrovizije | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||
