Ljudevit Posavski

Ljudevit Posavski
Lični podaci
Datum rođenja	8. vek
Mesto rođenja	Dalmacija,
Datum smrti	823.
Mesto smrti	Dalmacija,
Prethodnik	-
Naslednik	Ratimir

Ljudevit Posavski (lat. Liudewitus) je bio slovenski knez Donje Panonije (lat. dux Pannoniae inferioris), od oko 810. do 823. godine. Njegova država je obuhvatala oblasti oko reka Kupe, Save i Drave, sa prestonicom u gradu Sisku. Predvodio je veliki ustanak Slovena protiv franačke vlasti. Tokom 822. godine, kraće vreme je držao vlast i nad jednim delom Srba. Održavao je savezničke veze sa Karantancima i Timočanima.

Pobuna protiv Franaka

Ljudevit je podigao ustanak protiv svojih franačkih gospodara 819, nakon što je ozbiljno optužen od strane franačkog dvora. Car Ludvig Pobožni (814-840) je poslao markgrofa Kadolaha od Furlanije (800-819) da uguši pobunu. Franačke pogranične trupe predvođene Kadolahom su opustošile zemlju i mučile stanovništvo, najviše decu.

Godine 818, Ljudevit je poslao svoje izaslanike caru Ludvigu u Heristal. Oni su opisali užase koje su učinili Kadolah i njegovi ljudi u Panoniji, ali je kralj Franaka odbio da uspostavi mir.

Pošto su Panonci skupili vojsku, Franci predvođeni Kadolahom su se vratili 819. Ali franačke snage su uskoro poražene; sam Kadolah se morao povući u svoju domovinu Furlaniju, gde je ubrzo umro od groznice.

Na saboru u Ingelhajmu, jula 819, Ljudevitovi izaslanici su ponudili uslove za mir, ali je car Ludvig odbio, tražeći još ustupaka od Ljudevita. Uslovi koji su ponudili slovenski izaslanici nisu očuvani, ali je najverovatnije da su izaslanici slovenski tražili ograničenje franačke samovolje i veću vlast domaćih vođa. Zbog ovoga je Ljudevit počeo da skuplja saveznike za svoj plan. Njegov tradicionalni saveznik je bio dalmatinski knez Borna (prvobitno knez Timočana); međutim, franački vladar je obećao Borni da će ga učiniti knezom Panonije ako pomogne Francima da uguše Ljudevitovu pobunu, tako da je Borna to prihvatio. Ljudevit je našao saveznike u Karantancima, koji su, kao susedi Furlanije, bili isto ugroženi kao i Panonci. Sloveni oko doline reke Timok, Timočani, su se im se takođe pridružili, jer su oni bili ugroženi od susednih Bugara.

Franci su u jesen poslali veliku vojsku koju je predvodio novi markgrof Furlanije, Balderik, dok je Ljudevit još uvek skupljao karantaske vojnike duž Drave. Franačke snage su bile brojčano nadmoćnije pa su potisnule Ljudevita i njegove ljude preko Drave iz Karantanije. Ljudevit je morao da se povuče u centralne delove svoje države. Balderik nije žurio da juri Ljudevita, pošto je morao da umiri Slovence. Knez Borna je krenuo sa Ljudevitovim tastom Dragomužom sa jugozapada. Na vrhuncu bitke na Kupi, Gačani su napustili Bornu i prešli na Ljudevitovu stranu. Dragomuž je poginuo u bici, dok je Borna pobegao sa bojišta uz pomoć svojih stražara.

Ljudevit je iskoristio priliku i provalio u Dalmaciju u decembru. Njegove snage su opustošile Dalmaciju. Borna je bio previše slab, pa su se Dalmatinci branili koristeći gerilsku taktiku i čarke da bi izmorili panonske vojnike. Jaka zima je stigla u brdska područja, pa se Ljudevit morao povući. Prema Borninim izveštajima koje je podneo franačkom caru, Ljudevit je pretrpeo teške gubitke: 3.000 vojnika, više od 300 konja i mnogo hrane.

Nastavak rata

Januara 820, Borna je napravio savez sa franačkim carem u Ahenu. Plan je bio da se uništi Ljudevitova država združenim napadom sa tri strane. Čim se zima povukla, ogromna franačka vojska se skupila u Italiji, istočnoj Franačkoj, Bavarskoj, Saksoniji i Alemaniji koja će istovremeno napasti Ljudevitovu zemlju u proleće. Severna franačka grupa je krenula iz Bavarske kroz Panoniju da bi napala duž reke Drave. Ljudevitove snage su uspešno zaustavile ovu vojsku. Južna grupa je krenula preko Norijskih Alpa, koristeći put od Akvileja do Ljubljane. Ljudevit je opet bio uspešan, pošto ih je zaustavio pre nego što su prešli Alpe. Centralna grupa je krenula iz Tirola prema Karantaniji. Ljudevit je tri puta pokušao da zaustavi njeno napredovanje, ali su svaki put Franci pobedili, koristeći brojčanu nadmoć. Kada je ova vojska stigla do drave, Ljudevit se povukao u centar svoje države.

Franci su otvorili put za južnu i severnu vojsku, pa su pokrenuli opštu invaziju. Ljudevit je zaključio da će sav otpor biti uzaludan, pa se povukao u uporište koje je napravio na vrhu brda koje je bilo dobro utvrđeno, dok su se njegov narod sklonio po šumama i močvarama. Ljudevit nije pregovarao sa Francima, međutim, Franci su se na kraju povukli iz njegove zemlje, pošto je njihove redove proredila zaraza koju je pokupila severna vojska tokom marša uz Dravu. Slovenci iz Karantaniji i Kranjske su priznali furlanijskog markgrofa Balderika za svog gospodara, dok su neki ostali verni Ljudevitu. Knez Borna je umro 821, a nasledio ga je Ljudevitov nećak Vladislav. Car Ludvig ga je priznao za kneza Dalmacije i Liburnije februara 821. na saboru u Ahenu.

Car je na ovom saboru opet razgovarao o ratnim planovima protiv Ljudevita. Franci su odlučili da ponovo napadnu Ljudevita sa tri strane. Ljudevit je shvatio da očigledno ne može da se bori sa Francima na otvorenom bojištu, pa je počeo da gradi velika utvrđenja. Pomogao mu je venecijanski starešina Fortunat, koji mu je poslao arhitekte i zidare iz Italije. Tokom poslednje i finalne franačke invazije 822, Fortunat je pregegao u Zadar, na vizantijsku teritoriju. Iz ove veze dalo bi se, možda, zaključivati, da je u ovom Ljudevitovom otporu bilo možda i nešto vizantijskih sugestija.

Mapa koja pokazuje teritorije kojima je on vladao.

Bekstvo Srbima

Iste godine, Ljudevit je iz svoje prestonice Siska prebegao Srbima, za koje franački anali kazuju da su „narod koji drži veliki deo Dalmacije“ (Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur). To je prvi pomen termina Srbi u istoriji. Deo „Dalmacije“, u koju je Ljudevit pobegao, bila je današanja Bosna. Neki istoričari tvrde da je mesto u koje je Ljudevit pobegao bio Srb na ušću Une, dok drugi osporavaju ovo. Drugi niz istoričara negira mogućnost da je Ljudevit uopšte prebegao Srbima - već da je župan kojeg je ubio bio lokalni plemić - iako je sve ovo tekuća kontroverza. Ljudevit je bio lepo dočekan na dvoru lokalnog srpskog župana, ali ga je on prevario, ubio ga i preuzeo vlast. Neki veruju da je srpski župan bio saveznik Franaka i da je Ljudevit verovao da će ga izdati. Ljudevit je ubrzo poslao izaslanike na franački dvor, izjavivši da je spreman da prizna franačkog cara Ludviga Pobožnog za vrhovnog vladara.

Ljudevitova vladavina nije bila dobro prihvaćena među Srbima, pa je on pobegao u Borninu državu, gde je ubijen 823.

Vidi još

• Posavska kneževina

Izvori i literatura

Izvori

• Moravcsik, Gyula, ur. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. izd.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. 
• Ferjančić, Božidar (1959). „Konstantin VII Porfirogenit”. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 2. Beograd: Vizantološki institut. str. 1—98. 
• Pertz, Georg Heinrich, ur. (1845). Einhardi Annales. Hanover. 
• Scholz, Bernhard Walter, ur. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. University of Michigan Press. 

Literatura

• Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 
• Vlasto, Alexis P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Goldberg, Eric J. (2006). Struggle for Empire: Kingship and Conflict under Louis the German, 817-876. Ithaca, NY: Cornell University Press. 
• Gračanin, Hrvoje (2008). „Slaveni u ranosrednjovjekovnoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 8: 13—54. 
• Gračanin, Hrvoje (2011). Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća). Zagreb: Plejada. 
• Klaić, Nada (1971). Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku (1. izd.). Zagreb: Školska knjiga. 
• Klaić, Nada (1990). Povijest Hrvata u srednjem vijeku. Zagreb: Globus. 
• Mužić, Ivan (2007). Hrvatska povijest devetoga stoljeća (PDF) (2. izd.). Split: Naklada Bošković. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 08. 2019. g. Pristupljeno 06. 11. 2011. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge: Cambridge University Press.