Dževdet Doda

dževdet doda
Dževdet Doda
Lični podaci
Datum rođenja	(1906-00-00)1906.
Mesto rođenja	Prizren, Osmansko carstvo
Datum smrti	maj 1945.(1945-05-00)
Mesto smrti	Mathauzen, Nacistička Nemačka
Profesija	učitelj
Delovanje
Član KPJ od	1941.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	26. decembra 1973.

Dževdet Doda (alb. Xhevdet Doda; Prizren, 1906 — Mathauzen, maj 1945), učitelj, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 1906. godine u Prizrenu, gde je završio osnovnu školu. Godine 1923. otišao je u Albaniju, gde je završio učiteljsku školu. Kada se zaposlio, pošto je bio protivnik režima Ahmeta Zogua, često je premeštan iz mesta u mesto. Na kraju se bio prebačen u Tiranu, gde se povezao sa komunistima i radičkim pokretom.

Pošto mu je propao plan da ode u Španiju i bori se u građanskom ratu, na strani republikanske vojske, ostao je u Albaniji, gde se 1939. godine aktivno borio protiv italijanske okupacije. Zbog stalnog proganja od strane italijanskih okupacionih vlasti, juna 1941. godine se vratio u rodni Prizren.

Po povratku u Prizren, povezao se sa jugoslovenskim komunistima i postao član Komunističke partije Jugoslavije. Odah se priključio Narodnooslobodilačkom pokretu i uključio u pripreme za oružani ustanak. Posebno se nagažovao na povezivanju KP Jugoslavije i novoosnovane KP Alabnije. Učestvovao je na sastanku predstavnika KPJ I KP Albanije, održanog krajem 1941. godine u Vitomirici, kod Peći. Tokom 1942. godine radio je na organizovanju Narodnooslobodilačkih odbora u mnogim mestima Kosova i Metohije.

Njegova antifašistička aktivnost nije ostala nezapažena i italijanski okupator je ulagao velike napore da ga uhapsi. Italijanska policija uspela je da ga uhapsi 1. aprila 1943. godine i internira je u koncentracioni logor „Porto Romano“ kod Drača, u Albaniji. Posle kapitulacije Italije, septembra 1943. godine, zajedno sa ostalim logorašima je oslobođen i vratio se na Kosovo.

Po povratku na Kosovo, postao je komandant Prvog kosovsko-metohijskog bataljona „Ramiz Sadiku“, koji je 11. novembra 1943. godine stupio u Prvu makedonsko-kosovsku brigadu. Decembra 1943. godine, kao delegat boraca svoje brigade, učestvovao je na Prvom zasedanju Narodnooslobodilačkog odbora Kosova i Metohije. Na ovom zasedanju izabran je za člana Glavnog odbora NO odbora Kosova i Metohija.

Aprila 1944. godine Gestapo ga je ponovo uhapsio i prebacio ga, najpre u Tiranu, pa u logor na Banjici, a potom u koncentracioni logor „Mathauzen“. Maja 1945. godine, svega nekoliko dana pre oslobođenja logora, ubijen je među poslednjim zatvorenicima.

Ukazom predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita 26. decembra 1973. proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975. 
• Enciklopedija Jugoslavije (druga knjiga). JLZ „Miroslav Krleža“, Zagreb 1984. godina.