Džeremaja
„Džeremaja“ je strip belgijskog autora Ermana Ipena. Prvi album stripa objavljen je 1979. godine, a objavljuje se i danas, iako neredovno.
„Džeremaja“ je bio veoma popularan u Jugoslaviji, gde je prvi put objavljen u sarajevskom Strip artu, jula 1979. godine,[1] a objavljivan je i u Politikinom Zabavniku, kao i u vidu albuma samostalnih izdavača. Strip se i danas objavljuje u Politikinom Zabavniku.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
„Džeremaja“ je prvi samostalni projekat Ermana Ipena, koji se tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka proslavio kao crtač avanturističkog stripa „Bernar Prens“ i vesterna „Komanča“, oba po Gregovom scenariju.
Sredinom sedamdesetih godina, Erman je osetio potrebu da sopstvenu mržnju prema kriminalu i nasilju prema nedužnima iskaže kroz jedan okrutan strip. Inspirisan ubistvom Šeron Tejt i još četvoro ljudi od strane bande Čarlsa Mensona, 1969. godine, odlučio je da stvori strip u kome bi prikazao suprotan kraj nasilja, u kome junak izvršava pravdu nad ubicama, u stilu Čarlsa Bronsona u filmu „Posmrtna želja“. Međutim, ubrzo po završetku prvog albuma iz ove serije (koji nikada nije objavljen), Herman je odustao od ove ideje, a umesto toga odlučio da kreira strip u kome će kreirati nasilnu, ali realnu, viziju sveta u bliskoj budućnosti.[2]
Ideju za postapokaliptično okruženje u stripu „Džeremaja“, Erman je dobio čitajući naučnofantastični roman Ravage francuskog pisca Renea Baržavela, o svetu nakon nuklearnog rata. Inspirisan Baržavelovom vizijom, Erman je kreirao svet uništen rasnim nemirima, bez civilizovanih struktura, u kome preživeli pokušavaju da ponovo izgrade ruinirano društvo, ali ih u tome sprečavaju stare greške koje se iznova ponavljaju. Svetom u kome se odvija radnja stripa realno vladaju kriminalci i pljačkaške bande, od kojih nevini pokušavaju da se zaštite. U stripu su predstavljeni svi problemi koje svet, a naročito Amerika, ima i danas: društvena nepravda, nasilje iz zabave, rasna pitanja (naročito Afroamerikanaca i Indijanaca), droga, sekte, ucene, korupcija, oslobađanje ubica i pedofila iz zatvora, političke spletke, itd.[2]
Radnja[uredi | uredi izvor]
Radnja stripa smeštena je u alternativni 21. vek, u Sjedinjene Američke Države opustošene nakon rasnog rata između crnaca i belaca, u društvo bez zakona nalik divljem zapadu. Većina stanovništva je siromašna, bogata manjina tlači većinu, dok su rase jasno razdvojene i netrpeljivost među njima i dalje vlada. Džeremaja je mladić koji ostaje bez porodice u pljačkaškom napadu i kreće u sopstveni rat za pravdu. Na tom putu upoznaje vršnjaka Kurdija Meloja, mladića bez iluzija o životu, spremnog da se snađe u svakoj situaciji. Iako u prvim epizodama stripa između njih dvojice vlada rivalstvo i blaga netrpeljivost, Džeremaja i Kurdi se udružuju kako bi lakše preživeli u zastrašujućem svetu, da bi se kasnije između njih stvorilo i iskreno prijateljstvo. Zajedno, oni putuju kroz razrušene predele Severne Amerike u potrazi za boljim životom.
Glavni likovi[uredi | uredi izvor]
Džeremaja je naslovni junak stripa, mada je Kurdi zapravo podjednako važan lik. U prvim epizodama stripa, Džeremaja je predstavljen kao izuzetno hrabar i pravdoljubiv mladić, ali i brzoplet i naivan, što ga dovodi u opasne situacije, iz kojih je Kurdi u početku primoran da ga spasava. Lik Džeremaje progresivno se razvijao kroz epizode stripa do opreznog, nepoverljivog i ogorčenog čoveka, ali je i dalje ostao veliki borac za pravdu, mada u kasnijim epizodama nisam ne preza od upotrebe nasilja nad onima koji to zaslužuju.
Kurdi Meloj je „simpatični otpadnik“, cinik i zaljubljenik u život koji uglavnom gleda svoja posla i trudi se da izvuče što više koristi iz situacije u kojoj se nalazi. Za razliku od Džeremaje, Kurdi je spreman i da bude nepošten, nasilan i bezobziran, ali nikad prema slabijima i ugnjetenima, čime demonstrira svoj sopstveni osećaj za pravdu. Ipak, Kurdi je pre svega čovek spreman na sve, koji se u tom nasilnom svetu snalazi kao riba u vodi. Budući da nema izgrađen osećaj za moralno, niti savest u klasičnom smislu, samim tim nije ni pozitivan ni negativan lik. Herman ga opisuje kao „mračnu stranu Džeremaje“, i jasno ističe da bi Kurdi čak bio u stanju da ubije Džeremaju za milion dolara, iako bi posle toga plakao.[3]
Zbog svojih ogromnih razlika, Džeremaja i Kurdi predstavljaju efektan duo glavnih junaka stripa koji se međusobno dopunjuju, ali i uče jedan od drugog.
Sporedni likovi[uredi | uredi izvor]
Sporedni likovi se gotovo uvek pojavljuju samo u jednom albumu, ali postoje i likovi koji se pojavljuju u dva ili više albuma.[3]
Stounbridž je Kurdijev stari kompanjon, plaćenik koji bi sve učinio za novac. Pre nego što je počeo da radi za razne kriminalce, bavio se sitnim krađama sa Kurdijem. Stounbridž je potpuno nepošten, neiskren i čak zao lik, koji ne preza ni od toga da proda Kurdija ludom naučniku kao zamorče za eksperiment. Ipak, svi njegovi planovi na kraju propadaju i okreću se protiv njega.
Marta je Džeremajina tetka, jedini član njegove porodice koji je preživeo masakr. Nakon ponovnog susreta sa Džeremajom, ona predstavlja personifikaciju majčinske nežnosti, ali u kasnijim epizodama na videlo izbija njen puritanizam. Naročito je očigledno njeno protivljenje Džeremajinom ortakluku sa Kurdijem, koga ona smatra lošim uticajem. Marta se prema Džeremaji postavlja previše zaštitnički, do te mere da čak izdaje Kurdija neprijatelju, kako bi ga eliminisala iz života „svog“ Džeremaje. Zbog takvog ponašanja, Džeremaja i Kurdi napuštaju zajednicu koju su prethodno osnovali sa Martom i njenim novim mužem Vudijem i nastavljaju svoja putovanja po zemlji.
Ezra je Kurdijeva mazga i njegov verni pratilac u velikom broju epizoda. Osim Džeremaje, Ezra je jedino biće do kojeg je Kurdiju stalo i on se zbog nje mnogo puta izlaže opasnosti. Ezra je tvrdoglava i često neposlušna, ali ima sopstveni karakter i služi kao svojevrsna maskota dvojici glavnih junaka. Ipak, Kurdi je na kraju trampi za motocikl, iz praktičnih razloga.
Lena je bogataška ćerka, koja je nakon ubistva oca, mafijaškog bosa, primorana da se suoči sa stvarnim svetom. Nesposobna da prihvati okrutnost sveta, ona pokušava da nagovori Džeremaju da je oženi, što on isprva prihvata, ali se kasnije ipak odlučuje da nastavi svoj život lutalice. Lena mrzi Kurdija, delom zbog toga što je njen otac ubijen nakon što je kidnapovao Kurdija, a delom zbog toga što smatra da Kurdi odvlači Džeremaju od nje. Kada se Džeremaja i Lena ponovo sretnu nakon više godina, ona je potpuno izgubila iluzije o lagodnom životu, vodi bordel i ima dete kojem se ne zna otac.
Scenografija[uredi | uredi izvor]
Scenografija većine epizoda je grandiozna i originalna. U razrušenom svetu vidljivi su tragovi arogancije, megalomanskih struktura i kulta vođe. Jedna od osnovnih karakteristika pozadinske postavke je ogroman kontrast u predstavi urbanih struktura i divlje prirode. Kao elementi građene sredine, prisutni su moderni oblakoderi i vrhunske laboratorije, ali i primitivna utvrđenja, napušteni industrijski objekti, smetlišta... Priroda je uništena, prikazana kroz pustinje, močvare, osušene šume. Dekoracija koju Herman prikazuje je često prenaglašena, gotovo barokna, i po pravilu je u drastičnoj suprotnosti sa neposrednim okruženjem.[2]
Albumi[uredi | uredi izvor]
Svi albumi objavljeni su i na srpskom jeziku. Različita izdanja pojedinih albuma imaju različite naslove na srpskom, u zavisnosti od izdavača.[4]
| Godina izdanja | Originalni naslov | Naslov prevoda na srpskom jeziku |
|---|---|---|
| 1979 | La Nuit des rapaces | Noć grabljivica |
| 1979 | Du sable plein les dents | Usta puna peska ili Pesak u zubima |
| 1980 | Les Héritiers sauvages | Divlji naslednici |
| 1980 | Les Yeux de fer rouge | Zrak smrti, Opaki zrak smrti ili Vatra u očima |
| 1981 | Un cobaye pour l'éternité | Zamorče za večnost |
| 1982 | La Secte | Sekta |
| 1982 | Afromerica | Afromerika |
| 1983 | Les Eaux de la colère | Besne vode |
| 1983 | Un hiver de clown | Zima klovnova |
| 1984 | Boomerang | Bumerang |
| 1985 | Delta | Delta |
| 1986 | Julius et Romea | Julius i Romea |
| 1988 | Strike | Pun pogodak |
| 1989 | Simon est de retour | Simon se vratio |
| 1990 | Alex | Aleks |
| 1992 | La Ligne rouge | Opasan teren ili Crvena linija |
| 1994 | Trois motos... ou quatre | Tri motora... ili četiri ili Uzaludna nadanja |
| 1995 | Ave Caesar | Ave Cezare |
| 1996 | Zone frontière | Pogranična oblast ili Granica |
| 1997 | Mercenaires | Plaćenici |
| 1998 | Le Cousin Lindford | Rođak Lindford |
| 2001 | Le Fusil dans l'eau | Puška u vodi |
| 2002 | Qui est renard bleu? | Ko je plavi lisac? |
| 2003 | Le Dernier Diamant | Poslednji dijamant |
| 2004 | Et si un jour, la Terre... | A ako jednog dana Zemlja... |
| 2005 | Un port dans l'ombre | Luka u tami |
| 2007 | Elsie et la rue | Elsi na drumu |
| 2008 | Esra va très bien | Ezri je sasvim dobro ili Ezra je dobro |
| 2010 | Le petit chat est mort | Maca je zaspala |
| 2011 | Fifty-Fifty | Pola-pola ili Fifti-fifti |
| 2012 | Le panier de crabes | Zmijsko leglo |
| 2012 | Capo | Kapo |
Popularnost i značaj[uredi | uredi izvor]
Strip "Džeremaja", originalno na francuskom jeziku, preveden je na više evropskih jezika i stekao je kultni status u kontinentalnom delu Evrope. Početkom osamdesetih godina, prve dve epizode stripa su objavljene na američkom tržištu, pod naslovom "Preživeli" ("The Survivors"), ali nisu postigle nikakav uspeh. Iz tog razloga, svega desetak albuma je sporadično objavljeno na engleskom jeziku.
Između 2002. i 2004. godine, u SAD je prikazivana igrana serija "Džeremaja", bazirana na Hermanovom stripu. Međutim, serija i strip nisu imali mnogo dodirnih tačaka, osim imena i karaktera glavnih junaka i postapokaliptičnog okruženja. Čak se i izgled glavnih junaka drastično razlikovao od junaka stripa: lik Džeremaje je tumačio Luk Peri (poznat po ulozi Dilana u seriji "Beverli Hils"), dok je Kurdija glumio Malkolm-Džamal Vorner, crnac. Serija nije postigla uspeh i ugašena je nakon samo dve sezone emitovanja.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Stripovi.net: Enciklopedija stripa”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2018. g. Pristupljeno 19. 10. 2012.
- ^ a b v Hermann Huppen - Site officiel Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jul 2012), Pristupljeno 28. 3. 2013.
- ^ a b Hermann Huppen - Site officiel Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2012), Pristupljeno 28. 3. 2013.
- ^ „Lista objavljenih albuma”. Arhivirano iz originala 7. 3. 2012. g. Pristupljeno 29. 8. 2012.