Pređi na sadržaj

Džin Bartik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džin Bartik Bartik
Programeri Beti Džin Dženings (levo) i Fren Bilas (desno)
Puno imeBeti Džin Dženings Bartik
Datum rođenja(1924-12-27)27. decembar 1924.
Mesto rođenjaAtlantus Grouv, Misuri, SAD
Datum smrti13. mart 2011.(2011-03-13) (86 god.)
Mesto smrtiPokipsi, Merilend, SAD

Džin Bartik (rođena Beti Džin Dženings; Atlantus Grouv, 27. decembar 1924 – Pokipsi, 23. mart 2011) bila je jedna od šest prvih programera za ENIAC, prvi digitalni elektronski računar.

Džin Bartik je studirala matematiku u školi, a zatim je počela da radi na Univerzitetu u Pensilvaniji, prvo ručno izračunavajući balističke putanje, a zatim koristeći ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer) za to. Ostalih pet programera ENIAC-a bili su Beti Holberton, Rut Tejtelbaum, Ketlin Antoneli, Marlin Melcer i Frensis Spens. Bartikova i njene koleginice razvile su i kodificirale mnoge osnove programiranja dok su radile na ENIAC-u, pošto je to bio prvi računar te vrste.

Nakon rada na ENIAC-u, Bartikova je nastavila da radi na BINAC-u i UNIVAC-u, i provela je vreme u raznim tehničkim kompanijama kao pisac, menadžer, inženjer i programer. Provela je svoje kasnije godine kao agent za nekretnine i umrla je 2011. od komplikacija srčane insuficijencije.

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Rođena kao Beti Džin Dženings u okrugu Džentri u Misuriju 1924.[1], bila je šesto od sedmoro dece. Njen otac, Vilijam Smit Dženings (1893–1971) bio je iz Alantus Grouva, gde je bio i učitelj i farmer. Njena majka, Lula Mej Spajnhauer (1887–1988) bila je iz Alantusa. Imala je tri starija brata, Vilijama (10. januara 1915.) Roberta (15. marta 1918.); i Rejmonda (23. januar 1922.); dve starije sestre, Emu (11. avgust 1916.) i Lulu (22. avgust 1919.), i jednu mlađu sestru Mejbl (15. decembar 1928.).[2][3][4]

U detinjstvu je jahala na konju da poseti svoju baku, koja je devojčici kupovala novine koje je svakodnevno čitala, i postala joj uzor do kraja života.[5] Započela je školovanje u lokalnoj jednosobnoj školi i privukla je lokalnu pažnju svojom veštinom softbola. Da bi pohađala srednju školu, živela je sa starijom sestrom u susednom gradu, gde se škola nalazila, a zatim je počela da vozi svaki dan iako je imala samo 14 godina. Završila je srednju školu Stanberi 1941. godine sa 16 godina.[6][7][8] Po završetku škole dobila je zvanje salutatorke, one koja je održala govor na završnoj ceremoniji.[9]

Pohađala je Učiteljski koledž Severozapadnog Misurija, sada poznati Državni univerzitet Severozapadnog Misurija, na smeru matematike sa engleskim jezikom kao sporednim predmetom i diplomirala je 1945.[10] Dženingsova je dobila jedinu diplomu iz matematike u svojoj klasi.[11] Iako je prvobitno nameravala da studira novinarstvo, odlučila je da pređe na matematiku jer je imala loš odnos sa svojim savetnikom.[12] Kasnije u životu, magistrirala je engleski jezik na Univerzitetu u Pensilvaniji 1967. i dobila je titulu počasnog doktora na Državnom univerzitetu Severozapadnog Misurija 2002.[2][13]

Karijera[uredi | uredi izvor]

The ENIAC Programmers (As Told By U.S. Chief Technology Officer Megan Smith)
Imate poteškoće pri redprodukciji ovog zapisa?
Pogledajte VP:Pomoć oko snimaka.

1945. godine, vojska Sjedinjenih Država je regrutovala matematičare sa univerziteta da pomognu u ratnim naporima; uprkos upozorenju njenog savetnika i ohrabrenju da umesto toga postane nastavnica matematike, Bartikova je odlučila da postane "ljudski računar" (ručno računa, sledi fiksna pravila; nema ovlašćenja da u bilo kom detalju odstupi od njih). Njen profesor matematike ohrabrio ju je da prihvati posao na Univerzitetu u Pensilvaniji jer su imali diferencijalni analizator.[14][15]

Prijavila se i na IBM i na Univerzitet u Pensilvaniji sa 20 godina. Iako ju je IBM odbio, Dženingsovu je angažovao Univerzitet Pensilvanije da radi za vojsku na poligonu Aberdin, ručno izračunavajući balističke putanje.[16][17]

Dok je tamo radila, Dženingsova je upoznala svog budućeg muža Vilijama Bartika, koji je bio inženjer koji je radio na projektu Pentagona na Univerzitetu u Pensilvaniji. Venčali su se decembra 1946.[15][18]

Kada je razvijen elektronski numerički integrator i računar (ENIAC) za potrebe izračunavanja balističkih putanja koje su "ljudski računari" poput Bartikove radili ručno, ona se prijavila da postane deo projekta i na kraju je izabrana da bude jedan od njegovih prvih programera. Od Bartikove je zatraženo da postavi probleme za ENIAC, a da je nisu naučili ikakvim tehnikama.[19]

Bartikova i još pet žena (Beti Holberton, Rut Tejtelbaum, Ketlin Antoneli, Marlin Melcer i Frensis Spens) izabrane su da budu glavni programeri ENIAC-a.[14] Bile su poznate kao "senzacionalna šestorka".[20] Mnoge druge žene koje su često ostale neprepoznate dale su doprinos ENIAC-u tokom perioda ratnog nedostatka muške radne snage.[21]

Bartikova, koja je postala ko-vodeći programer (sa Beti Holberton), i ostala četiri prvobitna programera postali su izuzetno vešti u vođenju ENIAC-a; bez priručnika na koji bi se mogli osloniti, grupa je pregledala dijagrame uređaja, intervjuisala inženjere koji su ga napravili i koristila ove informacije da bi se naučile veštinama koje su im potrebne.[15] U početku im uopšte nije bilo dozvoljeno da vide ENIAC-ov hardver jer je još uvek bio poverljiv i nisu dobile bezbednosne dozvole; morale su da nauče kako da programiraju mašinu isključivo kroz proučavanje šematskih dijagrama.[22] Tim od šest žena takođe u početku nije dobio prostor za zajednički rad, pa su nalazili mesta za rad gde su mogli, u napuštenim učionicama i kućama bratstava.[12]

Dok je šest žena radilo na ENIAC-u, razvile su potprograme i druge fundamentalne tehnike programiranja, i verovatno izmislile disciplinu programiranja digitalnih računara.[16][18][23] Bartikova i druge programerke naučile su da fizički modifikuju mašinu, pomeraju prekidače i preusmeravaju kablove, kako bi je programirali.[24][23]

Pored izvođenja originalnih balističkih putanja za koje su bile angažovane da izračunaju, šest programerki su ubrzo postale operaterke nuklearnih proračuna u Los Alamosu i generalno proširile programski repertoar mašine.[15] Program Bartikove i Holbertonove izabran je da predstavi ENIAC javnosti i široj naučnoj zajednici. Te demonstracije su se odigrale 15. februara 1946. i bile su izuzetno uspešne.[25] ENIAC je dokazao da radi brže od računara Mark 1, dobro poznate elektromehaničke mašine na Harvardu, a takođe je pokazao da se posao za koji bi „ljudskom računaru“ trebalo 40 sati, obavi za 20 sekundi.[26][14]

Bartikova je opisala prvu javnu demonstraciju ENIAC-a 1946. godine:

Dan kada je ENIAC predstavljen svetu bio je jedan od najuzbudljivijih dana u mom životu. Demonstracija je bila fantastična. ENIAC je izračunao putanju brže nego što je bilo potrebno metku da putuje. Delili smo kopije proračuna koji su obavljeni. ENIAC je bio 1000 puta brži od bilo koje mašine koja je postojala pre tog vremena. Sa svojim trepćućim svetlima, to je takođe bila impresivna mašina koja je grafički ilustrovala koliko brzo je zapravo računarstvo.[12]

Javna demonstracija je bila uspešna, ali najviše čestitki dobili su njeni inženjeri, Džon Mokli i Džon Ekert.[14] Nakon demonstracija, u martu 1946, dobila je naslovnu stranicu u Stanberry Headlight-u iz okruga Džentri, gde je pisalo da, „za poznanike gospođice Dženings, nije veliko iznenađenje znati da ona zauzima tako važnu funkciju“.[27]

Od Bartikove je kasnije zatraženo da formira i vodi grupu programera da konvertuju ENIAC u računar sa memorisanim programima, blisko sarađujući sa Džonom fon Nojmanom, Dikom Klipingerom,[28] i Adel Goldstajn.[26]

Bartikova je konvertovala ENIAC u kompjuter sa memorisanim programima do marta 1948.[26][14] Kao šef ovog procesa, bila je zadužena za konverziju koja je omogućila ENIAC-u da se pretvori u rudimentarno memorisani programski računar da bi pomogao sa Klipingerovim programima, što je omogućilo ENIAC-u da radi brže, efikasnije i tačnije.[8]

Pisma između Bartikove i Adel Goldstajn otkrili su autori Tomas Hej i Mark Pristli tokom projekta, kao i činjenicu da je veći deo šifre od 60 redova[29] bio rukopis Bartikove.[30]

Nakon završetka rata, Džin Bartik je nastavila da radi sa ENIAC-ovim dizajnerima Džonom Ekertom i Džonom Moklijem[31] i pomogla im da razviju računare BINAC i UNIVAC I.[16][18] BINAC je bio prvi računar koji je koristio magnetnu traku umesto bušenih kartica za skladištenje podataka i prvi računar koji je koristio koncept dvostruke jedinice. BINAC je kupio Northrop Corporation za navođenje Snark projektila, ali se pokazalo da je BINAC prevelik za njihove svrhe. Međutim, prema programeru Northrop Corporation-a, tvrdnje da BINAC nije funkcionisao nakon što je prebačen u Northrop Corporation bile su pogrešne i da je BINAC funkcionisao dobro do sredine 1950-ih.[14] Pored BINAC-a, Džinin važniji rad uključivao je njene odgovornosti u dizajniranju logičkih kapija UNIVAC-a između ostalih UNIVAC programskih i dizajnerskih zadataka.[6] Bartikova je takođe ko-programirala sa svojom doživotnom prijateljicom Beti Holberton prvi generativni sistem za programiranje za računar.[32] Prisećajući se svog vremena rada sa Ekertom i Moklijem na ovim projektima, opisala je njihovu blisku grupu kompjuterskih inženjera kao „tehnički Kamelot”.[17][8][33][34]

Početkom 1950-ih, Bartikova je nastavila da pomaže u obuci kako se programira i koristi UNIVAC za prvih šest prodatih UNIVAC-a, uključujući programere u Birou za popis stanovništva Sjedinjenih Država (prvi prodati UNIVAC) i Komisiji za atomsku energiju.[14] Kasnije se Bartikova preselila u Filadelfiju kada je njen suprug Vilijam Bartik preuzeo posao kod Remington Rand-a. Zbog tadašnje politike kompanije o zajedničkom radu muževa i žena, od Džin je zatraženo da podnese ostavku iz kompanije. Između 1951. i 1954. godine, pre rođenja svog prvog deteta, Džin je uglavnom radila samostalne programerske zadatke za Džona Moklija i bila je pomoćnica svom mužu. Kada joj se sin rodio, Džin je napustila svoju karijeru u računarstvu kako bi se koncentrisala na podizanje porodice, a za to vreme je sa suprugom imala još dvoje dece.[16][8][35][34][36] Negde tokom ovog perioda 1950-ih Bartikova je počela da se zove "Džin", a ne po rođenom imenu "Beti".

Iako je Bartikova igrala integralnu ulogu u razvoju ENIAC-a, njen rad na Univerzitetu u Pensilvaniji i na ENIAC-u ostao je nejasan sve dok njen pionirski rad nisu dokumentovali Keti Klajman i programerski projekat ENIAC. Godine 1986, Klajmanova je prvi put srela i identifikovala žene koje su radile sa ENIAC-om.[37] Klajmanova je radila sa producentom Dejvidom Rolandom na snimanju njihovih usmenih priča i sa producentima dokumentarnih filmova Džonom Palfremanom i Kejt Mekmehon na produkciji nagrađivanog dokumentarnog filma Kompjuteri (premijera 2014).[38][39] Ženski rad je takođe popularizovao kolumnista Tom Pecinger u člancima za The Wall Street Journal o Bartikovoj i Holbertonovoj 1996.[14][35][34][40][41]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Nakon što je magistrirala na Univerzitetu u Pensilvaniji 1967. godine i donela odluku da se razvede od supruga, Bartikova se pridružila Auerbach Publishing korporaciji pišući i uređujući tehničke izveštaje o mini računarima.[16][15] Bartikova je ostala u Auerbach Publishing-u osam godina, a zatim se preselila na pozicije u raznim drugim kompanijama do kraja svoje karijere kao menadžer, pisac i inženjer.[6] Džin i Vilijam Bartik su se razveli 1968.[18] Ona se povukla iz računarske industrije 1986. godine kada je njen poslednji poslodavac, Data Decisions, prodat; Bartikova je narednih 25 godina provela kao agent za nekretnine.

Džin Bartik je preminula od kongestivne srčane insuficijencije u staračkom domu u Pokipsiju u Njujorku 23. marta 2011. Imala je 86 godina.[14][35][34][32]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Počev od 1996. godine, kada je ponovo otkriven značaj njihove uloge u razvoju računarstva, Bartikova je zajedno sa Beti Holberton i drugom njenom prijateljicom tokom 60 godina Ketlin Antoneli (ENIAC programer i supruga ENIAC-ovog ko-pronalazača Džona Moklija) počela konačno da prima priznanja i počasti za svoj pionirski rad u ranoj oblasti računarstva. Bartikova i Antonelijeva su postale pozivane govornice u zemlji i inostranstvu da podele svoja iskustva u radu sa računarima. Bartikova je posebno dobila mnoga priznanja i nagrade za svoju pionirsku ulogu u programiranju ENIAC-a, BINAC-a i UNIVAC-a.

Godine 2010. objavljen je dokumentarni film Top Secret Rosies: The Female "Computers" of WWII. Film se fokusirao na intervjue tri od šest programerki, fokusirajući se na hvale vredne patriotske doprinose koje su dale tokom Drugog svetskog rata. ENIAC je bio odgovoran za izračunavanje putanje metaka tokom rata.[42]

Tim ENIAC-a je takođe tema kratkog dokumentarnog filma The Computers iz 2013. godine. Ovaj dokumentarac,[43] kombinuje stvarne snimke ENIAC tima iz 1940-ih sa intervjuima sa ženskim članicama tima dok razmišljaju o vremenu koje su provele zajedno na ENIAC-u. Kompjuteri su prvi deo dokumentarnog serijala iz tri dela, pod nazivom Velike neopevane žene računarstva: Kompjuteri, koderi i kreatori budućnosti.[44]

Bartikova je napisala svoju autobiografiju Pioneer Programmer: Jean Jennings Bartik and the Computer that Changed the World[45] pre svoje smrti 2011. godine uz pomoć dugogodišnjih kolega, dr Džona T. Rikmana i Kim D. Tod. Autobiografija je objavljena 2013. uz pozitivne kritike.

Muzej računarstva Džin Dženings Bartik na Državnom univerzitetu severozapadnog Misurija u Merivilu, u Misuriju, posvećen je istoriji računarstva i karijeri Džin Batrik.[46]

Podrazumevana tema u okviru za upravljanje sadržajem Drupal, nosila je ime Bartik više od jedne decenije. Ime je dobila u njenu čast.[47]

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kathuria, Charvi (2017-12-26). „Tech Women: Meet Jean Jennings Bartik, ENIAC Programmer”. shethepeople (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-23. 
  2. ^ a b „Jean Bartik”. Computer History Museum. Arhivirano iz originala 11. 3. 2016. g. Pristupljeno 31. 10. 2016. 
  3. ^ „Bartik biography”. www-history.mcs.st-and.ac.uk. Pristupljeno 2017-11-19. 
  4. ^ „Oral History: Jean Bartik” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2011-04-19. g. 
  5. ^ Kathuria, Charvi (2017-12-26). „Tech Women: Meet Jean Jennings Bartik, ENIAC Programmer”. shethepeople (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-23. 
  6. ^ a b v O'Connor, J. J.; Robertson, E. F. „Jean Bartik biography”. www-groups.dcs.st-and.ac.uk. Arhivirano iz originala 2017-03-22. g. Pristupljeno 2016-06-26. 
  7. ^ Reed, Jennifer (2016). Computer scientist Jean Bartik. Minneapolis. ISBN 978-1512413106. OCLC 938387267. 
  8. ^ a b v g Bartik, Jean Jennings (2013). Rickman, Jon T.; Todd, Kim D., ur. Pioneer programmer: Jean Jennings Bartik and the computer that changed the world. Kirksville, Missouri: Truman State University Press. ISBN 9781612480862. OCLC 854828754. 
  9. ^ Staff writer (14. 3. 1946). „Betty Jennings in Scientific Work”. The Stanberry Headlight: 1 — preko Newspapers.com. 
  10. ^ Smith, Gina (2007-12-03). „Unsung innovators: Jean Bartik, ENIAC programmer”. Computerworld (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-22. 
  11. ^ „Jean Bartik”. Computer History Museum. Arhivirano iz originala 11. 3. 2016. g. Pristupljeno 31. 10. 2016. 
  12. ^ a b v Barkley Fritz, W. (1996). „The Women of ENIAC”. IEEE Annals of the History of Computing. 18 (3): 13—28. doi:10.1109/85.511940. 
  13. ^ D., Todd, Kim (2015). Jean Jennings Bartik computer pioneer. Kirksville, Missouri. ISBN 978-1612481456. OCLC 935185503. 
  14. ^ a b v g d đ e ž z Bartik, Jean Jennings (2013). Rickman, Jon T.; Todd, Kim D., ur. Pioneer programmer: Jean Jennings Bartik and the computer that changed the world. Kirksville, Missouri: Truman State University Press. ISBN 9781612480862. OCLC 854828754. 
  15. ^ a b v g d Barkley Fritz, W. (1996). „The Women of ENIAC”. IEEE Annals of the History of Computing. 18 (3): 13—28. doi:10.1109/85.511940. 
  16. ^ a b v g d đ O'Connor, J. J.; Robertson, E. F. „Jean Bartik biography”. www-groups.dcs.st-and.ac.uk. Arhivirano iz originala 2017-03-22. g. Pristupljeno 2016-06-26. 
  17. ^ a b Lohr, Steve (2011-04-07). „Jean Bartik, Software Pioneer, Dies at 86”. The New York Times. Pristupljeno 2011-04-08. 
  18. ^ a b v g Lohr, Steve (2011-04-07). „Jean Bartik, Software Pioneer, Dies at 86”. The New York Times. Pristupljeno 2011-04-08. 
  19. ^ Beyer, Kurt (2009). Grace Hopper and the Invention of the Information Age. MIT Press. str. 178–181. ISBN 978-0-262-01310-9. 
  20. ^ Juavinett, Ashley (2017-10-06). „5 facts about Jean Bartik, expert programmer of the world's first computer”. Massive Science. Pristupljeno 2022-08-23. 
  21. ^ Abbate, Janet (2012). Recoding gender : women's changing participation in computing. Cambridge, Mass.: MIT Press. ISBN 9780262018067. OCLC 813929041. 
  22. ^ „ENIAC Programmers”. WITI Hall of Fame. Women in Technology International (WITI). Pristupljeno 22. 4. 2014. 
  23. ^ a b Walter, Isaacson (2015-10-06). The innovators: how a group of hackers, geniuses, and geeks created the digital revolution (First Simon & Schuster hardcover izd.). New York. ISBN 978-1476708706. OCLC 876012030. 
  24. ^ a b „ENIAC Programmers”. WITI Hall of Fame. Women in Technology International (WITI). Pristupljeno 22. 4. 2014. 
  25. ^ Juavinett, Ashley (2017-10-06). „5 facts about Jean Bartik, expert programmer of the world's first computer”. Massive Science. Pristupljeno 2022-08-23. 
  26. ^ a b v D., Todd, Kim (2015). Jean Jennings Bartik computer pioneer. Kirksville, Missouri. ISBN 978-1612481456. OCLC 935185503. {{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher CS1 maint: multiple names: authors list
  27. ^ Staff writer (14. 3. 1946). „Betty Jennings in Scientific Work”. The Stanberry Headlight: 1 — preko Newspapers.com. 
  28. ^ „Richard F. Clippinger: Award Recipient”. IEEE Computer Society. 25. 4. 2018. Pristupljeno 8. 6. 2022. 
  29. ^ Clippinger, R. F. (1948). „A Logical Coding System Applied to the ENIAC: Section VIII: modified ENIAC”. U. S. Army. Arhivirano iz originala 2021-03-21. g. Pristupljeno 2021-09-10. „The converter ... has already been used to modify the 60-order code” 
  30. ^ Haigh, Thomas; Priestley, Mark; Rope, Crispin (2018). ENIAC in Action: making and remaking the modern computer. [S.l.]: MIT Press. ISBN 978-0262535175. OCLC 1002291949. 
  31. ^ Beyer, Kurt (2009). Grace Hopper and the Invention of the Information Age. MIT Press. str. 178–181. ISBN 978-0-262-01310-9. 
  32. ^ a b Reed, Jennifer (2016). Computer scientist Jean Bartik. Minneapolis. ISBN 978-1512413106. OCLC 938387267. {{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher
  33. ^ Reed, Jennifer (2016). Computer Scientist Jean Bartik (STEM Trailblazer Bios). Lerner Publications. ISBN 978-1512413106. 
  34. ^ a b v g D., Todd, Kim (2015). Jean Jennings Bartik computer pioneer. Kirksville, Missouri. ISBN 978-1612481456. OCLC 935185503. {{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher CS1 maint: multiple names: authors list
  35. ^ a b v Reed, Jennifer (2016). Computer Scientist Jean Bartik (STEM Trailblazer Bios). Lerner Publications. ISBN 978-1512413106. 
  36. ^ Reed, Jennifer (2016). Computer scientist Jean Bartik. Minneapolis. ISBN 978-1512413106. OCLC 938387267. {{cite book}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
  37. ^ Kleiman, Kathy (17. 4. 2018). „These 6 pioneering women helped create modern computers”. ideas.ted.com. Pristupljeno 9. 5. 2023. 
  38. ^ „ENIAC Programmers Project - Documentary Info”. ENIAC Programmers Project. Pristupljeno 9. 5. 2023. 
  39. ^ Muíneacháin, Conn Ó (2. 3. 2018). „Podcast: Kathy Kleiman on the Women who Invented Coding [Audio]”. Blacknight Solutions (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 12. 2021. 
  40. ^ „ENIAC Programmers Keynote at WITI New York Network Meeting 1998 presented by Jean Bartik, Kathleen Antonelli in Women in Technology International on 02/23/1998”. Open Transcripts. 23. 2. 1998. Pristupljeno 9. 5. 2023. 
  41. ^ Brown, David Scott (3. 6. 2016). „The Women of ENIAC: Programming Pioneers”. Techopedia. Pristupljeno 9. 5. 2023. 
  42. ^ Smith, Gina (2007-12-03). „Unsung innovators: Jean Bartik, ENIAC programmer”. Computerworld (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-22. 
  43. ^ „Home”. eniacprogrammers.org. 
  44. ^ „Great Unsung Women of Computing: The Computers, The Coders, and The Future Makers”. 21. 9. 2018. 
  45. ^ Bartik, Jean Jennings; Bartik, Jean; Rickman, Jon T.; Todd, Kim D. (2013). Pioneer Programmer: Jean Jennings Bartik and the Computer that Changed the World. Truman State University Press. ISBN 978-1612480862. 
  46. ^ „Jean Jennings Bartik Computing Museum”. Northwest Missouri State University. Pristupljeno 2016-06-27. 
  47. ^ „Bartik”. Drupal. 22. 2. 2010. Pristupljeno 2015-11-16. 
  48. ^ „Jean Bartik”. Computer History Museum. Arhivirano iz originala 2016-03-11. g. Pristupljeno 2013-05-23. 
  49. ^ Kleiman, Kathy. „Jean Bartik: the untold story of a remarkable ENIAC programmer”. Official Google Blog. Pristupljeno 2016-06-27. 
  50. ^ a b „Betty Jean Jennings Bartik”. IEEE Computer Society Awards. IEEE Computer Society. Pristupljeno 22. 4. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џин_Бартик&oldid=27689388”