Pređi na sadržaj

Džoni Keš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džoni Keš
Fotografija Džonija Keša iz 1969.
Lični podaci
Ime po rođenjuDžon R. Keš
Datum rođenja(1932-02-26)26. februar 1932.
Mesto rođenjaKingslend, SAD
Datum smrti12. septembar 2003.(2003-09-12) (71 god.)
Mesto smrtiNešvil, SAD
Zanimanjepevač, pisac pesama, muzičar, glumac
Muzički rad
Aktivni period1954—2003.
ŽanrKantri,[1][2] Folk, Bluz, Rokenrol[3]
Instrumentvokal, gitara
Izdavačka kućaSun Records
Columbia Records
Mercury Records
American Recordings
House of Cash
Legacy Recordings
Ostalo
Veb-sajtwww.johnnycash.com

Džoni "Dž.R." Keš (26. februar 1932 — 12. septembar 2003) bio je američki pevač, tekstopisac, gitarista, glumac i kompozitor koji se širom sveta smatra jednim od najuticajnijih muzičara 20. veka[4]. Iako prvenstveno zapamćen kao ikona kantri muzike, njegove pesme sadrže elemente rokenrola, rokabilija, bluza, folka i gospela. Upravo ova muzička svestranost je donela Kešu retku čast da bude primljen u tri različite kuće slavnih (Kantri, Rokenrol[5] i Gospel muzike).

Keš je ostao upamćen po svom dubokom bas-bariton glasu[6], prepoznatljivom zvuku svog pratećeg benda "Trojka iz Tenesija"[7][8], po besplatnim koncertima u zatvorima[9][10], imidžu zbog kog je zaradio nadimak "Čovek u crnom" (Man in Black). Tradicionalno je svoje koncerte započinjao jednostavnim pozdravom "Zdravo, ja sam Džoni Keš"[11], a zatim bi usledila njegova prepoznatljiva numera Folsom Prison Blues.

U svojim pesmama je opevao različite teme, najčešće peva o patnji, moralnim dilemama i iskupljenju, naročito u kasnijoj fazi karijere[12][13]. Njegove najpoznatije numere su: I Walk the Line, Folsom Prison Blues, Ring of Fire, Get Rhythm, Man in Black[14]. Takođe je snimao i šaljive pesme kao što su: One Piece at a Time i A Boy Named Sue; duet sa svojom budućom suprugom Džun Karter pod nazivom Jackson (kog su pratili brojni dueti nastali za vreme njihovog braka); i železničarske teme Hey, Porter i Rock Island Line. U poslednjoj fazi svoje karijere Keš je obrađivao pesme modernih rok muzičara, od kojih je svakako najuspešnija obrada grupe Nine Inch Nails - Hurt.

Daljim poreklom je iz Škotske.[15]

Život[uredi | uredi izvor]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Keš je bio škotskog podrekla, ali to je saznao tek kad se počeo baviti proučavanjem svog porodično stabla. Nakon slučajnog susreta s bivšim zemljoposednikom sa Falklanda, majorom Majklom Kričton-Stjuartom,[16][17][18] našao je korene porodice Keš još u 11. veku u Fifeu u Škotskoj.[17][19]

U mladosti je verovao kako je uglavnom irskih i indijanskih korena (bilo mu je rečeno kako je jedna četvrtina Čeroki). Čak i kad je saznao da nema indijanske krvi, Keš je očuvao osećaj saosećajnosti za američke domoroce. Ovi osećaji izraženi su i u nekim njegovim pesmama, kao što su „Apačke suze” i „The Ballad of Ira Hayes”, te na njegovu albumu Bitter Tears.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Džoni Keš rođen je kao Dž. R. Keš u Kingslandu u državi Arkansas u porodici Reja i Kari (devojački Rivers) Keš, a odrastao je u Dajesu u istoj državi.

Kešu je navodno dano ime „Dž.R.” jer njegovi roditelji nisu mogli da se usuglase oko imena, samo oko inicijala. Kad je regrutovan u Američko ratno vazduhoplovstvo, vojska nije mogla da prihvati inicijale umesto imena, pa je usvojio Džon R. Keš kao svoje zakonsko ime. Godine 1955, nakon potpisivanja ugovora sa San rekordsom, za umetničko ime je uzeo Džoni Kaš. Njegovi prijatelji i ženina rodbina obično su ga zvali Džon, dok su ga članovi njegove porodice nastavili da zovu Dž.R.

Keš je bio jedno od sedmero dece: Reba Hankok, Džek, Džoan (Keš-Jejts), Tomi, Roj i Louiz Kaš Garet. Njegov mlađi brat, Tomi Keš, takođe je postao uspešan kauntri muzičar.

Sa pet godina, Dž.R. je radio na poljima pamuka, pevajući uz rad sa porodicom. Porodična farma je bar jednom bila poplavljena, što ga je kasnije inspirisalo za pesmu „Five Feet High and Rising”.[20] Ekonomski i lični problemi porodice tokom Velike depresije inspirisali su mnoge njegove pesme, pogotovo one o ljudima koji se suočavaju sa sličnim poteškoćama.

Keš je bio vrlo blizak s bratom Džekom, koji je bio dve godine stariji. Džek je 1944. podleteo pod veliku pilu u pilani gde je radio koja ga je gotovo prepolovila. Umro je nakon nadelju dana ispunjenih užasnim patnjama.[20] Keš je često govorio o krivnji koju je osećao zbog tog događaja. Prema knjizi Keš: Autobiografija, njegov otac je tog jutra otišao. Njegova majka, on i sam Džek su imali loš predosećaj tog dana pa je majka rekla Džeku da taj dan ne ide na posao nego da ode s bratom na pecanje. Džek je insistirao na radu, jer je porodici trebalo novca. Na svojoj posmrtnoj postelji, Džek je buncao o vizijama raja i anđela. Decenijama kasnije, Keš je govorio kako se raduje da će se susresti s bratom u nebesima. Napisao je kako je u svojim snovima često viđao brata koji je uvek bio dve godine stariji od onog koliko je on sam u tom trenutku imao godina.

Kešovim ranim uspomenama dominirali su gospel muzika i radio. Uz pomoć svoje majke i prijatelja iz detinjstva, Džoni je kao dete naučio da svira gitaru i piše pesme. U srednjoj školi je pevao na lokalnoj radijskoj grupi; nekoliko decenija kasnije objavio je album tradicionalnih gospel pesama, nazvan My Mother's Hymn Book. On je bio je i pod uticajem tradicionalne irske muzike koju su svake nedelje na radiju izvodili Denis Dej i Džek Beni.[21]

Keš se pridružio Ratnom vazduhoplovstvu. Nakon osnovne obuke u bazi Lakland i tehničke obuke u bazi Bruks, u San Antoniju, Keš je dodeljen obaveštajnom odelu u nemačkom Landsbergu, kao dekoder Morseova koda. Dana 3. jula 1954. je časno otpušten s činom narednika. Vratio se u Teksas.

Prvi brak[uredi | uredi izvor]

Tokom obuke, Keš je 18. jula 1951. na klizalištu u San Antoniju upoznao Vivian Liberto. Mesec dana nakon otpusta, 7. avgusta 1954, venčali su se u katoličkoj crkvi svete Ane u San Antoniju. Dobili su četiri kćeri: Rosan (rođena 24. maja 1955), Katlin „Kati” (rođena 16. aprila 1956), Sintija „Sindi” (rođena 29. jula 1958) i Tara Džoan (rođena 24. avgusta 1961).

Karijera[uredi | uredi izvor]

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Par se 1954. preselio u Memfis u državi Tenesi, gde je on prodavao alat dok se obučavao za radijskog najavljivača. Po noći je svirao s Luterom Perkinsom i basistom Mar[allom Grantom. Perkins i Grant su bili poznati kao Tenesijska dvojka. Keš je skupio dovoljno hrabrosti i posetio studio San Rekordsa, nadajući se da će dobiti ugovor za snimanje.[22] Nakon audicije kod Sama Filipsa, pevajući uglavnom gospel pesme, Filips mu je rekao, „idi kući i greši, a onda dođi s pesmom koju mogu prodati”. Keš je vremenom pridobio filipsa s novim pesmama otpevanim u njegovom ranom frenetičnom stilu. Njegove prve pjesme za San, „Hey Porter” i „Cry, Cry, Cry”, objavljene su 1955. te su postigle osetan uspeh na kauntri hit paradi.

Kešov sledeći album, Folsom Prison Blues, probio se među prvih pet kantri albuma, a „I Walk the Line” je postala broj jedan. Iste godine Keš je postao prvi Sanov muzičar koji je objavio LP album. Iako je bio Sanov najprodavaniji i najprofiliraniji muzičar, Keš je smatrao kako je ograničen svojim ugovorom. Elvis Prisli je već bio napustio San, a Filips je najviše pažnje posvećivao promociji Džerija Li Luisa. Keš je sledeće godine napustio marku kako bi potpisao unosni ugovor s Kolumbija rekordsom, gde je njegov singl „Don't Take Your Guns to Town” postao jedan od njihovih glavnih hitova.

Početkom šezdesetih, Keš je putovao na turneje s Karter familijom, koju su u to vreme činili kćeri majke Majbel, Anita, Džun i Helen. June, s kojom će se Keš kasnije venčati, kasnije se prisetila kako se u to vreme izdaleka divila Džoniju.[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Johnny Cash | Biography, Albums, Streaming Links”. AllMusic. 
  2. ^ „List of Outlaw Country Country Singers”. Grizzly Rose. 29. 3. 2019. Pristupljeno 24. 6. 2019. 
  3. ^ Johnson, Howard. „A tribute to Johnny Cash, the ultimate rebel and rock star”. Classic Rock Magazine. 
  4. ^ Johnny Cash & June Carter, Last.fm, 2010, Pristupljeno 20. 1. 2010 
  5. ^ Soeder, John (19. 5. 2010). „Johnny Cash's tour bus returns to Rock and Roll Hall of Fame and Museum”. The Plain Dealer. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  6. ^ Dickie, M. (2002) [1987], „Hard talk from the God-fearin', pro-metal man in Black”, Ur.: Streissguth, M., Ring of fire: The Johnny Cash reader, Cambridge, MA: Da Capo, str. 201—205 
  7. ^ Streissguth, M. (2006), Johnny Cash: a biography, Philadelphia, PA: Da Capo, str. 196 
  8. ^ Fox, JA (17. 10. 2005), „Hard time's never a 'circus'”, The Boston Herald, Baylor University, Arhivirano iz originala 20. 9. 2006. g., Pristupljeno 22. 3. 2010 
  9. ^ Streissguth 2005.
  10. ^ Schultz, B. (1. 7. 2000), „Classic Tracks: Johnny Cash's 'Folsom Prison Blues'”, Mix, Arhivirano iz originala 2. 1. 2010. g., Pristupljeno 22. 3. 2010 
  11. ^ Pareles 1994.
  12. ^ Mulligan, J. (24. 2. 2010), Johnny Cash: American VI: Ain't No Grave (album review), entertainment.ie, Pristupljeno 22. 3. 2010 
  13. ^ For discussion of, and lyrics to, Cash's songs, see Cusic, D., ur. (2004), Johnny Cash: The songs, New York, NY: Thunder's Mouth 
  14. ^ Tragovima Džonija Keša: Škotski koreni i kraljevsko poreklo (B92, 12. septembar 2020)
  15. ^ Miller 2003, str. 11.
  16. ^ a b Dalton, Stephanie (15. 1. 2006). „Walking the line back in time”. Scotland on Sunday. Arhivirano iz originala 21. 10. 2007. g. Pristupljeno 28. 6. 2007. 
  17. ^ Cash, Johnny; Carr, Patrick (2003). Cash: The Autobiography. Harper Collins. str. 3. ISBN 0060727535. Pristupljeno 26. 2. 2019. 
  18. ^ Cash, John R. with Patrick Carr. (1997) Johnny Cash, the Autobiography. Harper Collins. p.3.
  19. ^ a b Cash, Johnny. Cash: The Autobiography
  20. ^ Gross, Terry. All I Did Was Ask: Conversations with Writers, Actors, Musicians, and Artists
  21. ^ „Johnny Cash Biography and Interview”. Achievement.org. American Academy of Achievement. 
  22. ^ „Rainbow Quest”. Richardandmimi.com. 26. 2. 1966. Arhivirano iz originala 13. 03. 2012. g. Pristupljeno 1. 8. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џони_Кеш&oldid=27557877”