Džonstaun (komuna)
Džonstaun (engl. Jonestown) ili formalno Poljoprivredni projekat Hrama naroda je bila komuna koju je 1974. godine osnovao Džim Džouns, vođa sekte Hram naroda, u severozapadnom delu Gvajane. Na tom mestu se 18. novembra 1978. godine desilo masovno ubistvo i samoubistvo pripadnika sekte. Oni su zajedno sa svojim vođom Džimom Džonsom popili cijanid izmešan sa voćnim sokom. Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.
Hram naroda je osnovan sredinom 1950-ih u Indijanapolisu[1], a kasnije je preseljen u San Francisko. Hram nije imao mnogo uspeha. Bio je praćen skandalima i početkom 1970-ih pokret je bio na izdisaju. Džouns je zaključio da mora da napusti SAD i u Gvajani je osnovao utopističku zajednicu nazvanu Džonstaun. Od početka je bilo puno problema kao što su nedostatak hrane, bolesti i česte epidemije. Naoružani ljudi su se starali o disciplini. Oni koji su kršili pravila su bili kažnjavani stavljanjem u kaveze ili elektrošokovima, a potencijalni dezerteri su često umirivani drogama. Stanovnici, koji su uprokos svemu uspeli da pobegnu, izveštavali su o teškim kršenjima ljudskih prava. Roditelji su morali decu da predaju Džounsu koga su svi nazivali „otac“ ili „tata“.
Džim Džouns je sa stanovnicima kampa redovno vežbao masovno samoubistvo. U takozvanim „belim noćima“ pili su navodno zatrovanu limunadu.
Dana 14. novembra 1978, kongresmen Leo Dž. Rajan je sa delegaciom od osamnaest ljudi doleteo u Džonstaun[2] kako bi istražio zloupotrebe. Džouns je pokušao sve da sakrije od posetilaca i da ostavi utisak da je sve u redu. Ovo nije uspelo pošto je 16 pripadnika komune molilo kongresmena da ih povede sa sobom. Fanatični pobornici Džounsa napali su avion i ubili kongresmena, tri novinara, jednog kamermana i ranili još 11 ljudi.
Stanovnici naselja su pozvani preko razglasa. Džim Džouns je objasnio: „Kada nije moguće da živimo u slobodi, onda hoćemo bar da umremo u slobodi. Smrt je samo prelazak na jedan drugi nivo“. Podeljen je valijum i cijanid pomešan sa sokom. Najpre su ubijeni bebe i deca. Onda su došli na red mladi i odrasli. Mnogo roditelja je popilo otrov nakon što su deca umrla. Neki su pokušali da pobegnu, ali je najveći broj bio pobijen i samo je nekolicina uspela da pobegne. Džouns je umro od pucnja u glavu. Nepoznato je da li je izvršio samoubistvo. Ukupno je poginulo 913 od 1110 pripadnika, od čega 276 dece.
Džonstaun je 1980. godine uništen u požaru.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Hram Naroda je osnovan 1955. u Indijanapolisu u Indijani.[3] Iako u svojim korenima i učenjima imao mnogo više sa biblijskom crkvom i hrišćanskim pokretima obnove nego sa marksizmom, on je sprovodio praksu koju ja nazivao „apostolskim socijalizmom”.[4] U skladu sa tim, Hram je propovedao da „oni koji ostanu drogirani opijatom religije će morati biti dovedni do prosvećenja - socijalizma”."[5] Početkom 1960-ih, Džouns je posetio Gvajanu – tada još uvek britansku koloniju – dok je bio na putu da osnuje kratkovečnu misiju hrama u Brazilu.[6]
Nakon što je Džouns dobio značajne kriike u Indijani zbog svojih integracionističkih stavova, Hram se 1965. preselio u Redvud Vali u Kaliforniji.[7] Hram je početkom 1970-ih otvorio svoje ogranke u Los Anđelesu i San Francisku, i na kraju će preseliti svoje sedište u Los Anđeles.[8]
Preseljenjem u San Francisko pojačala se politička aktivnost Hrama. Nakon što se učešće Hrama pokazalo važnim u pobedi Džordž MoskonDžordža Moskona na izborima za gradonačečnika 1975, Moskon je postavio Džounsa za predsednika Komisije San Frakciska za stambena pitanja.[9] Za razsliku od mnogih drugih osoba koji su smatrane vođama sekti, Džouns je uživao podršku javnosti i dolazio je u susret sa nekim od najviših američkih političara. Džouns se lično upoznao sa potpredsedničkim kandidatom Volterom Mondejlom i prvom damom Rozalin Karter. Među gostima na velikoj jesenjoj večeri 1976. za Džounsa su bili guverner Džeri Braun, zamenik guvernera Mervin Dimali, i većnik Vili Braun.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Jonestown massacre + 20: Questions linger”. CNN. Arhivirano iz originala 21. 04. 2007. g. Pristupljeno 09. 04. 2007.
- ^ Reiterman & Jacobs 1982, str. 481.
- ^ Wessinger 2000, str. 31–34.
- ^ Dawson 2003, str. 194.
- ^ Layton 1998, str. 53
- ^ Reiterman & Jacobs 1982, str. 78
- ^ „The Religious Movements Homepage Project: Peoples Temple”. Arhivirano iz originala 08. 09. 2006. g.
- ^ Layton 1998, str. 64–5.
- ^ Jonestown: The Life and Death of Peoples Temple. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. mart 2009) PBS.org.
- ^ Layton 1998, str. 105.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dawson, Lorne L. (2003). Cults and new religious movements: a reader. Wiley-Blackwell. str. 194. ISBN 978-1-4051-0181-3.
- Layton, Deborah (1998). Seductive Poison. New York: Anchor Books. ISBN 978-0-385-48984-3.
- Wessinger, Catherine (2000). How the Millennium Comes Violently: From Jonestown to Heaven's Gate. str. 31—34. ISBN 978-1-889119-24-3.
- Reiterman, Tim; Jacobs, John (1982). Raven: The Untold Story of Rev. Jim Jones and His People. Dutton. ISBN 978-0-525-24136-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- The Life and Death of Peoples Temple/ Džonstaun na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Paradise Lost/ Džonstaun na sajtu IMDb (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
