Pređi na sadržaj

Džon Labok

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džon Labok
Lični podaci
Puno imeDžon Labok, 1. baron Ejvberija, 4. baronet
Datum rođenja(1834-04-30)30. april 1834.
Mesto rođenjaKent, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti28. maj 1913.(1913-05-28) (79 god.)
Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeKoledž Iton
Naučni rad
Poznat poUvođenje termina paleolit i neolit

Džon Labok, 1. baron Ejvberija, 4. baronet (engl. John Lubbock, 1st Baron Avebury, 4th Baronet; 30. april 1834 — 28. maj 1913), poznat kao Ser Džon Labok, 4. baronet (engl. Sir John Lubbock, 4th Baronet) od 1865. do 1900. godine, bio je engleski bankar, političar, filantrop, naučnik i polihistor.

Labok je bio bankar i radio je u porodičnoj kompaniji, ali je značajno doprineo arheologiji, etnografiji i nekoliko grana biologije. Prvi je upotrebio termine paleolit i neolit kako bi razlikovao staro i novo kameno doba. Pomogao je da se uspostavi arheologija kao naučne disciplina i bio je uticajan u debatama o evolucionoj teoriji koje su se dešavale u 19. veku.[1]‍:514 Odgovoran je i za uvođenje prvog zakona o zaštiti arheološke i arhitektonske baštine u Ujedinjenom kraljevstvu.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Džon Labok je rođen 1834. godine u Kentu u porodici bankara. Njegov otac je jednog dana 1842. godine došao kući i rekao da ima odlične vesti - mladi Labok je pomislio da je vest da će dobiti ponija, ali se ispostavilo da je ta odlična vest da će se Čarls Darvin presetili u njihovo selo.[2] Mladi Labok je bio razočaran u početku, ali je kasnije često posećivao Darvina i bio jedan od njegovih mlađih prijatelja.[3] Ovo prijateljestvo je bilo od ključnog značaja za Labokov dalji život, jer je Darvin razvio u Laboku strast za naučna istraživanja i evolucionu teoriju.[1]

Labok je 1845. godine započeo studije na Koledž ItonIton Koledžu i nakon diplomiranja je počeo da radi u banci oca gde je postao partner u svojoj 22. godini. Baronet je nasledio 1865. godine nakon smrti oca.[4]

Biznis i politika[uredi | uredi izvor]

Ser Džon Labok u svojoj 55. godini

Labok se zainteresovao za politiku 1870-ih. Bio je član Liberalne partije i izabran je za člana parlamenta 1870. i 1874. godine. Izgubio je mesto u parlamentu 1880. godine, ali je tada izabran za člana Univerziteta u Londonu, gde je bio zamenik kancelara od 1872.[4] Kao član parlamenta je imao uspešnu političku karijeru sa četiri glavne agende: promociju učenja nauke u osnovnim i srednjim školama; pitanja državnog duga, slobodne trgovine i drugih vezanih ekonomskih tema; promociju drevnih spomenika; uvođenje dodatnih praznika i kraćeg radnog vremena za radnike.[1] Odgovoran je za uvođenje značajnih zakona vezanih za ova polja. Kada se Liberalna partija pocepala 1886. godine, Labok se pridružio Luberalnoj unističkoj partij.[4]

Labokovo viđenje prirode i značaja politike su bile pod velikim uticajem njegovih naučnih istraživanja, posebno o njegovom istraživanju raniog ljudskog društva. Verovao je da se kognitivni osnov moralnosti može oblikovati kroz političku ekonomiju, pogotovo kroz državni obrazovni sistem koji ima predmete koje bira država. Smatrao je da se mozgovi dece mogu oblikovati kroz učenje pisanja i čitanja, čime će naginjati demokratiji, liberalizmu i moralnosti. Bio je glasan zagovornik državnog obrazovnog akta 1871. godine i branio je uvođenje državnog silabusa tokom 1870-ih i 1880-ih.[5]

Arheologija i biologija[uredi | uredi izvor]

Karikatura Laboka iz časopisa Panč, 1882

Osim rada u banci svog oca, Labok se interesovao za arheologiju i evoluciju. Sa Džonom Evansom je vršio iskopavanja u Halštatu i predmete iz gvozdenog doba koje su pronašli se nalaze u Britanskom muzeju.[6][7] Govorio je u prilog teorije evolucioniste Tomasa Hakslija u poznatoj debati o evoluciji na Oksfordu 1860. godine. Tokom 1860-ih je objavio mnogo članaka u kojima je izneo arheološke dokaze koji idu u prilog Darvinove teorije.[1] Tokom istog ovog perioda je imao nekoliko uticajnih akademskih pozicija; bio je predsednik Etnološkok društva Londona od 1864. do 1865. godine, potpredsednik Linejskog društva 1865. godine i predsednik Međunarodne zajednice praistorijskih i protoistorijskih nauka 1868. Objavio je Pra-istorijska vremena (eng.Pre-Historic Times) 1865. godine, koja je postala standardan udžbenik arheologije do kraja veka i bila je publikovana u još 7 puta do poslednjeg izlaženja 1913.[1]

Njegova druga knjiga, O poreklu civilizacije, je objavljena 1870. Naredne, 1871. godine, je kupio deo Ejvberija kako bi zaštitio praistorijske kamene spomenike koji suse nalazili tu. Tokom ranih 1870-ih je bio predsednik Antropološkog instituta Velike Britanije i Irske,[8] kao i potpredsednik Kraljevskog društva 1871. godine. Tokom ovog perioda su on i Džon Evans bili glavni utemeljivači arheologije kao discipline.[1]

Labok je 1865. godine objavio jednu od najznačajnijih knjiga o arheologiji u 19. veku, Praistorijska vremen. Prvi je upotrebio paleolit i neolit da razlikuje staro i novo kameno doba. Takođe je uveo darvinovsku teoriju ljudske prirode i razvoja. Ono što je bilo novo kod Laboka je ideja da su ljudske grupe bile različite jedne od drugih kulturno, ali i biološki po kapacitetima da iskoriste kulturu, usled prirodne selekcije.[9]

Strana iz knjige isečaka novinskih članaka objavljene nakon smrti Laboka 1913.

Labok je 1871. godine kupio Ejvberi da bi sprečio da se uništi megalit koji se tu nalazio. Ova i druge pretnje kulturnom nasleđu su ga ubedile da im je potrebna pravna zaštita. Izneo je u parlamentu 1874. godine predlog da se identifikuju drevni spomenici koji zaslužuju pravnu zaštitu. Predlog je na kraju, nakon dosta diskusija, usvojen 1882. godine kao The Ancient Monuments Act. Zakon je štitio 68, uglavnom praistorijskih, spomenika i bio je prethodnik svih ostalik zakona Ujedinjenog Kraljevstva o arheološkom i arhitektoskom nasleđu.[10]

Labok je bio i amaterski biolog i publikovao je knjigu o opnokrilcima (Ants, Bees and Wasps: a record of observations on the habits of the social hymenoptera. Kegan Paul, London; New York: Appleton, 1884), o čulinim organima insekata i razvoju, inteligenciji životinja i drugim temama prirodne istorije. Otkrio je da su mravi osetljivi na svetlost skoro na ultraljubičastom spektru.[11][12]

Labok je 1879. godine izabran za predsednika Instituta bankara 1881. i za predsednika Britanskog udruženja, a od 1881. do 1886. je bio predsednik Linean društva Londona.[4] Kao priznanje za njegov doprinos nauci, Labok je dobio počasne diplome nekoliko univerziteta: Oksfordu, Kembridžu, Edimburgu, Dablinu... Postao je staratelj Britanskog muzeja 1878. godine. Dobio je Orden za zasluge (Plavi Maks) za nauku i umetnost u avgustu 1902. godine.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Mithen, Steven (2006). After the ice: a global human history, 20,000–5,000 BC. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01570-8. 
  2. ^ Howarth & Howarth 1933, str. 72–73
  3. ^ Freeman 1978, str. 192
  4. ^ a b v g  Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Avebury, John Lubbock, 1st Baron”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 3 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 51—52. 
  5. ^ Eddy, Matthew Daniel (2017). „The politics of cognition: liberalism and the evolutionary origins of Victorian education”. British Journal for the History of science (50): 677—699. doi:10.1017/S0007087417000863. 
  6. ^ British Museum Collection
  7. ^ British Museum Collection
  8. ^ „Presidents”. Royal Anthropological Institute. Pristupljeno 9. 2. 2018. 
  9. ^ Trigger, Bruce G. (1989) A History of Archaeological Thought, Cambridge. str. 173.
  10. ^ Thurley, Simon.The Men from the Ministry. Yale University Press. 2013. ISBN 978-0-300-19572-9. 
  11. ^ Lubbock, J. (1881). „Observations on ants, bees, and wasps. IX. Color of flowers as an attraction to bees: Experiments and considerations thereon.”. J. Linn. Soc. Lond. (Zool.). 16: 110—112. doi:10.1111/j.1096-3642.1882.tb02275.x. 
  12. ^ Kevan, Peter G.; Chittka, Lars; Dyer, Adrian G. (2001). „Limits to the Salience of Ultraviolet: Lessons from Colour Vision in Bees and Birds”. J. Exp. Biol. 204 (14): 2571—2580. PMID 11511673. 
  13. ^ „Court Circular”. The Times (36850). London. 19. 8. 1902. p. 8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mithen, Steven (2006). After the ice: a global human history, 20,000–5,000 BC. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01570-8. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • „Obituary Notices of Fellows Deceased”. Proceedings of the Royal Society of London. Series B, Containing Papers of a Biological Character. 87 (599): i—v. 1914. JSTOR 80795. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Džon Labok na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Лабок&oldid=27840429”