Pređi na sadržaj

Džon Flemstid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džon Flemstid
Džon Flemstid, astronom, portret Godfrija Knelera iz 1702.
Lični podaci
Datum rođenja(1646-08-19)19. avgust 1646.
Mesto rođenjaDarbi, Darbišir, Engleska
Datum smrti31. decembar 1719.(1719-12-31) (73 god.)
Mesto smrtiBerstou, Suri, Engleska
ObrazovanjeJesus College, Derby School
Naučni rad
Poljeastronomija
Poznat poprvi Kraljevski astronom

Džon Flemstid (engl. John Flamsteed; 19. avgust 1646 — 31. decembar 1719) je bio engleski astronom, član Kraljevskog društva i prvi Kraljevski astronom. On je katalogizirao preko 3000 zvezda..[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Flemstid je rođen Darbiju u Darbiširu u Engleskoj kao jedini sin Stivena Flemstida i njegove prve žene, Meri Spedmen. Školovan je u besplatnoj školi Darbija, i školovan je u školi Darbija, u dvorištu crkve Svetog Petra u Darbiju, nedaleko od mesta gde je njegov otac vodio posao sa sladom. U to vreme, većina starešina škole bili su puritanci. Flemstid je imao solidno znanje latinskog jezika, što je bilo ključno za čitanje literature tog vremena, i gajio je veliku ljubav prema istoriji, mada je napustio školu u maju 1662. godine.[2]

Njegov prelazak na Isusov Koledž u Kembridžu, preporučen od strane starešine škole u Darbiju, bio je odložen za nekoliko godina zbog hronične bolesti. Tokom tih godina, Flemstid je pomagao svom ocu u vođenju posla, i od svog oca je naučio aritmetiku i upotrebu razlomaka, na taj način razvivši veliko interesovanje prema matematici i astronomiji. U julu 1662. godine, bio je oduševljen delom Johana de Sakroboskoa De sphaera mundi, i 12, septembra je posmatrao svoje prvo delimično pomračenje Sunca. Početkom 1663. godine, pročitao je „Umetnost okretanja“ (The Art of Dialling) što je pokrenulo interesovanje za Sunčane časovnike. Na leto 1663. Pročitao je Vingejtov „Top“, „Top“ Vilijama Ogtreda, i „Umetnost okretanja“ (Art of Dialling) od Tomasa Stirupa. Otprilike u isto vreme, došao je u posed dela Astronomia Carolina, to jest nove teorije kretanja nebeskih tela (Karolina tabele). Povezao se sa lokalnom gospodom zainteresovanom za astronomiju, uključujući i Vilijama Ličforda, čija biblioteka je uklučivala i dela astrologa Džona Gadburija koja su uključivala astronomske tabele Džeremaje Horoksa, koji je umro 1641. godine. U dvadeset drugoj godini, Flemstid je bio duboko imresioniran (kao i Isak Njutn) sa delom Horoksa..[3]

U avgustu 1665. godine, u devetnaestoj godini i kao poklon za njegovog prijatelja Ličforda, Flamstid je napisao svoj prvi rad vezan za astronomiju, naslovljen „Matematički eseji“, u vezi sa dizajnom, upotrebom i konstrukcijom astronomskog kvadranta, uključujući tabele za geografsku širinu Darbija.[4]

U septembru 1670. godine, Flemstid je posetio Kembridž i upisao se kao redovan student Isusovog koledža. Iako se nikada nije preselio za stalno, bio je tamo dva meseca 1674. godine, i imao je priliku da čuje „Lukasijanova predavanja“ Isaka Njutna.[5]

Nakon postavljenja za dekana, pripremao se za život u Darbiširu kada je pozvan u London. Dana 4. marta 1675. godine postavljen je po kraljevskom nalogu za „Kraljevskog astronomskog posmatrača“ – prvi engleski Kraljevski astronom, sa platom od 100 funti godišnje. U junu 1675. godine, novim kraljevskim nalogom obezbeđeno je osnivanje Kraljevske opservatorije u Griniču, i Flemstid je postavio kamen temeljac u avgustu. U februaru 1676. godine primljen je za člana Kraljevskog društva, a u julu preselio se u opservatoriju gde je živeo sve do 1684. godine, kada je napokon postavljen za sveštenika u Burstovskoj parohiji u Suriju. Bio je na tom mestu, kao i na mestu Kraljvskog astronoma sve do smrti. Sahranjen je u Burstovu, i istočni prozor crkve je posvećen njemu u čast.[6]

Posle njegove smrti, njegove radove i naučne instrumente uzela je njegova udovica. Radovi su vraćeni mnogo godina kasnije, ali instrumenti su nestali.[7]

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Bista Džona Flemstida u muzeju Kraljevske opservatorije u Griniču

Flemstid je precizno proračunao pomračenja Sunca od 1666. do 1668. Odogovoran je za neke od najranijih zapisanih viđenja planete Uran, koju je pogrešno svrstao u zvezde i katalogizirao kao „34 Tauri“. Prvo od njih je iz decembra 1690, koje ostaje najranije znano viđenje Urana od strane astronoma.

Datuma 16. avgusta 1680. godine Flamsted je katalogizirao zvezdu, 3 Cassiopeiae, koju kasniji astronomi nisu mogli da potvrde. Trista godina kasnije, američki astronomski istoričar Vilijam Ešvort predložio je da je ono što je Flemstid uočio možda bila najskorija supernova u istoriji galaksije, događaj koji je ostavio kao ostatak najjači izvor radio talasa izvan Sunčevog sistema, poznatom u trećem Kembidžovom katalogu kao 3S 461 i uobičajeno zvan Cassiopeia A od strane astronoma. Zato što se pozicija „3 Cassiopeiae“ ne poklapa u potpunosti sa onom od Kasiopeje A, i zato što poračun unazad prostirućeg talasa koji je povezan sa tom ekspolozijom dovodi do godine 1667. a ne 1680, neki istoričari misle da je možda sve što je Flemstid u stvari uradio bilo pogrešno beleženje pozicije već poznate zvezde.

Godine 1681. Flemstid je predložio da dve velike komete viđene u novembru i decembru 1680. godine nisu različita tela već jedna kometa koja je prvo putovala ka Suncu a onda od njega. Iako je Isak Njutn bio prvi koji se nije složio sa Flemstidom, kasije se složio sa njim i izneo teoriju da se komete, kao i planete, kreću oko Sunca u velikim zatvorenim eliptičnim orbitama. Besni Flemstid je kasnije saznao da je Njutn stekao uvid u njegova opažanja i podatke uz pomoć Edmunda Haleja.[8]

Kao Kraljevski astronom, Flemstid je proveo nekih četrdesetak godina posmatrajući i pedantno beležeći podatke za njegov katalog zvezda, koji će na posletku imati tri puta veći broj podataka nego u Tiho Brahovom zvezdanom atlasu. Nevoljan da rizikuje svoju reputaciju tako što bi objavio nepotvrđene podatke, držao je nekompletne podatke sakrivene u Griniču. 1712. godine, Isak Njutn, tada predsednik Kraljevskog društva, i Edmund Halej su ponovo pribavili Flemstidove podatke i objavili prepisani zvedani katalog.[8] Flemstid je uspeo da prikupi tri stotine od četiristo kopija i spalio ih. „Ukoliko bi gospodin I.Nj. bio razuman, učinio sam njemu i Dr Haleju veliku usrdnost“ , napisao je svom asistentu Abrahamu Šarpu.[9]

Godine 1725 Flemstidova sopstvena verzija „Historia Coelestis Britannica“ objavljena je posthumno, uređena od strane njegove žene, Margaret. Ona je sadržala Flemstidova opažanja kao i katalog od preko 2935 zvezda sa mnogo većom preciznošću od bilo kog prethodnog dela. Smatrana je prvim značajnim doprinosom Opservatoriji u Griniču, i Flemstidove numeričke oznake koje su naknadno dodate francuskom izdanju i dalje su u upotrebi.[10]Godine 1729. njegova žena je objavila Atlas Coelestis, potpomognuta od strane Džozefa Krostvejta i Abrahama Šarpa, koji su bili odgovorni za tehničku stranu.

Počasti[uredi | uredi izvor]

  • Član Kraljevskog društva (1676)
  • Flemstid astronomsko društvo je dobilo naziv u čast prvog Kraljevskog astronoma i pripada Kraljevskoj opservatoriji Grinič.
  • Krater Flemstid na Mesecu je po njemu dobio ime
  • Asteroid (4987) Flemstid dobio je ime njemu u čast.
  • Brojne škole i koledži u Darbiširu dobile su ime po njemu. Naučni blok u školi Džon Port dobio je ime Flemstid kao priznanje za njegov naučni rad. Javna škola Džon Flemstid u Darbiju nosi ime po njemu. Flemstidova kuća u školi Eklsburn u Danfildu je takođe po njemu dobila ime.
  • Početkom 2013. godine Gradsko veće grada Darbija i Civilno društvo grada Darbija objavili su da ce podići Plavu plaketu njemu u čast u ulici Kvin u Darbiju.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Chambers, Robert (1864) Chambers Book of Days
  2. ^ Birks 1999
  3. ^ Birks 1999, str. 8–11.
  4. ^ Birks 1999, str. 11.
  5. ^ Birks 1999, str. 26.
  6. ^ Molden, H. E. (ed) (1911). „Istorijat okruga Suri: Tom 3. Parohije: Burstou”. Istorijat okruga Viktorija iz Surija. Britanska istorija onlajn. str. 176—182. Arhivirano iz originala 17. 09. 2013. g. Pristupljeno 14. 06. 2013. 
  7. ^ Hiršfeld, Alan V. (2001). Paralaksa: Trka za merenje kosmosa. Henri Hold i drugi. str. 162. ISBN 978-0-7167-3711-7. 
  8. ^ a b Žardin, Lisa (15. 03. 2013). „Način gledanja: Komete koje prave gužvu”. Magazine. BBC News. Pristupljeno 20. 05. 2013. 
  9. ^ Sobel 1995.
  10. ^ Ridpat, Ijan. „Flemstidovi brojevi – odakle stvarno dolaze”. Pristupljeno 08. 01. 2012. 
  11. ^ "Spisak Darbijanaca koji bi trebalo biti nagrađeni" Arhivirano 2013-04-23 na sajtu Archive.today. Darbi večernji telegraf, 12. februar 2013

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Birks, John L. (1999). John Flamsteed, the first Astronomer Royal. London: Avon Books. ISBN 978-1-86033-568-6. 
  • Sobel, Dava (1995). Longituda: Istinita priča o usamljenom geniju koji je rešio najveći naučni problem svog vremena. Njujork: Voker i kompanija. ISBN 978-0-8027-1529-6. 
Džon Flemstid na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Флемстид&oldid=26803548”