Džon od Genta

Džon od Genta
Datum rođenja	(1340-03-06)6. mart 1340.
Mesto rođenja	Gent, Flandrija
Datum smrti	3. februar 1399.(1399-02-03) (58 god.)
Mesto smrti	zamak Lester, Engleska
Supružnik	Blanš od Lankastera, Konstanca od Kastilje, vojvotkinja od Lankastera, Katarina Svinford
Deca	Filipa od Lankastera, Elizabeta od Lankastera, vojvotkinja od Eksetera, Henri IV Lankaster, Katarina Lankasterska, Džon Bofort, 1. grof od Samerseta, Henri Bofort, Tomas Bofort, vojvoda od Eksetera, Džoan Bofort, grofica od Vestmorlenda
Roditelji	Edvard III Plantagenet Filipa od Enoa
Dinastija	Plantagenet, Dinastija Lankaster
Prethodnik	Henri od Grosmonta, 1. vojvoda od Lankastera
Naslednik	Henri IV Lankaster
Vojna karijera
Služba	Engleska (1367—1399)
Učešće u ratovima	Bitka kod Navarete, Opsada Limoža, Opsada Dordonje, Engleska invazija na Kastilju (1386), Opsada Sen-Maloa, Seljački ustanak Vota TajleraStogodišnji rat
Period	(1377—1387) (engleski regent), (1390—1399) (komandant odbrane Akvitanije), (1386) (antikralj Krune Kastilje), (13601399) (kao vojvoda od Lankastera)
Prethodnik	niko, vladavina Edvarda III Plantageneta (kao engleski regent), Ričard II Plantagenet (kao komandant odbrane Akvitanije), Enrike II od Kastilje (kao antikralj Krune Kastilje), Henri I Lankaster i Matilda od Lankastera (kao vojvoda i vojvotkinja od Lankastera)
Naslednik	niko, Ričard II Plantagenet postaje punoletan (kao engleski regent), Ričard II Plantagenet (kao komandant odbrane Akvitanije i kao vojvoda od Lankastera), Katarina od Lankastera (kao antikraljica Krune Kastilje)
Odlikovanja

Džon od Genta (Gent, 6. mart 1340 — Zamak Lester, 3. februar 1399), bio je sin Edvarda III i Filipe od Enoa. Naziv Džon od Genta dobio je po mestu rođenja. Bio je Edvardov najstariji sin koji je nadživeo oca. Džon od Genta bio je vrlo uticajna osoba u političkim previranjima za vreme vladavine svog nećaka Ričarda II. Osnivač je dinastije Lankaster koja je u 15. veku dala tri monarha; Henrija IV, Henrija V i Henrija VI.

Prezime Gent dodano mu je naknadno jer nikad nije vladao Gentom, iz njega je otišao kad je imao tri godine, ali se ono počelo vezivati uz njega nakon Šekspirove drame Ričard II.

Džon postaje vojvoda od Lankastera

Godine 1360. oženio je svoju dalju rođaku Blanš, kćerku Henrija I Lankastera, ali Džon nije uspeo preuzeti celu Henrijevu teritoriju, pošto je Henri imao još jednu kćerku Matildu. Blanš i Matilda očeve oblasti su podelile na jednake delove. Matilda je dobila titulu vojvotkinje od Lankastera, a Blanš i Džon nisu imali nikakvu titulu. U stvari niko od njih dvoje nije imao stvarnu vlast nad Lankasterom. Matilda je ubrzo umrla ne ostavivši naslednika. To su iskoristili Blanš i Džon da preuzmu njene posede. Sve se završilo 13. novembra 1362. kada je Džonov otac i kralj Engleske Edvard III Plantagenet, Džonu dao titulu 1. vojvode od Lankastera. Džon je tako postao veoma moćan feudalac u Engleskoj.

Džon u kastiljskom građanskom ratu

Bitka kod Navarete

Bitka kod Navarete

Godine 1366. na vlast u Kastilji dolazi Enrike II od Kastilje, svrgavajući rođake dinastije Plantagent na čijem je čelu bio Pedro I od Kastilje. Pedro je na Pirinejima skupljao vojsku, kada mu je u februaru 1367. godine u pomoć došli braća Džon od Genta i Edvard Crni Princ sa Portugalcima i sa vojskom od 26.000 ljudi. Oni su zajedničkim snagama u bici kod Navarete (Nahere) 3. aprila 1367. godine potukli mnogo veću francusko-aragonsko-kastiljsku vojsku od 60.000 vojnika, koju su predvodili Bertran du Gesklin i sam Enrike. Izginulo je oko 200 Engleza i čak 7.000 Francuza i Španaca. Za to su najviše bili zaslušni engleski strelci, koji su na boištu sejali smrt. Ovo je nateralo kastiljske trupe na povlačenje. Bertren je pokušao da im se odupre, ali je i sam zarobljen. Kasnije su ga otkupili za 100.000 franaka. Pedro se potom vratio na presto, a Enrike je pobegao u Francusku.

Opsada Limoža

Godine 1370. Francuzi su opseli Limož. Početkom septembra grad se predao (najviše zahvaljujući episkopu), a osvajači su u njemu pobili 3 000 stanovnika ne poštedivši ni decu i grad sravnili sa zemljom. Edvardova brutalnost je tada najviše došla do izražaja. Zbog toga je tražio osvetu, ali Džon je spasao zarobljenike od smrti (Englezi su u toj opsadi zarobili samo 3 vojnika). Džon se posle ovog poraza aktivnije uključio u Stogodišnji rat.

Džon u Stogodišnjem ratu

Opsada Dordonje

Glavni članak: Opsada Dordonje

Džon je u leto 1373. godine stigao u Kale gde je do avgusta skupljao vojsku. Za to vreme uspeo je da skupi 9 000 ljudi. Džon se u ovoj kampanji pokazao kao vrlo hrabar. Vojska se ubrzo umorila, ali i pored umora najveći problem je bila glad. Džon je krenuo istočno od pariza, kroz Šampanju prema Burgundiji. Pljačkaši gradove i sela ubrzo je došao do tvrdog grada Dordonje. U decembru među vojskom se pojavila kugapa je Džon na veliku radost vojnika naredio povlačenje, ali povlačenje nije prošlo kako treba, pošto je vojska umirala od hladnoće i od napada Francuza. Već 14. septembra Džon je sa manje od 2 000 vojnika stigao u Bordo, gde se vojska oporavila. Vojska nije htela niti je bila u stanju da brani Akvitaniju, pa je već u aprilu 1373. sa Džonom otplovila kući.

Opsada Sen-Maloa

Glavni članak: Opsada Sen-Maloa

Godine 1378. Džon je planirao da osvoji grad Brest i sa njim čitavu Normandiju i 14. avgusta je uništio francuske brodove u luci Sent Malo i počeo opsadu, ali gradu je u pomoć pritekla ogromna francuska vojska pod zapovedništvom Olivera V de Klisona i Bertrana du Geskelina. Engleska vojska je zbog gladi u septembru napustila opsadu i nekako sa Džonom došla u Englesku. Za ovaj poraz vojska je optužila Džona. Francuske je u to vreme postala nepobediva u odnosu na Englesku, jer je bila bogatija.

Lelengemski mir

Mir sa Francuskom

Prvi pregovori za mir su počeli 1373. godine, ali bili su neuspešni. Mir je najviše želela Engleska, koja je bila klonula i izmorena ovim pedesetogodišnjim ratovanjem. Džon, koji je u vreme Edvardove starosti i maloletnosti Ričarda II Plantageneta, engleskog kralja bio najvažnije i najveća ličnost u Engleskoj, nije umeo da čuva zemlju, jer je bio veoma loš taktičar. Papa Grgur XI, koji se pored Engleske najviše zalagao za mir sazvao je 1374. godine englesko-francuski kongres u Brižu, koji je trebalo da odredi granice između ove dve kraljevine. Posle tri godine došlo je do kratkog mira, ali rat se nastavio 1386. godine. U junu 1389. godine zalaganjem Džona došlo je do Lelengemskog mira. Uslovi su bili: Zajednički krstaški rat protiv Osmanlija, Englesko podržavanje da Francuzi prekinu papski raskol i Ričard je morao da se oženi francuskom princezom Izabelom od Valoa. Venčanje je održano 1396. godine. Tada je sklopljen englesko-francuski mir na 28. godina.

Grb Džona od Genta kao antikralja Krune Kastilje

Džon kao kastiljski antikralj

Početak rata sa Kastiljom

Godine 1471. nakon što mu je preminula prva supruga Blanš od Lankastera Džon odlučuje da se ponovo oženi. Njegova sledeća nevesta bila je Konstanca od Kastilje, vojvotkinja od Lankastera, kćerka bivšeg kastiljskog kralja Pedro I od Kastilje. To je bio povod za ponovni rat sa Kastiljom i rat je objavljen, ali kastiljski kralj Enrike II od Kastilje je pozvao Francuze u pomoć. Taj rat će zapravo početi 15. godine kasnije, ali je pre toga bilo malih okršaja.

Rat

Džon je sa bratom Edmundom Lanlijem, vojvodom od Jorka, sa armadom i sa 5 000 vojnika, krenuo iz Engleske 9. jula 1386, pošto je 9. maja sklopio Vindzorski savez sa portugalskim kraljem Žoaom I. Žoao mu je u junu dao Galiciju, a Džon je za prestolnicu odabrao grad Orens gde je podigao palatu. Džon se posle opsade Bresta iskrcao u La Korunju 29. jula. Huan I od Kastilje, Enrikeov sin naslednik je očekivao napad iz Portugalije, pa je otišao na zapad. Od avgusta do oktobra Džon je protiv Kastilje u Galiciji nizao pobede. U novembru poveo je pregovore sa Žoaom, koji su se otegli do početka iduće godine, kada su odlučili da zajedno napadnu Kastilju. Napad je počeo u aprilu 1387. godine. Džonovu vojsku je zahvatila bolest zbog nedostatka hrane i iscrpljenosti, pa je u junu morao da se povuče. Dok su se povlačili napadali su ih francuski najamnici udruženi sa kastiljskom vojskom. Kao cenu pomoći Džon je svoju kćerku Filipu Lankaster dao Žoaou za ženu.

Mir sa Kastiljom

Posle ovog poraza Džon je 8. jula 1388. godine poveo tajne pregovore sa Huanom u Bajonu. Rezultat pregovora je bio sklapanje braka Huanovog sina Enrikea III od Kastilje sa Džonovom i Konstancinom kćerkom Katarinom. Potom su proglašeni za princa i princezu od Astirije, to je bila titula kastiljskog prestolonaslednika i prestolonaslednice.

Ričard II Plantagenet

Regentstvo u Engleskoj

Džon je 1377. godine postao regent engleskog kralja, svog sinovca Ričarda II Plantageneta.

Seljački ustanak Vota Tajlera

Glavni članak: Seljački ustanak Vota Tajlera

Džon je krenuo u rat protiv Kastilje 1381. godine, ali seljaci su se zbog Džonovih visokih poreza pobunili. Za njihovog vođu izabran je Vot Tajler. Oni su upali u London, gde su popalili sve što je pipadalo Džonu ili Hospitalcima. Oni su upali u London tauer i splili Džonovu, Svojsku palatu u kojoj je verovatno Džon živeo, ali kralj je ubrzo sa 7 000 vojnika ugušio pobunu.

Kraj regentstva i posledice

Džon je 1387. prestao da bude engleski regent, a kralj je to iskoristio i uklonio iz politike osam nijvažnijih lordova i postavio druge. Ovi lordovi su se požalili parlamentu, koji je naredio kralju da ukloni nove lordove, ali on to odbija. Parlament ga je potom uhapsio i zatvorio u London taueru. Sledeće godine kad je pušten na slobodu kralj je vratio stare lordove. Kralj je tako izgubio svoj autoritet.

Džon kao komandant odbrane Akvitanije

Džon je isplovio iz Portugalije, a kad je u novembru 1389. godine stigao u Englesku zatekao je haos. Slab kralj je bio u sukobu sa svojim stricem Tomasom Vudstokom, vojvodom od Glostera. Tomasu se odmah pridružio i Džon. Već u martu 1390. godine Ričard je bio primoran da da Džonu titulu komandanta odbrane Akvitanije. Džon se posle toga okrenuo protiv Tomasa i posle njegovog ubistva pobuna je ugušena, ali u Gaskonji su se pobunili plemići lojalni kralju. Džon je otišao u Gaskonju 1394. godine da uguši pobunu i već 1395. godine pobuna je bila ugušena. Džon je posle toga postao vrhovni lord (savetnik) Engleske i do kraja života je ostao lojalan kralju.

Smrt i nasledsvo

Ričard je iskoristio Džonovu smrt i njegovom sinu najvažnijem engleskom lordu Henriju Bolinbruku oduzeo sve posede, koje je nasledio od Džona, a Henrija je poterao zajedno sa nadbiskupom Kanterberija Tomasom Arundelom, koji ga je podržavao.

Porodično stablo

16. Henri III Plantagenet

8. Edvard I Plantagenet

17. Eleonora od Provanse

4. Edvard II Plantagenet

18. Fernando III od Kastilje

9. Eleonora od Kastilje

19. Žana od Pontjea

2. Edvard III Plantagenet

20. Filip III Hrabri (=28)

10. Filip IV

21. Izabela Aragonska (=29)

5. Izabela Francuska

22. Enrike I od Navare

11. Huana I od Navare

23. Blanš od Artoa

1. Džon od Genta

24. John I, Count of Hainaut

12. John II, Count of Holland

25. Adelaide of Holland

6. Vilijam I, grof od Enoa

26. Henrik V, grof od Luksemburga

13. Filipa od Luksemburga

27. Margareta od Bara

3. Filipa od Enoa

28. Filip III Hrabri (=20)

14. Šarl Valoa

29. Izabela Aragonska (=21)

7. Žana od Valoa

30. Karlo II Napuljski

15. Margareta od Anžua i Mena

31. Marija Ugarska (napuljska kraljica)

Literatura

• Armitage-Smith, Sydney (1904). John of Gaunt, King of Castile and Leon, Duke of Aquitaine and Lancaster, Earl of Derby, Lincoln, and Leicester, Seneschal of England. London: Constable. 
• Cantor, Norman F. (2004). The Last Knight: the Twilight of the Middle Ages and the Birth of the Modern Era. New York: Free Press. ISBN 978-0-7432-2688-2. 
• Goodman, Anthony (1992). John of Gaunt: the Exercise of Princely Power in Fourteenth-Century Europe. Harlow: Longman. ISBN 978-0-582-09813-8. 
• Green, V.H.H. (1955). The Later Plantagenets: a Survey of English History 1307–1485. London: Edward Arnold. 
• Nicolle, David (2011). The Great Chevauchée: John of Gaunt's Raid on France 1373. Osprey Raid. 20. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-84908-247-1. 
• Walker, Simon (1990). The Lancastrian Affinity, 1361–1399. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-820174-8. 

Spoljašnje veze

• Information about John of Gaunt by Sandra Grünewald
• Sir Jean Froissart: John of Gaunt in Portugal, 1385 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. avgust 2014)