Džordž Smut

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džordž Smut
Džordž Smut
Lični podaci
Datum rođenja(1945-02-20)20. februar 1945. (79 god.)
Mesto rođenjaJukon, Florida, SAD
ObrazovanjeMasačusetski tehnološki institut
Naučni rad
Poljefizika
NagradeE. O. Lorens (1994)
Albert Ajnštajn medalja (2003)
Nobelova nagrada za fiziku (2006)
Oerstedova medalja (2009)

Džordž Ficdžerald Smut III (engl. George Fitzgerald Smoot III; Jukon, 20. februar 1945) američki je astrofizičar, kosmolog, nobelovac, i dobitnik milion dolara na TV kvizu Da li ste pametniji od đaka 5-tog razreda? (engl. Are You Smarter than a 5th Grader?). 2006 je dobio Nobelovu nagradu za fiziku za rad na Kosmičkom pozadinskom Eksploreru sa Džonom Maderom koji je doveo do „otkrića oblika crnog tela i anizotropiju kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja”.[1]

Ovaj rad, koristeći kosmički Pozadinski Eksplorer (COBE) satelit, je pomogao daljem razvoju Teorije Velikog praska.[2] Prema komitetu za Nobelove nagrade, "COBE projekat se može posmatrati kao početna tačka kosmologije kao precizne nauke."[3] Smut je donirao svoj deo novca od Nobelove nagrade dobrotvornoj fondaciji.[4]

Džordž Smut je trenutno profesor fizike na univerzitetu Berkli u Kaliforniji, viši naučnik u Lorens Berkli Nacionalnoj Laboratoriji, a od 2010 profesor fizike na Pariskom Didro univerzitetu u Francuskoj. 2003, nagrađen je Ajnštajnovom medaljom, a 2009 Oersted medaljom.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Smut je rođen u Jukonu, na Floridi. Završio je srednju školu u Gornjem Arlingtonu (Ohajo), 1962. Studirao je matematiku pre nego što se prebacio na MIT gde je dobio dvojnu diplomu za bečelora matematike i fizike 1966. Doktorirao je fiziku čestica 1970.[5]

Iako je Smut pohađao MIT, to nije isti Smut koji je izmerio Harvardski most između Kembridža i Bostona od početka do kraja.[6][7] To je, u stvari, njegov rođak Oliver R. Smut, alumnus MIT-a, koji je kasnije bio predsednik američkog Nacionalnog instituta za standarde.[7][8]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Početno istraživanje[uredi | uredi izvor]

Džordž Smut se prebacio na kosmologiju i počeo sa radom u Lorens Berkli Nacionalnoj Laboratoriji na eksperimentu o česticama na visokoj nadmorskoj visini u saradnji sa Luisom Volterom Alvarezom. Stratosferski vremenski balon dizajniran je da detektuje antimaterije u Zemljinoj gornjoj atmosferi, prisutnost koja je predviđena za sada diskreditovanom teorijom stabilnog stanja kosmologije.

Onda se zainteresovao za kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje (CMB), koje su otkrili Arno Alan Penzias i Robert Vudro Vilson 1964. Tada su postojala neka otvorena pitanja u vezi ove teme koja su direktno povezana sa osnovnim pitanjima o strukturi univerzuma. Određeni modeli su predviđali da se univerzum kao celina rotira, a to bi uticalo na CMB: njegova temperatura bi zavisila od smera i posmatranja. Uz pomoć Alvareza i Ričarda A. Milera, Smut je razvio diferencijalni radiometar koji meri promenu temperature CMB-a između 2 smera koja se razlikuju za ugao od 60 stepeni. Instrument koji je montiran na Lokhed U-2 avion, omogućio je da se utvrdi da je ukupna rotacija univerzuma nula, a to je bilo izvan granica tačnosti instrumenta. Međutim, instrument je detektovao varijaciju temperature različitih vrsti CMB-a. CMB izgleda da je na višoj temperaturi na jednoj strani neba nego na suprotnoj strani (dipol obrazac), što je objašnjeno kao Doplerov efekat Zemljinog kretanja u odnosu na oblast emisije CMB, koja se zove poslednja rasejana površina. Takav Doplerov efekat nastaje zato što Sunce, u stvari, Mlečni put kao celina, nije statičan, već se kreće skoro 600 km/s u odnosu na poslednju rasejanu površinu. To je verovatno zbog gravitacionog privlačenja između naše galaksije i koncentracije mase poput Velikog Atraktora.

COBE[uredi | uredi izvor]

Mapa CMB fluktuacija otkrivenih COBE-om.

U to vreme, čini se da CMB savršeno uniforma isključujući distorzije izazvane Doplerovim efektom kao što je pomenuto. Ovaj rezultat protivreči posmatranju univerzuma, sa različitim strukturama, kao što su galaksije i jata galaksija koji ukazuju da je svemir bio relativno heterogen na malom obimu. Međutim, ove strukture su formirane polako. Dakle, ako je svemir heterogen danas, bio bi heterogen i u vreme emisije CMB i moguć za posmatranje danas preko slabih varijacija u temperaturi CMB. To je otkrivanje ovih anisotropies na kojim Smut radi kasnih 1970-ih. On je zatim predložio NASA-i projekat koji uključuje satelit opremljen sa detektorom koji je bio sličan onom postavljenom na U-2, ali je osetljiviji i ne pod uticajem zagađenja vazduha. Predlog je prihvaćen i registrovan kao jedan od instrumenata satelitske misije COBE, koja košta 160 miliona dolara. COBE je pokrenuta 18. novembra 1989, posle odlaganja usled uništenja Spejs Šatl Čalendžer-a. Posle više od dve godine posmatranja i analize, istraživački tim COBE saopštio je 23. aprila 1992 da je satelit detektovao male fluktuacije u CMB, prodor u proučavanju ranog univerzuma.[9] Zapažanja su "dokazi rađanja univerzuma". Smut je rekao o značaju njegovog otkrića da "ako ste religiozni, to je kao da gledate Boga."[10][11]

Smut proslavlja dobijanje Nobelove nagrade u Lorens Berkli Nacionalnoj Laboratoriji, 3. oktobra 2006.

Uspeh misije COBE bio ishod ogromnoj timskog rada koji uključuje više od 1.000 istraživača, inženjera i drugih učesnika. Džon Mather koordinirao je ceo proces i takođe imao primarnu odgovornost za eksperiment koji je otkrio formu crnog tela preko CMB merenog u misiji COBE. Džordž Smut je imao glavnu odgovornost za merenje malih varijacija u temperaturi zračenja.[12]

Smut je sarađivao sa novinarkom Hronike San Franciska, Kiaj Dejvidson, da bi napisala knjigu za opštu-publiku "Bore vremenom", koja je zabeležila napore njegovog tima.[13] U knjizi Veoma Prvo svetlo, Džon Mather i Džon Boslu dopunjuju i proširuju priču o COBE,[14] i ukazuju da je Džordž Smut prekršio timsku politiku time što je vest o COBE otkrićima procurela u štampi pre formalnog raspisivanja NASA-e, curenja koje, po Matheru, mirisala na samopromociju i izdaju. Smut na kraju izvinio za nepraćenje dogovorenog plana publiciteta i Mather je rekao da su tenzije popustile na kraju. Mather je priznao da je "Džordž doneo COBE svetskoj javnosti", projekat koji možda nije bio normalno primljen.[15]

Ostali projekti[uredi | uredi izvor]

Nakon COBE, Smut je učestvovao u drugom eksperimentu koji je obuhvatao meteorološki balon,Millimeter Anisotropy eXperiment IMaging Array, koji je poboljšan u odnosu na ugaonu rezoluciju COBE i rafinisao merenja tih anizotropija u CMB. Smut je nastavio CMB posmatranja i analize i trenutno je saradnik treće generacije CMB Plank satelita za anizotropiju. On je takođe saradnik dizajna Supernova/Acceleration Probe, satelita koji je predložen za merenja svojstva tamne energije.[16] On je takođe pomogao u analizi podataka iz svemirskog teleskopa Spitzer u vezi sa merenjem pozadinskog visokog infracrvenog zračenja.[17]

Smut je zaslužan za inspiratisanje Miki Hartovog albuma Mysterium Tremendum, koja se zasniva, u delu o "zvukovima" koji se mogu izdvojiti iz pozadinskog pečata Velikog praska.

Javni nastupi[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon što je obavešten o dobijanju Nobelove nagrade, Smut se pojavio kao gost dirigent marširajućeg benda Univerziteta u Kaliforniji jer je predstavljena koreografska zastupljenost Velikog praska na poluvremenu jedne fudbalske utakmice. Pratio je svoj rad slavljeničkom šetnjom duž Memorijal Stadijuma, pozdravljen je red po red i deo po deo talasima aplauza. Naziva se "samo u Berkliju" prilikom.

Publikacije[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Nobel Prize in Physics 2006”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 12. 2018. 
  2. ^ Horgan, J. (1992) Profile: George F. Smoot - COBE's Cosmic Cartographer, Scientific American 267(1), 34—41.
  3. ^ „The Nobel Prize in Physics 2006” (Saopštenje). The Royal Swedish Academy of Sciences. 3. 10. 2006. Arhivirano iz originala (.PDF) 15. 8. 2010. g. Pristupljeno 5. 10. 2006. 
  4. ^ „Berkeley Nobel laureates donate prize money to charity” (PDF). Associated Press. 22. 3. 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 8. 6. 2014. 
  5. ^ „Nobelists' work supports big-bang theory” (Saopštenje). MIT Press Office. 3. 10. 2006. Pristupljeno 3. 10. 2006. 
  6. ^ Smoot, George. „The SMOOT as unit of Length”. Pristupljeno 7. 10. 2006. 
  7. ^ a b Talk of the Nation (6. 10. 2006). „Winning the Nobel Prize”. National Public Radio. Arhivirano iz originala 7. 10. 2006. g. Pristupljeno 7. 10. 2006. 
  8. ^ All Things Considered (7. 12. 2005). „Smoot, Namesake of a Unit of Length, Retires”. National Public Radio. Pristupljeno 7. 10. 2006. 
  9. ^ Smoot, G.F.; et al. (septembar 1992). „Structure in the COBE differential microwave radiometer first-year maps”. Astrophysical Journal. 396 (1): L1—L5. Bibcode:1992ApJ...396L...1S. doi:10.1086/186504. 
  10. ^ Press, Associated (24. 4. 1992). „U.S. Scientists Find a 'Holy Grail': Ripples at Edge of the Universe”. International Herald Tribune. str. 1. 
  11. ^ Maugh,, Thomas H. II (24. 4. 1992). „Relics of Big Bang, Seen for First Time”. Los Angeles Times. str. A1, A30. 
  12. ^ „Pictures of a Newborn Universe” (Saopštenje). Royal Swedish Academy of Sciences. 3. 10. 2006. Pristupljeno 5. 9. 2007. 
  13. ^ Smoot, George; Davidson, Keay (1993). Wrinkles in Time. New York: W. Morrow. ISBN 978-0-688-12330-7. 
  14. ^ Mather, John; Boslough, John (1997). The Very First Light: The True Inside Story of the Scientific Journey Back to the Dawn of the Universe. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-01575-7. 
  15. ^ Yarris, Lynn (26. 10. 2006). „After the Phone Call”. Science@Berkeley Lab. Arhivirano iz originala 06. 05. 2008. g. Pristupljeno 5. 9. 2007. 
  16. ^ „Supernova/Acceleration Probe (SNAP)”. Lawrence Berkeley National Laboratory. Pristupljeno 5. 9. 2007. 
  17. ^ „Spitzer Cosmic Far-IR Background Project”. Lawrence Berkeley National Laboratory. Pristupljeno 5. 9. 2007. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџ_Смут&oldid=27594052”