Džudit Lejster

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džudit Lejster
Autoportret, oko 1630.
Lični podaci
Datum rođenja(1609-07-28)28. jul 1609.
Mesto rođenjaHarlem, Nizozemska republika
Datum smrti10. februar 1660.(1660-02-10) (50 god.)
Mesto smrtiHimstede, Nizozemska republika
Umetnički rad
PoljeSlikarstvo
PravacZlato doba holandskog slikarstva
Najvažnija dela
Propozicija (1631)

Džudit Jans Lejster (takođe Lejster; Harlem, krštena 28. jul 1609[1] — Himstede, 10. februar 1660) bila je holandska slikarka zlatnog doba žanrovskih dela, portreta i mrtvih priroda. Njen rad je bio veoma cenjen od strane savremenika, ali je uglavnom zaboravljen nakon njene smrti. Ceo opus Džudit Lejster se pripisuje Fransu Halsu ili njenom mužu Janu Miensu Molenaeru. Godine 1893. ponovo je otkriven njen rad i naučnici su počeli da pravilno pripisuju autorstvo slika Lejster.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Lejster je rođena jula 1609. u Harlemu u porodici lokalnog pivara.[3][4] Bila je osmo dete Jana Vilemsa Lejstera. Iako su podaci vezani za školovanje neizvesni, nju je pomenuo tadašnji pesnik iz Harlema Samjuel Ampcing u svojoj knjizi Beschrijvinge ende lof der stadt Haerlem (1628).[5]

Srećni par, 1630 (Luvr)

Neki naučnici spekulišu da je Lejster nastavila karijeru u slikarstvu kako bi pomogla da izdržava svoju porodicu nakon bankrota oca. Možda je naučila da slika od Fransa Piterša de Grebera[6] koji je vodio uglednu radionicu u Harlemu 1620-ih.[7] Za to vreme njena porodica se preselila u provinciju Utreht i možda je došla u kontakt sa nekim od karavađista iz Utrehta.[1]

Njeno prvo poznato potpisano delo datira iz 1629 [8] Do 1633. primljena je u članstvo Harlemskog saveza Svetog Luke.[4] Neki izvori navode da je ona bila prva žena koju je Esnaf prihvatio; drugi izvori navode da je to bila Sara van Balbergen 1631.[9] Desetine drugih umetnica su možda bile primljene u Esnaf Svetog Luke tokom 17. veka; međutim, oblast umetnosti u kojoj su radile često nije bio naveden – u to vreme umetnici koji su se bavili vezom, farbanjem grnčarije, metala i drveta bili su uključeni u cehove – ili su bili uključeni za nastavak rada svojih pokojnih muževa.[9]

Pretpostavlja se da je slika Autoportret, okvirno 1633 (Nacionalna galerija umetnosti, Vašington), možda bila rad sa kojim se prezentovala Cehu. Ovaj rad označava pomak od rigidnosti ranijih ženskih autoportreta ka opuštenijoj, dinamičnijoj pozi.[10][11] Prikazani lik je veoma je opušten prema standardima drugih holandskih portreta i uporediv sa nekim delima Fransa Halsa. Međutim, izgleda malo verovatno da je nosila tako svečanu odeću kada je slikala uljem, posebno veoma široku čipkastu kragnu.[12]

U roku od dve godine od ulaska u Esnaf, Lejster je primila tri muška šegrta. Zapisi pokazuju da je Lejster tužila Fransa Halsa jer je prihvatio studenta koji je napustio njenu radionicu i prešao da uči od njega, a da prethodno nije dobio dozvolu Ceha.[13] Učenikova majka platila je Lejsterovoj četiri guldena odštetu, samo polovinu onoga što je Lejster tražila, a Hals je svoj deo tužbe rešio tako što je platio kaznu od tri guldena umesto da vrati šegrta. Sama Lesjter je kažnjena jer nije registrovala šegrta u Cehu.[1] Posle njene tužbe sa Fransom Halsom, Lesjterove slike su dobile veće priznanje.[14]

Godine 1636, Lejster se udala za produktivnog umetnika Jana Miensea Molenaera, koji je radio na sličnim temama. U nadi da će ostvariti bolje ekonomsko stanje, par se preselio u Amsterdam gde je Molenaer već imao klijente. Tamo su ostali jedanaest godina pre nego što su se vratili u Himstede u oblasti Harlem. Tamo su delili studio u maloj kući koja se nalazi u današnjem parku Groenendal. Lejster i Molenaer su imali petoro dece, od kojih je samo dvoje preživelo do punoletstva.[15]

Većina Lejsterinih datiranih radova nastala je pre njenog braka i datira između 1629. i 1635. godine. Malo je poznatih njenih dela naslikanih posle 1635. godine: dve ilustracije u knjizi o lalama iz 1643. godine, portret iz 1652. godine i mrtva priroda iz 1654. godine koja je otkrivena u privatnoj kolekciji u 21. veku. [16] Lejster je možda sarađivala i sa svojim mužem. [1] Umrla je 1660. godine u 50. godini. Sahranjena je na farmi nedaleko od Harlema, a njena umetnička dela nisu bila izložena niti priznata kao njena skoro 200 godina. [17] Činjenica da je inventar njenog imanja mnoge slike pripisao „ženi Molenaeru“, a ne Džudit Lejster, možda je doprinela pogrešnom pripisivanju njenog dela njenom mužu. [18]

Rad[uredi | uredi izvor]

Serenada, 1629 (Rijksmuseum)

Svoje radove potpisivala je monogramom inicijala DžL sa zakačenom zvezdicom. Ovo je bila igra reči: "Lejster" je na holandskom značilo "glavna zvezda", a za holandske mornare tog vremena to je bio uobičajeni naziv za Severnjaču. Lejstar je bilo ime pivare njenog oca u Harlemu.[8] Samo povremeno je svoje radove potpisivala punim imenom.[traži se izvor]

Specijalizovala se za žanrovske scene nalik portretu, koje obično sadrže od jedne do tri figure, koje uglavnom odišu dobrim raspoloženjem i prikazane su na običnoj pozadini. Mnogi su deca; drugi muškarci s pićem. Lejster je bila posebno inovativna u svojim domaćim žanrovskim scenama. Ovo su mirni prizori žena kod kuće, često sa svećama ili lampama, posebno iz ženske tačke gledišta.[19] Propozicija (Maurichejs, Hag) je neobična varijanta ovih scena, za koju neki kažu da prikazuje devojku koja prima neželjene avanse, umesto da prikazuje dobrovoljnu prostitutku, što je češća scena pod takvim naslovom. Međutim, ovo tumačenje nije univerzalno prihvaćeno.[20] Međutim, En Saterlend Haris je protumačila sliku kao prikaz žene koja dobija iskrenu ponudu za brak.[21]

Veliki deo njenog drugog rada, posebno u muzičkim stvaraocima, bio je po prirodi sličan onome mnogih njenih savremenika, kao što su njen muž Molenaer, braća Frans i Dirk Hals, Jan Sten i karavađisti iz Utrehta Hendrik Terbrugen i Gerrit van Honthorst. Njihove žanrovske slike, uglavnom taverne i druge scene zabave, zadovoljavale su ukuse i interesovanja rastućeg segmenta holandske srednje klase. Naslikala je nekoliko stvarnih portreta, a njena jedina poznata istorijska slika je David sa glavom Golijata (1633), koja ne odstupa od njenog tipičnog portretnog stila, sa jednom figurom blizu prednje strane prostora slike.[traži se izvor]

Godine 1648, Teodor Šrevel, holandski komentator, primetio je: „Takođe je bilo mnogo iskusnih žena u oblasti slikarstva koje su još uvek poznate u naše vreme i koje su mogle da se takmiče sa muškarcima. Među njima se izuzetno ističe jedna, Džudit Lejster, zvana. „prava Vodeća zvezda u umetnosti.“[22]

Lejster i Frans Hals[uredi | uredi izvor]

Iako je bila poznata tokom svog života i cenjena od strane svojih savremenika, Lejster i njen rad su uglavnom zaboravljeni nakon njene smrti. Ponovo je otkrivena 1893. godine, kada je slika kojoj su se divili više od jednog veka kao delo Fransa Halsa prepoznata kao njena. Lejsterin rad je kritikovan da pokazuje „slabost ženske ruke“, dok su mnoge njene slike pripisane Fransu Halsu.

Zabuna – ili možda prevara – može datira još iz Lejsterovog života. Sir Luke Schaud je kupio Lejster Veseli kompanjoni, kao Hals 1600-ih. Rad je završio kod trgovca, Verthajmera iz Bond ulice u Londonu, koji ga je opisao kao jednu od najboljih Halsovih slika.[23] Ser Džon Milars se složio sa Verthajmerom oko autentičnosti i vrednosti slike. Verthajmer je prodao sliku jednoj engleskoj firmi za 4.500 funti. Ova firma je zauzvrat prodala sliku kao Hals Tomasu Loriju u Parizu.[24]

Godine 1893. Luvr je pronašao Lejsterov monogram ispod izmišljenog Halsovog potpisa.[25][26] Nije jasno kada je dodat lažni potpis. Kada je originalni potpis otkriven, Tomas Lori[27] je tužio englesku firmu, koja je zauzvrat pokušala da poništi sopstvenu kupovinu i povrati novac od trgovca umetninama, Verthajmera. Slučaj je rešen na sudu 31. maja 1893. godine, pri čemu su se tužioci (neimenovana engleska firma) složili da zadrže sliku za 3.500 funti + 500 funti troškova. Tokom sudskog postupka nije se razmatralo delo kao predmet vrednosti u njegovoj novoj istoriji: „ni u jednom trenutku niko nije bacio kapu u vazduh i obradovao se što je još jedan slikar, sposoban da se izjednači sa Halsom u svom najboljem izdanju, bio otkriveno“. Druga verzija Veseli kompanjoni prodata je u Briselu 1890. godine i nosila je Lejsterov monogram „grubo izmenjen u isprepletani FH”.[23]

Godine 1893. Kornelis Hofstede de Grut je napisao prvi članak o Lejster.[28] Pripisao joj je sedam slika, od kojih je šest potpisano njenim prepoznatljivim monogramom 'JL*'.[29] Istoričari umetnosti od tada su je često odbacivali kao imitatorku ili sledbenicu Halsa, iako se ovaj stav donekle promenio krajem 20. veka.

Osim gore pomenute tužbe, priroda Lejsterovog profesionalnog odnosa sa Fransom Halsom je nejasna; možda je bila njegova učenica ili prijateljska koleginica. Možda je bila svedok na krštenju Halsove ćerke Marije početkom 1630-ih, pošto je „Judit Jansder“ (što znači „Janova ćerka“) zabeležena kao svedok, ali je bilo i drugih Judit Jansder u Harlemu. Neki istoričari tvrde da su Hals ili njegov brat Dirk možda bili njeni učitelji, zbog bliskih sličnosti između njihovih dela.[1]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Muzeji koji sadrže njena dela su Rajksmuzeum Amsterdam;[30] Mauritshuis, Hag; Muzej Fransa Halsa, Harlem; Luvr, Pariz; Nacionalna galerija, London; i Nacionalna galerija umetnosti, Vašington. Godine 2022. Muzej umetnosti Kurier je kupio Lejsterovu sliku.[31]

U martu 2021. Lejsterov rad je dodat u „Galeriju časti“ u Rijksmuseumu. Lejster, Gesina ter Borh i Rahel Rojsh su prve žene koje su uključene u galeriju.[32][33]

Gugl ju je 19. decembra 2022. predstavio putem Google Doodle logotipa u Holandiji, Islandu, Irskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Singapuru i Sjedinjenim Američkim Državama.[34]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Molenaer, Judith. "Leyster, Judith, Dutch, 1609–1660," National Gallery of Art website. Accessed February 1, 2014.
  2. ^ „10 Famous Female Painters Every Art Lover Should Know”. My Modern Met (na jeziku: engleski). 30. 8. 2019. Pristupljeno 16. 10. 2020. 
  3. ^ Harris, Ann Sutherland and Linda Nochlin, Women Artists: 1550–1950, Los Angeles County Museum of Art, Knopf, New York, 1976
  4. ^ a b Schama, Simon (1988). The Embarrassment of Riches: An Interpretation of Dutch Culture in the Golden Age (na jeziku: engleski). University of California Press. str. 415. ISBN 978-0520061477. 
  5. ^ Ampzing, Samuel (1628). Beschrijvinge ende lof der stadt Haerlem (na jeziku: holandski). 
  6. ^ Hofrichter, See Frima Fox. Judith Leyster: A Woman Painter in Holland’s Golden Age (Doornspijk, 1989), p. 14.
  7. ^ „Ontdek schilder, tekenaar, borduurwerker Frans Pietersz. de Grebber”. rkd.nl. 
  8. ^ a b „Ontdek schilder, tekenaar Judith Leyster”. rkd.nl. 
  9. ^ a b Smith, Dominic (4. 4. 2016). „Who Was Judith Leyster? The Overlooked Women Artists of the Golden Age”. www.theparisreview.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 2. 2017. 
  10. ^ Frances Borzello, Seeing Ourselves: Women's Self-Portraiture 1998
  11. ^ Hofrichter, Frima Fox. "Judith Leyster's 'Self-Portrait': Ut Pictura Poesis," Essays in Northern European Art. Presented to Egbert Haverkamp-Bergemann on his Sixtieth Birthday, Doornspijk, 1983, pp. 106–109.
  12. ^ „Self-Portrait”. Arhivirano iz originala 2016-03-08. g. Pristupljeno 20. 12. 2021. 
  13. ^ Hofrichter, Frima Fox (2003). „Leyster, Judith”. Oxford Art Online. ISBN 978-1884446054. doi:10.1093/gao/9781884446054.article.T050810. 
  14. ^ McGee, Julie L.; Leyster, Judith; Welu, James A.; Biesboer, Pieter (1995). „Judith Leyster: A Dutch Master in Her World.”. Sixteenth Century Journal. 26 (4): 1011. JSTOR 2543856. doi:10.2307/2543856. 
  15. ^ „Judith Leyster, Dutch Painter”. The Art Story. 
  16. ^ „Unique painting by Judith Leyster rediscovered, to be shown in the upcoming exhibition”. CODART – Dutch and Flemish art in museums worldwide. 12. 12. 2009. Pristupljeno 14. 3. 2019. 
  17. ^ McKiernan, Mike (decembar 2012). „Judith Leyster The Young Flute Player 1635”. Occupational Medicine. 62 (8): 592—594. PMID 23155158. doi:10.1093/occmed/kqs194 Slobodan pristup. 
  18. ^ „Leyster, Judith”. The Oxford Encyclopedia of Women in World HistoryNeophodna slobodna registracija. Oxford University Press. 2008. ISBN 9780195148909. doi:10.1093/acref/9780195148909.001.0001. 
  19. ^ Hofrichter, Frima Fox. "Judith Leyster's The Proposition – Between Virtue and Vice Arhivirano 2014-02-22 na sajtu Wayback Machine," The Feminist Art Journal vol. 4 (1975), pp. 22–26.
  20. ^ See the article on the painting for a sample of the very extensive recent literature
  21. ^ Harris, Ann Sutherland (2008). Seventeenth-century art & architecture (2nd izd.). Upper Saddle River, N.J.: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-603372-1. OCLC 182553042. 
  22. ^ Smith, Dominic (2016-04-04). „Daughters of the Guild”. The Paris Review (na jeziku: engleski). 
  23. ^ a b Greer, Germaine (1979). Obstacle race : the fortunes of women painters and their work. Diane Pub Co. str. 139. ISBN 978-0756791148. 
  24. ^ Chernick, Karen (16. 1. 2023). „Who Was Judith Leyster, and Why Was She So Important?”. Artnews. Pristupljeno 26. 7. 2023. 
  25. ^ Benford, Susan. „Famous Painters: Judith Leyster”. Masterpiece Cards. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  26. ^ Great women artists. Phaidon Press. 2019. str. 244. ISBN 978-0714878775. 
  27. ^ Smith, Dominic (4. 4. 2016). „Daughters of the Guild”. The Paris Review. Pristupljeno 26. 7. 2023. 
  28. ^ Hofstede de Groot, Cornelis. "Judith Leyster," Jahrbuch der Königlich Preussischen Kunstsammlungen vol. 14 (1893), pp. 190–198, 232.
  29. ^ Judith Leyster: A Woman Painter in Holland's Golden Age, by Frima Fox Hofrichter, Doornspijk, 1989, Davaco Publishers, ISBN 9070288621, p. 32
  30. ^ „Search”. Rijksmuseum. 
  31. ^ "New Acquisition" https://currier.org/event/judith-leyster-acquisition
  32. ^ McGreevy, Nora. „For the First Time in Its 200-Year History, the Rijksmuseum Features Women Artists in 'Gallery of Honour'”. Smithsonian Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 3. 2021. 
  33. ^ „For the First Time Ever, the Rijksmuseum Will Hang Works by Female Dutch Masters in Its Most Prestigious Gallery”. Artnet News. 11. 3. 2021. Pristupljeno 15. 3. 2021. 
  34. ^ „Celebrating Judith Leyster”. google.com. Pristupljeno 19. 12. 2022. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Chadwick, Whitney, Women, Art, and Society, Thames and Hudson, London, 1990.
  • "Leyster, Judith" in Gaze, Delia, ed. Dictionary of Women Artists. 2 vols. Chicago: Fitzroy Dearborn, 1997.
  • Welu, James A. and Pieter Biesboer. Judith Leyster: A Dutch Master and Her World, Yale University, 1993.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џудит_Лејстер&oldid=26518674”