AGO C.I - C.III

AGO C.I - C.III^[1]
	AGO C.I familija izviđačkih aviona
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1915.
Uveden u upotrebu	1915.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Nemačko vazduhoplovstvo
Broj primeraka	64 C.I; 15 C.II;
Dužina	9,84
Razmah krila	14,50
Visina	3,5
Površina krila	40,00
Prazan	800
Normalna poletna	1.320
Klipno-elisni motor	1 h Benz BZ.III
Snaga	1 x 110 kW
Brzina krstarenja	130 km/h
Maks. brzina na H=0	145 km/h
Taktički radijus kretanja	500 km
Plafon leta	4.500 m
Brzina penjanja	166 m/min

AGO C.I - C.III (nem. AGO C.I - C.III) je familija jednomotornih, dvokrilni, dvosedih izviđačkih aviona koje je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma AGO Flugzeugwerke Berlin za potrebe nemačkog vazduhoplovstva i mornarice.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Na bazi AGO aviona sa rešetkastom konstrukcijom iz 1914. godine projektant August Hefeli (nem. August Häfeli) je projektovao 1915. godine avion AGO C.I koji je postao rodonačelnik familije izviđačkih aviona klase C. Prototip je završen u januaru 1915. godine. Već u februaru 1915. godine, prvih 8 primeraka naručila je nemačka avijacija, a 5 mornarica, za koju je Ago isporučivao avione i pre rata.

Razlike između aviona ove familije bile su samo u performansama koje su nastale poboljšanjima, primenom savremenih aerodinamičkih i mehaničkih dostignuća toga doba.

Pošavši od projektnog zadatka: naoružani izviđački avion, projektant se odlučio za koncepciju aviona sa osmatračem na prvoj poziciji u avionu, na drugoj poziciji pilot a iza posade motor sa potisnom elisom. S obzirom da je rešetkasti trup aviona predstavljao veliki izvor aerodinamičkog otpora, projektant se odlučio da rešetkaste trupove zameni oblikovanim aerodinamičkim gredama koje spajaju krila aviona sa repom aviona koji se sastojao od horizontalnog stabilizatora sa kormilima dubine i dva vertikalna stabilizatora sa kormilima pravca koji su bili postavljeni na krajevima trupova. Na taj način je dobijen avion "dvotrupac".

Ova koncepcija izviđačkog aviona je dala dobre rezultate jer je osmatrač imao lep pregled a mitraljez koji mu je bio na raspolaganju imao je ugao vatre 180 stepeni, sa prednje strane aviona. Nažalost avion je bio ranjiv sa zadnje strane jer nije bio zaštićen.

U toku eksploatacije veoma brzo je uočeno da je ovaj avion pogodan za bombarderske aktivnosti tako da je naoružan bombama i postao višenamenski avion izviđač/bombarder.

Na zahtev nemačke ratne mornarice projektovana su dva hidroaviona jedan na bazi C.I a drugi na bazi C.II. Oni su nosili oznake C.Iw i C.IIw.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona čine dve paralelne lake trupne, aerodinamički oblikovane konstrukcije napravljene od drveta (drvena noseća konstrukcija obložena furnirom), koje spajaju krila sa repom. Kabina u obliku gondole, pravougaonog poprečnog preseka imala je drveni kostur i oblogu od drvene lepenke, nalazila se između gornjeg i donjeg krila, bila je dovoljno prostrana da ima prostora za smeštaj dve osobe i pogonske grupe. U prvom kokpitu u kome sedi izviđač nalazio sa jedan mitraljez na okretnoj tureli.

Pogonska grupa kod ovih aviona je bila smeštena u drugom delu gondole iza leđa posade a između gornjeg i donjeg krila aviona. Pogonska grupa se sastojala od motora, potisne elise nepromenljivog koraka, hladnjaka i rezervoara rashladne tečnosti, rezervoara i hladnjaka za ulje i rezervoara za gorivo. Avioni ove familije su bili opremljeni tečnošću hlađenim linijskim motorima, Benz Bz III snage 110 kW (150 KS), Benz Bz IV snage 200 KS, Mercedes D.III sa 120 kW (160 KS), i Mercedes D.IV snage 220 KS.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa četiri para drvenih paralelnih upornica. Pored ovih upornica najbliže trupu su bile specijalno oblikovne metalne upornice koje su pored funkcije veze krila služile za povezivanje krila tj. prednjeg dela aviona sa trupovima. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Gornje krilo je imalo oblik jednokrakog trapeza, dok je donje krilo takođe bilo trapezastog oblika ali je bilo malo kraće od gornjeg. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni. Donje i gornje krilo su se poklapala po svojim napadnim ivicama. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca i dubine su bila napravljena od drveta presvučena platnom. Dodatno ukrućenje repa i krila aviona je obavljeno pomoću žićanih zatezača.

Stajni organ ovog aviona je bio specifičan, imao je ispod gondole i krila kolica sa četiri točka a na repnom delu svake trupne grede se nalazila elastična drvena drljača. Ovakav stajni trap se nalazio na avionima AGO C.I - C.III. Druga verzija aviona AGO C.III je imala klasičan stajni trap sa dva točka. Hidroavioni ove familije AGO C.Iw i C.IIw su umesto točkova imali drvene plovke.

Naoružanje: Avion je bio naoružan mitraljezom Parabellum LMG-14 kalibra 7,92 mm koji se nalazio u prvom kokpitu kod izviđača na obrtnoj tureli. Mitraljez je bio snabdeven sa 500 metaka.

Varijante[uredi | uredi izvor]

AGO C.I - Standardni serijski avion C.I sa motorom Benz Bz.III snage 150 KS
AGO C.I - Standardni serijski avion C.I sa motorom Mercedes D.III snage 160 KS
AGO C.Iw - Hidroavion na bazi modela AGO C.I sa motorom Benz Bz.III snage 150 KS
AGO C.II - Standardni serijski avion C.II sa motorom Mercedes D.IV snage 220 KS
AGO C.IIw - Hidroavion na bazi modela AGO C.II sa motorom Benz Bz IV snage 200 KS
AGO C.III - Standardni serijski avion C.III sa motorom Mercedes D.IV snage 220 KS

Tehnički podaci familije aviona AGO C.I–C.III[uredi | uredi izvor]

Veličine	AGO C.I	AGO C.I	AGO C.Iw	AGO C.II	AGO C.IIw	AGO C.III
Godina proizvodnje	1915	1915	1915	1915	1916	1915/16
Namena	Izviđač	Izviđač	Hidro izviđač	Izviđač/Bombar.	Hidro izviđač	Izviđač/Bombar.
Posada	2	2	2	2	2	2
Dužina	9,84 m	9,00 m	10,40 m	9,84 m	11,24 m	7,00 m
Razmah	14,48 m	15,00 m	14,48 m	15,00 m	18,30 m	11,00 m
Visina	3,50 m	3,50 m	3,58 m	3,50 m	3,58 m	3,50 m
Površina krila	40,00 m²	41,50 m²		40,00 m²
Masa praznog	800 kg			1360 kg	1316 kg
Poletna masa	1320 kg			1946 kg
Pogon (motor)	Benz Bz III 150 PS	Mercedes D III 160 PS	Benz Bz III 150 PS	Mercedes D IV 220 PS	Benz Bz IV 200 PS	Mercedes D IV 220 PS
Najveća brzina 0 m	145 km/h	140 km/h		145 km/h	147 km/h
Vreme uspona na 1000 m	7 min
Vreme uspona na 2000 m	16 min
Vreme uspona na 3000 m	30 min
Plafon leta	4500 m	4800 m	4500 m	4500 m	4500 m	4800 m
Radijus	500 km	480 km		580 km
Autonomija leta	4 h
Naoružanje	1 h Parabellum MG 14 kalibar 7,92 × 57 mm

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Prototip aviona AGO C.I je već u aprilu 1915. godine upućen na front kako bi se testirao u realnim uslovima. Prvi primerci iz serijske proizvodnje na front su stigli u toku juna meseca 1915. godine. Poslednji avion AGO C.I je povučen sa fronta 1917. godine. Većina ranije povučenih aviona ovog modela su služila za obuku posada. Iako tehnički prevaziđeni ovi avioni su se relativno dugo održavali na frontu jer posade zbog kvaliteta aviona nisu htele da pređu na modernije mašine.

Ono što je specifično kod aviona ove familije je to što je to kod Nemaca bio jedini potisni avion što kod Saveznika nije bio slučaj. AGO C.I - C.III su bili u to vreme jedini izviđački avioni sa dva sedišta na nemačkoj strani sa mitraljezom okrenutom napred što je omogućavalo ovim avionima da se koristite ofanzivno.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Nemačko carstvo

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 129. ISBN 3-89350-693-4.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 132. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. str. 258. ISBN 3-8068-0391-9.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 129. ISBN 3-89350-693-4.

[1]