AEG C.IV

AEG C.IV^[1]
	AEG C.IV
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1916.
Uveden u upotrebu	1916.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Nemačko vazduhoplovstvo
Broj primeraka	250
Dužina	7,15
Razmah krila	13,00
Visina	3,30
Površina krila	39,00
Prazan	800
Normalna poletna	1.250
Klipno-elisni motor	1 h Mercedes D.III
Snaga	1 x 117 kW
Brzina krstarenja	140 km/h
Maks. brzina na H=0	158 km/h
Dolet	560 km
Plafon leta	5.500 m
Brzina penjanja	134 m/min

AEG C.IV (nem. AEG C.IV) je nemački jednomotorni, dvokrilni, dvosedi avion koje je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma AEG - Allgemeine Elektrizitats-Gesellschaft za potrebe nemačkog vazduhoplovstva. Iako je avion pripadao klasi izviđačkih aviona u toku rata se koristi i kao laki bombarder, eskortni lovac za pratnju bombardera i avion za obuku pilota.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

AEG C.IV je u konstruktivnom pogledu naslednik ranijim modela AEG C.I i C.II . Dizajnirao ga je na prelazu 1915/1916. inženjer Konig^{[traži se izvor]}, prototip je leteo početkom 1916. Povećan mu je raspon krila u odnosu na prethodnike. Avion je bio je opremljen snažnijim motorom i dodat je sinhronizovani mitraljez kojim je pilot gađao kroz obrtno polje elise. Da bi se poboljšala stabilnost, trup je produžen za 0,85 m. Godine 1917. razvijena je povećana verzija AEG C.IV.N, namenjena za noćno bombardovanje, sa motorom Benz Bz.III. Nova struktura je prilagođena za nošenje tereta od 300 kg bombi^[2].

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

AEG C.IV je dvokrili dvosedi višenamenski avion potpuno drvene konstrukcije koji se proizvodio u Nemačkoj i koristio za vreme Prvog svetskog rata i izvesno vreme posle njega.

Trup mu je uglavnom pravougaonog poprečnog preseka. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, a ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom. Trup ovog aviona se isticao čistom aerodinamičnom linijom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u prvom otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom. Preglednost iz pilotske kabine nije bila dobra jer su pogled pilotu ometali cilindri motora, izduvne cevi i cevi sistema za vodeno hlađenje motora. U drugom kokpitu je sedeo izviđač.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorima, Benz Bz III snage 110 kW (150 KS) ili linijski motor Mercedes D.III sa 117 kW (160 KS). Pored ovih standardnih motora u Fokeru je ugrađivan motor Argus Ас III šestocilindrični linijski motor snage 180 KS (134 kW). Hladnjak za vodu se nalazio ispod gornjeg krila. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa dva para paralelnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Gornje krilo je imalo oblik jednokrakog trapeza, dok je donje krilo takođe bilo trapezastog oblika ali je bilo malo uže i kraće od gornjeg. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni. Donje i gornje krilo su se poklapala po svojim napadnim ivicama. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni organ je bio klasičan fiksan sa krutom osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza, jedan Spandau LMG 08/15 kalibra 7,92 mm je bio postavljeni ispred pilota sa desne strane motora i gađao se kroz obrtno polje elise. Drugi mitraljez takođe kalibra 7,92 mm se nalazio u drugom kokpitu kod izviđača na obrtnoj tureli. Svaki mitraljez je imao 500 metaka. Avion AEG C.IV.N je mogao da ponese 300 kg bombi.

Varijante[uredi | uredi izvor]

C.IV - Ovo je standardna proizvodna varijanta AEG-a pokretana je motorom Mercedes D.III snage 117 kW (160 KS).
C.IV.N - Varijanta, je dizajniran posebno kao prototip noćnog bombardera 1917. godine, sa motorom Benz Bz.III snage 110 kW (150 KS) koji se koristio i u drugim C-tipovima sa povećanim razmahom krila.
C.IVa - Ova varijanta se proizvodila u Fokeru pokretana je motorom Argus As III snage 130 kW (180 KS).

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ovaj avion je proizveden u ukupnom broju od 687 primeraka. U AEG-u je proizvedeno 437 komada a u Fokeru 250. Pored izviđačkih zadataka, AEG C.IV je korišćen kao lovačka pratnja bombardera, uprkos tome što se pokazao kao neadekvatno osposobljen za tu ulogu. Ipak, AEG C.IV je bio najuspešniji od AEG-ovih izviđačkih aviona tipa B i C iz Prvog svetskog rata, u upotrebi je bio do kraja rata.

Jedan primerak aviona AEG C.IV je služio u vazduhoplovstvu Bugarske, a 46 aviona u sastavu Turskog letećeg korpusa.

Poljaci su 1919. zarobili veliki broj 91 AEG C.IV, najviše u Poznanju. Većina njih je osposobljena i uvedena u vojnu službu i postao je jedan od osnovnih aviona poljskog vazduhoplovstva, koji se koristio za izviđanje, bombardovanje i zastrašivanje tokom poljsko-sovjetskog rata 1919-1920. Većina je povučena iz upotrebe 1921. godine.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 135. ISBN 3-89350-693-4.
^ Krzysztof Chołoniewski, Wiesław Bączkowski: Samoloty wojskowe obcych konstrukcji 1918-1939 - Tomik 1. Warszawa: Wydawnictwo Komunikacji i Łączności. 1987. ISBN 83-206-0566-0.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 135. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. str. 265. ISBN 3-8068-0391-9.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
Krzysztof Chołoniewski, Wiesław Bączkowski: Samoloty wojskowe obcych konstrukcji 1918-1939 - Tomik 1. Warszawa: Wydawnictwo Komunikacji i Łączności. 1987. ISBN 83-206-0566-0..

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 135. ISBN 3-89350-693-4.

[2] Krzysztof Chołoniewski, Wiesław Bączkowski: Samoloty wojskowe obcych konstrukcji 1918-1939 - Tomik 1. Warszawa: Wydawnictwo Komunikacji i Łączności. 1987. ISBN 83-206-0566-0.

[1]

[2]