AEG G.II

AEG G.II^[1]
	AEG G.II avion bombarder
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1915.
Uveden u upotrebu	1915.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Nemačko vazduhoplovstvo
Broj primeraka	24
Dužina	9,10
Razmah krila	16,20
Visina	3,49
Površina krila	59,00
Prazan	1.450
Normalna poletna	2.470
Klipno-elisni motor	2 h Benz Bz.III
Snaga	2 x 110 kW
Maks. brzina na H=0	140 km/h
Taktički radijus kretanja	700 km
Plafon leta	3.000 m
Brzina penjanja	90 m/min

AEG G.II (nem. AEG G.II) je dvomotorni, dvokrilni, trosedi avion bombarder koga je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma AEG za potrebe nemačkog vazduhoplovstva.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Nemačka komanda je kod AEG-a poručila šest dvomotornih aviona sa motorima Benz Bz.III sa snagom od 150 KS (112 kW). Prvi avion je bio završen do 1. aprila 1915. godine i predat je vazduhoplovstvu na ispitivanje. Posle letačkih testova 15. maja, komisija je bila zadovoljna dobrim usponom i brzinom nove letelice, koja je dobila oznaku AEG G.II.

U cilju povećanja stabilnosti i upravljivosti ovog aviona pored centralnog vertikalnog stabilizatora sa kormilom pravca na krajevima horizontalnih stabilizatora su takođe ugrađeni vertikalni stabilizatori sa kormilima pravca. Na ovaj način ovaj tip aviona ima dve varijante sa jednim ili tri vertikalna stabilizatora.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona AEG G.II je bio čelične konstrukcije napravljene od zavarenih čeličnih cevi, pravougaonog poprečnog preseka obložen delom: limom, lepenkom ili platnom. U trupu aviona su bile smeštene tri kabine u tandem rasporedu (jedna za drugom). U prvoj kabini je bio smešten posmatrač (izviđač) koji je ujedno rukovao i prednjim mitraljezom. Pilot je sedeo u drugoj kabini dok je u trećoj kabini sedeo repni strelac.

Pogonska grupa: Avion AEG G.II je imao dva linijska šestocilindrična motora 2 h Benz Bz.III snage150 KS svaki sa vodenim hlađenjem smeštenih na čeličnim konstrukcijama između gornjih i donjih krila. Pored motora sa njima su bili smešteni hladnjak za rashladnu tečnost, hladnjak za ulje i rezervoari za gorivo i ulje. Motori su bili okrenuti u smera kretanja aviona pa su na vratilima motora bile postavljene drvene dvokrake vučne elise. Hladnjaci za rashladnu tečnost motora su se nalazili između elise i motora.

Krila su bila klasične mešovite konstrukcije (metal + drvo) sa dve ramenjače, srednje debelog profila, presvučena impregniranim platnom. Oblik krila je bio trapezast, a dimenzije gornjih i donjih krila su bile iste. Gornja i donja krila su bila poravnata po napadnoj ivici krila. Do nivoa motora krila su bila upravna na osu trupa a odatle do krajeva su bila blago zakošena prema repu. Krila su između sebe bila povezana sa svake strane krila sa po dva para upornica i zatezačima od čelične žice. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Čelična konstrukcija koja je nosila motore bila je vezana za trup aviona, gornje i donje krilo kao i za stajni trap aviona. Ovako izvedena konstrukcija je dodatno ukručivala krila i njihovu vezu sa trupom aviona. Rep aviona je klasično izveden sa jednim vertikalnim stabilizatorom i kormilom pravca i horizontalnim stabilizatorima sa kormilima visine i napravljeni su kao i krila, metalne konstrukcije presvučene platnom. Horizontalni stabilizatori su sa donje strane bili upornicama oslonjeni na trup aviona.

Stajni trap: ispod svakog motora nalazio se par točkova koji su nosećom čeličnom konstrukcijom bila povezana sa nosećom konstrukcijom motora. Točkovi su bili nasađeni na krutu fiksnu osovinu. Ispod repa aviona se nalazila elastična drljača kao treća oslona tačka.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza kalibra 7,9 mm. Jedan mitraljez je bio postavljen u kljun aviona za zaštitu aviona iz prednje sfere a drugi se nalazio kod drugog strelca koji je sedeo iza pilota, bio je okrenut ka repu aviona i zadatak mu je bio zaštita aviona sa zadnje sfere. Svaki od mitraljeza bio je snabdeven sa po 500 metaka. Pored ovoga avion je mogao da ponese do 200 kg bombi.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Novi tip AEG-ovog aviona G.II je stigao na front u junu 1915. godine, naoružan sa dva do četiri mitraljeza i prvi put je korišćen za praćenje nenaoružanih izviđačkih letelica. Međutim, u ovoj ulozi dvomotorne glomazne mašine pokazale su se neprikladne, pa je sredinom 1916. Glavna komanda odlučila da ih koristi samo kao bombardere.

Proizvodnja tipa AEG G.II prekinuta je u maju 1916. godine, do kada je proizvedeno ukupno 27 komada ovih aviona.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Nemačko carstvo

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 132. ISBN 3-89350-693-4.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 132. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. str. 258. ISBN 3-8068-0391-9.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 132. ISBN 3-89350-693-4.

[1]