Abidžit Banerdži

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Abidžit Banerdži
Lični podaci
Puno imeAbidžit Banerdži
Datum rođenja(1961-02-21)21. februar 1961. (63 god.)
Mesto rođenjaIndija
Rad
OblastEkonomija
PriznanjaNobelova nagrada za ekonomiju (2019)

Abidžit Banerdži (engl. Abhijit Banerjee, 21. februar 1961) je američki ekonomista rođen u Indiji koji je trenutno međunarodni profesor ekonomije Ford fondacije na Masačusetskom institutu za tehnologiju.[1][2] Banerdži je podelio Nobelovu memorijalnu nagradu za ekonomske nauke za 2019. sa Ester Duflo i Majklom Kremerom „za njihov eksperimentalni pristup ublažavanju globalnog siromaštva“. [3][4] On i Ester Duflo, koji su u braku, šesti su bračni par koji je zajedno dobio Nobelovu nagradu.[5]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Abidžit Banerdži je rođen od oca Bengalca i majke Marati u Mumbaiju. [6] Njegov otac, Dipak Banerdži, bio je profesor ekonomije na Presidency College, Kalkuta, [7] a njegova majka Nirmala Banerdži (rođena Patankar), profesorka ekonomije u Centru za studije društvenih nauka u Kalkuti. [8] [9] Njegov otac, Dipak Banerdži, stekao je doktorat iz ekonomije na Londonskoj školi ekonomije. [10]

Školsko obrazovanje stekao je u srednjoj školi South Point, renomiranoj obrazovnoj instituciji u Kalkuti. Nakon školovanja, upisao se na Presidency College, tada pridruženi koledž Univerziteta u Kalkuti, a sada autonomni univerzitet, gde je dobio diplomu ekonomije 1981. Kasnije je magistrirao ekonomiju na Univerzitetu Jawaharlal Nehru (JNU), Delhi 1983. [11] Dok je studirao u JNU, uhapšen je i zatvoren u zatvoru Tihar tokom protesta. Pušten je uz kauciju, a optužbe su potom odbačene protiv studenata. [12] Kasnije je doktorirao na Univerzitetu Harvard 1988. [1] Predmet njegove doktorske teze bio je „Eseji iz informacione ekonomije“. [13]

Akademska karijera[uredi | uredi izvor]

Abidžit Banerdži je trenutno međunarodni profesor ekonomije Ford fondacije na Masačusetskom tehnološkom institutu; [14] predavao je na Univerzitetu Harvard i Univerzitetu Prinston. [15] Takođe je bio stipendista Gugenhajma i Alfreda P. Slouna. [1]

Njegov rad se fokusira na ekonomiju razvoja. Zajedno sa Ester Duflo je razmatrao terenske eksperimente kao važnu metodologiju za otkrivanje kauzalnih veza u ekonomiji. [16] Izabran je za člana Američke akademije umetnosti i nauke 2004. [17] Takođe je nagrađen Infosis nagradom 2009. u kategoriji društvenih nauka ekonomije. Takođe je dobitnik prve nagrade Infosis u kategoriji društvenih nauka (ekonomija). [18] Takođe je bio u žiriju društvenih nauka za nagradu Infosis 2018. Godine 2012. podelio je nagradu Gerald Loeb Honorable Mention za poslovnu knjigu sa koautorom Ester Duflo za njihovu knjigu Loša ekonomija. [19]

Godine 2013. imenovao ga je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun u grupu stručnjaka zaduženih za ažuriranje Milenijumskih razvojnih ciljeva nakon 2015. godine (datum njihovog isteka). [20]

Godine 2014. dobio je nagradu Bernhard-Harms od Kil Instituta za svetsku ekonomiju. [21]

Godine 2019. održao je 34. godišnje predavanje Ekport-Import Bank of India o redizajniranju socijalne politike povodom Dana početka rada. [22]

Godine 2019. dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju, zajedno sa Ester Duflo i Majklom Kremerom, za njihov rad na ublažavanju globalnog siromaštva. [23]

Istraživanje i rad u Indiji[uredi | uredi izvor]

Banerdži i njegovi saradnici pokušavaju da izmere efikasnost akcija (kao što su vladini programi) u poboljšanju života ljudi. Za ovo koriste randomizovana kontrolisana ispitivanja, slična kliničkim ispitivanjima u medicinskim istraživanjima. [24] Na primer, iako je vakcinacija protiv poliomijelitisa u Indiji besplatno dostupna, mnoge majke nisu dovodile svoju decu na akcije vakcinacije. Banerdži i prof. Ester Duflo, takođe sa MIT-a, pokušala je eksperiment u Radžastanu, gde su dale vrećicu mahunarki majkama koje su vakcinisale svoju decu. Ubrzo je stopa imunizacije u regionu porasla. U drugom eksperimentu, otkrili su da su se rezultati učenja poboljšali u školama koje su dobile pomoćnike u nastavi kako bi pomogli učenicima sa posebnim potrebama. [25]

Banerdži je suosnivač Abdul Latif Jameel Poverty Action Lab-a (zajedno sa ekonomistima Esther Duflo i Sendhil Mullainathan). [26] U Indiji je član akademskog savetodavnog odbora Plakša univerziteta, univerziteta nauke i tehnologije osnovanog 2010. [27] [28]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Abidžit Banerdži je bio oženjen dr Arundati Tuli Banerdži, predavačom književnosti na MIT-u. [29] [30] Abidžit i Arundati su imali jednog sina i kasnije su se razveli. [29] Njihov sin, rođen 1991. godine, poginuo je u nesreći 2016. godine.

2015. godine, Banerdži se oženio svojom saradnicom, profesorkom MIT Ester Duflo; imaju dvoje dece. [31] [32] Banerdži je bio zajednički supervizor Dufloovog doktora ekonomije na MIT-u 1999. [31] [33] Duflo je takođe profesor za smanjenje siromaštva i ekonomiju razvoja na MIT-u. [34]

Publikacije[uredi | uredi izvor]

Knjige[uredi | uredi izvor]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Abidžit Banerdži je nagrađen Nobelovom memorijalnom nagradom za ekonomske nauke 2019. zajedno sa svoja dva saradnika Ester Duflo i Majklom Kremerom „za njihov eksperimentalni pristup ublažavanju globalnog siromaštva“. [35]

U saopštenju za štampu Kraljevske švedske akademije nauka je navedeno: „Njihove eksperimentalne metode istraživanja sada u potpunosti dominiraju ekonomijom razvoja . [36][37]

Nobelov komitet je komentarisao:

„Banerdži, Duflo i njihovi koautori zaključili su da učenici nisu naučili ništa od dodatnih dana u školi. Čini se da ni potrošnja na udžbenike nije podstakla učenje, iako školama u Keniji nedostaju mnogi suštinski inputi. Štaviše, u indijskom kontekstu koji su Banerdži i Duflo nameravali da uče, činilo se da mnoga deca malo uče: prema rezultatima terenskih testova u gradu Vadodara, manje od jednog od pet učenika trećeg razreda moglo je tačno da odgovori na pitanja iz matematike iz nastavnog plana i programa u prvom razredu. [37]
„Kao odgovor na takve nalaze, Banerdži, Duflo i koautori su tvrdili da napori da se više dece uđe u školu moraju biti dopunjeni reformama za poboljšanje kvaliteta škola. [37]

Nobelova nagrada je bila veliko priznanje za njihovu izabranu oblast - razvojnu ekonomiju i za korišćenje nasumičnih kontrolisanih ispitivanja. To je izazvalo pomešane emocije u Indiji, gde je njegov uspeh proslavljen sa nacionalističkim žarom, dok su pristup i usmerenost na siromašne viđeni kao negacija ideologije trenutne indijske vlade, kao i šireg razvojnog diskursa. [38]

Dobio je titulu doktora književnosti (Honoris Causa) Univerziteta u Kalkuti u januaru 2020. [39]

Abidžit Banerdži i Esther Duflo dobili su Zlatnu ploču Američke akademije za dostignuća u septembru 2022. [40]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Abhijit Vinayak Banerjee Economics Department MIT”. Massachusetts Institute of Technology. 14. 10. 2019. Arhivirano iz originala 27. 09. 2019. g. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  2. ^ „Economics Nobel for Indian-American | Tribune India”. tribuneindia.com. 15. 10. 2019. Arhivirano iz originala 15. 10. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  3. ^ „The Prize in Economic Sciences 2019” (PDF) (Saopštenje). Royal Swedish Academy of Sciences. 14. 10. 2019. 
  4. ^ The Hindu Net Desk (14. 10. 2019). „Abhijit Banerjee among three to receive Economics Nobel”. The Hindu (na jeziku: engleski). ISSN 0971-751X. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  5. ^
  6. ^
  7. ^ Javed, Zeeshan; Ghosh, Dwaipayan; Basu, Somdatta. „Abhijit Banerjee moved from Statistical Institute to Presidency”. The Times of India (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  8. ^ Bagchi, Suvojit (15. 10. 2019). „Just happy, says Abhijit Banerjee's economist-mother”. The Hindu (na jeziku: engleski). ISSN 0971-751X. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  9. ^ Mazumdar, Jhinuk (15. 10. 2019). „Abhijit likes cinema, music, cooking & walking: Mother”. The Telegraph (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  10. ^ Teachers do not die - Dipak Banerjee (1930-2007)
  11. ^ „Abhijit Banerjee Short Bio”. Massachusetts Institute of Technology • Department of Economics. 24. 10. 2017. Arhivirano iz originala 27. 09. 2019. g. Pristupljeno 24. 10. 2017. 
  12. ^
  13. ^ „Abhijit Banerjee CV”. economics.mit.edu. Arhivirano iz originala 14. 10. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  14. ^ „Abhijit Banerjee – Short Bio”. economics.mit.edu. Arhivirano iz originala 27. 09. 2019. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  15. ^ „MIT economists Esther Duflo and Abhijit Banerjee win Nobel Prize”. MIT News. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  16. ^ Banerjee, Abhijit V; Duflo, Esther (novembar 2008). „The Experimental Approach to Development Economics”. National Bureau of Economic Research. doi:10.3386/w14467 Slobodan pristup. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  17. ^ „Book of Members, 1780–2010: Chapter B” (PDF). American Academy of Arts and Sciences. Pristupljeno 17. 5. 2011. 
  18. ^ „Infosys Prize 2009 – Social Sciences – Economics”. Arhivirano iz originala 17. 5. 2011. g. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  19. ^ „UCLA Anderson Announces 2012 Gerald Loeb Award Winners”. UCLA Anderson School of Management. 26. 6. 2012. Arhivirano iz originala 12. 4. 2019. g. Pristupljeno 2. 2. 2019. 
  20. ^ „Ban names high-level panel to map out 'bold' vision for future global development efforts”. 31. 7. 2012. Pristupljeno 6. 11. 2013. 
  21. ^ „Bernhard Harms Prize 2014”. ifw-kiel.de (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 08. 10. 2022. g. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  22. ^ „Make govt jobs less cushy: MIT economist Abhijit Banerjee on 10% quota”. Business Standard. 9. 1. 2019. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  23. ^ „Indian-American Economist Abhijit Banerjee Among 3 Awarded Nobel Prize for Fighting Poverty”. News18. 14. 10. 2019. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  24. ^ Cho, Adrian (14. 10. 2019). „Economics Nobel honors trio taking an experimental approach to fighting poverty”. Science. doi:10.1126/science.aaz7975. Pristupljeno 16. 10. 2019. „To bring some science to the fight against poverty, the three researchers borrowed a key tool from clinical medicine: the randomized controlled trial. [They] have used trials to test interventions in education, health, agriculture, and access to credit.” 
  25. ^ „Economics of poverty: On Economic Sciences' Nobel”. The Hindu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 10. 2019. 
  26. ^ „Abhijit Banerjee, Esther Duflo and Michael Kremer win 2019 Nobel Economics Prize”. The Times of India. 14. 10. 2019. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  27. ^ „Plaksha University”. plaksha.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  28. ^ Bhagarva, Anjuli (21. 3. 2022). „Plaksha University aims to challenge IITs, reimagines engineering education”. Business Standard. New Delhi, India. Pristupljeno 23. 5. 2022. „The upcoming Plaksha University reimagines engineering education and prepares students for a digitally powered future.” 
  29. ^ a b „Malcolm Adiseshiah Award 2001, A Profile: Abhijit Vinayak Banerjee” (PDF). Malcolm & Elizabeth Adiseshiah Trust & Madras Institute of Development Studies (MIDS). 2001. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 7. 2017. g. Pristupljeno 27. 4. 2019. 
  30. ^ „Global Studies and Languages, Biography: Arundhati Tuli Banerjee”. MIT. 18. 8. 2018. Arhivirano iz originala 18. 8. 2018. g. Pristupljeno 27. 4. 2019. 
  31. ^ a b Gapper, John (16. 3. 2012). „Lunch with the FT: Esther Duflo”. Financial Times. Arhivirano iz originala 5. 11. 2018. g. Pristupljeno 28. 4. 2019. 
  32. ^ „Esther's baby”. Project Syndicate. 23. 3. 2012. Arhivirano iz originala 27. 11. 2015. g. Pristupljeno 28. 4. 2019. 
  33. ^ „Our focus is to enrol people suffering from lack of identity: Nandan Nilekani”. The Times of India. 6. 7. 2010. 
  34. ^ „Esther Duflo CV”. Esther Duflo at MIT. 2018. Arhivirano iz originala 9. 8. 2018. g. Pristupljeno 27. 4. 2019. 
  35. ^ Johnson, Simon; Pollard, Niklas (14. 10. 2019). „Trio wins economics Nobel for science-based poverty fight”. Reuters. 
  36. ^ „The Prize in Economic Sciences 2019” (PDF). Royal Swedish Academy of Sciences: Nobel prize. 14. 10. 2019. Pristupljeno 14. 10. 2019. 
  37. ^ a b v „Nobel Prize in Economics won by Banerjee, Duflo and Kremer for fighting poverty”. The Guardian. 14. 10. 2019. 
  38. ^ „The Discontents of a Nobel Prize”. The Wire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-01. 
  39. ^ Calcutta University Awards Doctor Of Letters Degree To Abhijit Banerjee
  40. ^ „Golden Plate Awardees of the American Academy of Achievement”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абиџит_Банерџи&oldid=26914607”