Ab Ajverks
| Ab Ajverks | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Ubbe Eert Iwwerks |
| Datum rođenja | 24. mart 1901. |
| Mesto rođenja | Kanzas Siti, SAD |
| Datum smrti | 7. jul 1971. (70 god.) |
| Mesto smrti | Berbank, SAD |
| Umetnički rad | |
| Polje | animirani filmovi, strip |
"Ab" Ajverks (puno ime Ubbe Eert Iwerks; 1901–1971) bio je američki animator, crtač stripa, dizajner izmišljenih likova, inovator i stručnjak specijalnih efekata, koji je stvorio lik zeke Osvalda (Oswald the Lucky Rabbit) i sa Voltom Diznijem lik Mikija Mausa.
Ajb Ajverks spada u velikane animacije. Bio je lični prijatelj Volta Diznija, te je karijeru zasnovao u kompaniji Dizni. Njegova dela koje je objavljivao paralelno sa radom u Dizni studiju, i kasnije u samostalnom, doneli su mu mnoge nagrade, uključujući i nekoliko Oskara.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Počeci karijere[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Kanzas Sitiju, u porodici nemačkih iseljenika u Ameriku (otac mu je emigrirao u SAD 1869. godine). Ovde je upoznao Diznija, koji se sa 10 godina tu doselio iz rodnog Ilinoja. Dizni je već uveliko bio upleten u crtanje pohađajući časove u lokalnom Institutu za umetnost. Ipak, Ajverks je za nijansu bio nadareniji, dok je Dizni bio preduzetljiviji, i već 1925. sa bratom Rojem u Kaliforniji osniva Dizni studio (Disney Brothers Cartoon Studio koji 1926. menja ime u Walt Disney Studio) – današnju kompaniju Dizni (The Walt Disney Company).
Njih dvojica su pre odlaska u Holivud, 1920. godine zajedno osnovali firmu pod imenom "Iwerks-Disney Commercial Artists" u nameri da zarađuju na ilustrovanju reklama, ali je taj projekat nakon nekoliko meseci propao.[1] Oboje su bili zainteresovani za animaciju, jer je njen razvoj u to vreme ukazivao na to da će od crtanja pokretnih slika moći i da se živi.
U Holivud Dizni je stigao pre njega, ali crtane filmove počeli su da rade uskoro potom zajedno. Sve je počelo 1923. godine sa kratkim filmovima "Alisa" (Alice Comedies, Alice in Cartoonland), koje su bile interesantna inovacija kombinovanog filma i animacije, u kojima je igrala devojčica (živa glumica). Prema konceptu, ona ulazi u filmski studio gde se suočava sa crtanim karakterima koji ožive i trčkaraju unaokolo. Crteži Diznija i Ajverksa su u startu ličili na kreacije Pata Salivana (Pat Sullivan) i bili inspirisani njegovim mačkom Feliks (Felix the Cat).
Nakon (relativnog) uspeha ovih priča Dizni mu je naložio da izmisli nešto novo. Prva verzija zeke Osvalda potpuno je Ajverksova produkcija animacije. Godine 1927. sklopljen je ugovor sa Univezal studiom i novi lik je počeo njegovu putešestviju celuloidnom trakom.
Međutim, već u proleće 1928. Dizni je kompletno izgubio kontrolu nad događanjima oko ovog lika, i više nije želeo sarađivati sa Univerzal studiom. Ajverks je ostao da radi pri studiju, ali mu Dizni nije davao mira, opet mu nalažući da smišlja nove likove. Ajverks je punom parom pokušavao, crtao žabe, pse, mačke, konje, štagod mu je palo na pamet, ali Dizni je bio vrlo probirljiv.
Nastanak Mikija Mausa[uredi | uredi izvor]
Miki nije nastao odjednom. Ajverks je naišao na neke starije crteže iz 1925. koje je uradio crtač Hju Harman (Hugh Harman), a na kojima je preko Diznijevog portreta bilo nekoliko karikiranih miševa. U isto vreme je Dizni bio na povratku sa nekog neuspelog poslovnog puta i isto crtkao neke karikirane miševe, koji su imali predznake budućeg Mikija. Pokazao ih je Ajverksu i zatražio da ih "razradi". Znači, u stvari Ajverks je izašao sa jasnije definisanom verzijom Mikija. Ali i taj "Miki" je još bio daleko od "redovnog", kakvog je svet kasnije upoznao.
Prve crtane sa novim animiranim karakterom, koji se polako oblikovao u onog Mikija kakvog ga znamo, kompletno je crtao i snimio Ajverks. To je uključivalo i "Parobrod Vili" zvanično prvi film sa Mikijem i njegovom devojkom Mini Maus, mada su se oni već mesecima ranije pojavili u nemom delu Ludi avion (Plane Crazy). Naime, 1928. godine Parobrod Vili već je bio treći crtani koji su Ajverks i Dizni stvorili (pored 'Ludog Aviona' tu je bio i Gaučo u galopu, The Gallopin' Gaucho), ali Dizni nije hteo da cirkuliše prethodne koji nisu imali zvuka. Tako je ušao u javnu svest ovaj, kao prvi film u kome se pojavljuje Miki.
Taj početni uspeh terao je na produkciju novih i novih crtanih, te je Ajverks bio preopterećen. Iako je svakodnevno crtao, više nije mogao da isprati Diznijeve zahteve.[2] Takođe se osećao iskorišćenim, kao neko ko radi mnogo a sve zasluge idu na račun drugih – Diznija i njegove kompanije. I kako to biva u ovakvim slučajevima, ubrzo je došlo do razilaženja. Prijateljstvo Ajverksa i Diznija poljuljao je ugovor sa Diznijevim konkurentom Petom Pauersom (Pat Powers), koji je Ajverksu ponudio mogućnost rada u sopstvenom studiju.
Razilaženje sa Diznijem[uredi | uredi izvor]
Studio Ajverks je otvoren 1930. godine, ali uprkos dobrim ugovorima (na primer sa MGM kompanijom da distribuiše Ajverksova dela) i novim karakterima, kao što je bila žaba Flip (Flip the Frog) – kasnije žaba Vili (Willie Whopper) – studio nije dobro prolazio finansijski. Nije mogao da drži tempo sa Diznijem, koji je doduše jedno vreme osetio odlazak Ajverksovog talenta, ali je to nadoknadio novim mladim crtačima. Ni njujorška scena, koja ga je inače hvalila dok je radio sa Diznijem, nije bila laka konkurencija – Studio Flajšer (Fleischer Studios) je pravio odlične crtane Bimbo i Beti Bup (Betty Boop).
Da li je Ajverks zažalio što nije ostao sa Diznijem – ne znamo. Ali znamo da se nije predao i umesto da okrene leđa animaciji, on je pokazao svetu da je u njemu više od samo stvaranja jednog slavnog miša – Mikija.[3]
Ajverksova genijalnost bila je inspiracija i drugim animatorima. Poznati Čak Džouns je na početku svoje karijere radio za njega, i zapamtio ga po izuzetnoj brzini cratanja i razvijenom smislu za humor, "bio je potpuno uvrnut, tamo i unazad". U prilog primedbe o brzini crtanja ide činjenica da je crtani Ludi avion potpuno sam animirao za rekordnih 20 dana, crtajući i do 700 crteža dnevno (prosečni animatori jedva uspevaju da stvore 100 crteža nedeljno).[4]
Ajverks ni 1930-ih nije prestajao da stvara nove crtane – napravio ih je preko 70 – ali oni nisu bili komercijalni uspeh. Na primer njegovi "Komikolor" filmovi (ComiColor Cartoon) sa obradom klasičnih bajki nisu bili popularni, i nisu bili masovno distribuisani sve do 1940-ih. Iako je ih vrlo dobro crtao, ovim filmovima je nedostajao dobar scenario i produkcija kakvu je radio Dizni.[5]
Nakon rada u svom studiju, koji mu nije doneo očekivan uspeh, 1936. ga zatvara i prelazi u kompanije Varner Bros (Warner Bros), Kolumbija (Columbia) i druge. Prva je slavna Leon Schlesinger Productions, produkcijska kuća svima poznate Šašave družine (Looney Toons) koja je proizvela i Duška Dugouška, za koju je Ajverks od 1937. radio filmove o prasiću Gici i kozi Gabi (Gabby Goat).
Inovator u animaciji[uredi | uredi izvor]
Ajverks je u međuvremenu pokušavao i sa inovacijama kao što je pokretna kamera (engl. multiplane camera) i tom tehnikom napravio kratak film "Parada igračaka" (The Toy Parade), no taj film publika nikada nije videla, nije bio distribuisan.[6]
Sudbina je i tako htela da se Ajverks 1940. ipak vrati Dizniju, gde je počeo da radi kao stručnjak specijalnih efekata. 1950-ih je izumeo "optički printer sa više glava" (Multihead Optical Printer) koji je omogućio tehničko rešenje za neke od Diznijevih filmova u kojima živi glumci igraju zajedno sa animiranim likovima (na primer "Tri kabaljerosa", The Three Caballeros i Meri Popins). Premijera ovog rada je prikazana u filmu "Južna pesma" (Song of the South) 1946. godine. Razvio je i primenu tehnike kserografije, vrste fotokopiranja. Radio je i za odeljak Dizni kompanije "WED Enterprises" (danas se zove Walt Disney Imagineering), koja je 1960-ih godina razvijala razne atrakcije za Diznilend.
Ali nije radio samo za kompaniju Dizni, njegovi specijalni efekti primenjeni u Hičkokovim "Pticama" (The Birds) 1963. donele su mu drugog Oskara.
Ajb Ajverks umro je u Berbanku, Los Anđeles 7. jula 1971 godine u 70. godini života. Kao posmrtno priznanje 1989. uvršten je u Dizni Legende (Disney Legend), a 1999. o njegovom delu napravljen je dokumentarni film "Ruka koja je stvorila miša" (The Hand Behind the Mouse - The Ub Iwerks Story).[4]
Ajverks i strip[uredi | uredi izvor]
Iako prvenstveno animator, Ajverks je radio i na prvom stripu o Mikiju, objavljenom janura 1930. godine. To je bila priča "Izgubljeni na napuštenom ostrvu" (Lost on a Desert Island) koju je distribuisao King Fičers (King Features). Scenarista je bio Dizni, a crtež su radili Ajverks i Vin Smit (Win Smith). Doduše, Ajb je posle nekoliko episoda prestao da crta i predao svoj deo izuzetnom umetniku Flojdu Gotfredsonu, a on sam je krenuo u avanturu sa Ajverks studiom. No i tada, u svom samostalnom periodu uradio je mnoge ilustracije, korice, plakate i kratke priče, pre svega vezane za likove koje je izmislio (žaba Flip, i drugi).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Ub Iwerks Lambiek Comiclopedia
- ^ Neal Gabler, Walt Disney: The Triumph of the American Imagination (2006). str. 143.
- ^ Ub Iwerks: The Disney Years, Digital Media FX
- ^ a b Biografija sa zvanične strane "Diznijevih legendi" (Disney Legends)
- ^ Ub Iwerks, American animator and special-effects technician Encyclopædia Britannica Online
- ^ Telotte, J. P. (2008). The Mouse Machine: Disney and Technology. University of Illinois Press. str. 62. ISBN 978-0-252-03327-8.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Leslie Iwerks and John Kenworthy, The Hand Behind the Mouse (Disney Editions, 2001) and documentary of the same name (DVD, 1999)
- Leonard Maltin, Of Mice and Magic: A History of American Animated Cartoons (Penguin Books, 1987)
- Jeff Lenburg, The Great Cartoon Directors (Da Capo Press, 1993)
- Marc Eliot, Walt Disney: Hollywood's Dark Prince (Citadel Press, 1994)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ostale | |
