Pređi na sadržaj

Avangard

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Avangard
ICBM UR-100N / UTTKh lansiran je iz vazduhoplovne baze Dombarovski noseći Avangard
TipHipersonično klizno vozilo
Mesto poreklaRusija
Upotreba
U upotrebi2019 – danas.[1]
KorisniciStrateške raketne snage
Proizvodnja
DizajnerMoskovski institut toplotne tehnike
ProizvođačVotkin fabrika mašina
Proizvodnja2018 – danas.[2]
Specifikacije
Težina~ 2 t.[3]
Dužina5.4 m.[4]
Eksplozija prenos0.8–2 Mt.[4]
Brzinamaha 20–27.[4]
Lansirna
platforma
ICBM, Topolj M, JARS, R-36 M2, Sarmat RS-28 i Bulava (raketa)

Avangard (rus. Авангард „ Авангард“) je ruska stratosferska klizna raketa, koja se koristi sa ICBM ruskih strateških raketnih snaga.[5] Osnova kompleksa je hipersonična vođena bojeva glava koja se lansira na metu pomoću interkontinentalne balističke rakete (ICBM) UR-100N UTTKh / RS-28 i razvija brzinu do 28 maha (~ 9,5 kilometara u sekundi), koji mu i bez bojeve glave daje kinetičku energiju ekvivalentnu 18 tona TNT-a.[6] Dizajniran da savlada neprijateljsku protivraketnu odbranu. Postavljen na borbeno dežurstvo 27. decembra 2019. godine u 13. raketnih diviziona.[7] U septembru 2020. predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin odlikovao je Ordenom Svetog Andreja za doprinos razvoju Avangarda Herberta Jefremova.[8]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Sredinom 1980-ih, u NPO Mašinostroenija u Reutovu, pod rukovodstvom glavnog projektanta Pavla Sudjukova, počeo je rad na projektu pod šifrom „4202“. Svrha rada je bila pokušaj pronalaženja odgovora na američki protivraketni odbrambeni sistem. Tada je prvi put predloženo stvaranje posebne interkontinentalne rakete, koja bi bila opremljena planiranom krilatom bojevom glavom. Program je odobren 1987. godine - dobio je naziv „Albatros“. 1989. godine, od stvaranja specijalnog lansera iz ekonomskih razloga je odbijen. Međutim, projektanti su uspeli da ubede vladu da treba nastaviti razvoj najmanje planske celine. Dozvola je data. Radi ekonomičnosti, za nosač je izabran već postojeći projektil UR-100N UTTKh.[9]

Prva dva probna lansiranja sistema desila su se još početkom 1990. godine, ali je nakon raspada Sovjetskog Saveza počelo još veće smanjenje odbrambenih naloga. U uslovima krize, generalni konstruktor Herbert Jfremov uspeo je da održi tehnički i kadrovski potencijal preduzeća.

U vezi sa povlačenjem SAD iz Ugovora o antibalističkim raketama 2001. godine i rastućom napetosti u rusko-američkim odnosima, ruska vlada je odlučila da nastavi razvoj sistema. U februaru 2004. godine, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Jurij Balujevski je rekao: „Tokom obuke testirana je letelica koja je sposobna da leti hipersoničnom brzinom pri izvođenju manevara. U septembru 2005. godine ruski predsednik Vladimir Putin je rekao: „Razvijamo nove strateške sisteme koje nema niko drugi na svetu. Oni će raditi na hipersoničnom, pravacu promene kursa i nadmorske visine. Praktično neranjiv za protivraketnu odbranu“.

Od 2013. do 2015. godine izvršena je serija neuspešnih testova - nije bilo moguće rešiti problem stabilne kontrole aparata i obezbediti njegovu zaštitu od ultravisokih temperatura, zbog čega je Vlada planirala da zatvori projekat. Međutim, programeri su ponovo ubedili da nastave sa radom. Nakon niza eksperimenata, dizajneri su uspeli da stvore pouzdan sistem upravljanja i materijale otporne na toplotu. Jedinica je opremljena sistemom termoregulacije koji je razvio moskovska NPO Nauka.

Vladimir Putin je 1. marta 2018. godine u svojoj poruci Saveznoj skupštini govorio o razvoju sistema Avangard i prikazao animirane snimke njegovog rada.[10]

Postalo je poznato 2018. godine, da su kompleks RS-26 „Rubež“ i BZHRK „Barguzin“ isključeni iz državnog programa naoružanja do 2027. godine (GPV-27); umesto toga, GPV-27 je uključivao raketni sistem Avangard baziran u silosu sa ICBM UR-100N UTTKh i vođenom bojevom glavom, kao važnijim za odbrambene sposobnosti zemlje.[11] Razlog za isključenje ostalih kompleksa je nemogućnost istovremenog finansiranja navedenih programa.[12]

U budućnosti, rakete RS-28 Sarmat mogu se koristiti kao nosač vođenih bojevih glava.[13]

Funkcija i tehnika[uredi | uredi izvor]

Lansiranje rakete Avangard iz baze Dombarovski.

Avangard je stratosferska klizna raketa koju će ICBM lansirati u nisku Zemljinu orbitu (LEO). Zatim se odvaja od rakete i spušta u gornje slojeve atmosfere. Na njima on klizi na talasastoj putanji u pravcu ciljanog područja. Jednom tamo, ulazi u zemljinu atmosferu i leti ka cilju.[14]

O Avangardu se malo zna, a dostupne informacije dolaze iz ruskih državnih medija ili iz analiza zapadnih stručnjaka za naoružanje. Avangard koristi najmanje dve različite klizne rakete: 15IU-71 sa konvencionalnom bojevom glavom i manji 15IU-74 sa nuklearnom bojevom glavom.[15] U zavisnosti od izvora, kaže se da je njegova eksplozivna snaga 150 kT ili 2 MT.[16] Na kompjuterskim animacijama koje je predstavila Rusija, klizna raketa ima trouglastu geometriju trupa sa procenjenom dužinom od 5,4 m. Raketne strateške snage Rusije su modifikovale ICBM UR-100N (GURVO indeks: RS-18, NATO kodno ime: SS-19 Stiletto). Ove modifikovane rakete imaju oznaku UR-100N / UTTKh ili A35-71, a ceo sistem takođe nosi oznaku 15A35P. U budućnosti bi ICBM Sarmat RS-28, koja je u razvoju, takođe trebalo da bude opremljena klizećim raketama Avangard. ICBM UR-100N / UTTKh su dvostepeni raketni motori na tečnost. Umesto nosača vozila za povratak (takođe poznatog kao autobus) za MIRV vozila za povratak, ove rakete su naoružane jednom kliznom raketom Avangard. Zbog veličine klizne rakete, za raketu je morao da se razvije uvećani zaštitni teret. Pošto su na ovaj način modifikovane rakete znatno duže od originalnog modela, moraju da budu stacionirane u raketnim silosima mnogo većim ICBM R-36M (GURVO indeks: RS-20A, NATO kodno ime: SS-18 Satan). Raketu UR-100N / UTTKh će transportovati Avangard u nisku Zemljinu orbitu (LEO).

ICBM snažno ubrzavaju i postižu velike brzine, raketa UR-100N / UTTKh obezbeđuje veoma veliku početnu brzinu za klizeći projektil. Na primer, LGM-118 Piskiper ima brzinu sagorevanja od preko 24.000 km/h.[17] Na visini od oko 100 km, klizna raketa je odvojena od rakete.[18] Klizna raketa sada prvo prati određenu balističku putanju, a zatim tone pod plitkim uglom prema gornjim slojevima atmosfere. Na njima on klizi na talasastoj putanji u pravcu ciljanog područja. Prema ruskim informacijama, klizna raketa bi trebalo da bude sposobna za manevrisanje i izvođenje manevara izbegavanja. U ovoj fazi leta, klizna raketa treba da dostigne brzinu leta od 20-27 Maha.[19] Toplota trenja stvara vruću plazmu na površini projektila. Ovo može dostići temperaturu od 2.000–2.500 °C. Takve visoke temperature čine toplotni štit neophodnim.

Prema ruskim informacijama, to je zahtevalo razvoj specijalnih kompozitnih materijala koji mogu da izdrže ove temperature.[20] Kako se projektil kontroliše i upravlja, nije objavljeno. Pošto se projektil kreće blizu zemlje, moguće je korišćenje inercijalnog navigacionog sistema. Projektil je okružen jonizovanom plazmom, gotovo je nemoguće da prenosi i prima elektromagnetne talase.[21] Kontrola pomoću satelitskog navigacionog sistema u prethodnom frekventnom opsegu se stoga može isključiti. Međutim, daljinsko upravljanje preko ultra kratkih talasa bilo bi moguće. Kontrola upravljanja se verovatno vrši pomoću mlaznica za upravljanje. Takođe se spekuliše o pogonu sa skramjet motorom.[22] Na udaljenosti od oko 500 km od cilja, klizeći projektil počinje da ponovo ulazi u Zemljinu atmosferu. Kada leti kroz Zemljinu atmosferu hipersoničnom brzinom, klizeći projektil brzo pretvara mnogo kinetičke energije u toplotu i nastavlja da se zagreva. Brzina projektila se smanjuje na oko 14-15 maha. Kontrola u ovoj poslednjoj fazi leta se verovatno vrši pomoću kontrolnih površina.

Prema ruskim informacijama, interkontinentalni domet treba da se postigne Avangardom. Kaže se da njegova manevarska sposobnost daje Avangardu prednost u odnosu na konvencionalne ICBM. Zbog njegove indirektne putanje, stvarna ciljna oblast za sisteme protivraketne odbrane teško se može izračunati. Prema glavnom komandantu Strateške komande Sjedinjenih Država (US STRATKOM), Džoniju E. Hajtenu, ne postoji pouzdana odbrana od ICBM-a koji koriste rakete protiv takvih sistema naoružanja.[23]

Operateri[uredi | uredi izvor]

 Rusija

  • Strateške raketne snage su jedini operater Avangard HGV. Od decembra 2022. godine, 8 UR-100N UTTH opremljenih.[24]

Avangardom je raspoređeno sa:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Pervый raketnый polk "Avangarda" zastupil na boevoe dežurstvo”. TASS (na jeziku: ruski). 27. 12. 2019. Pristupljeno 27. 12. 2019. 
  2. ^ „V Rossii zapustili seriйnoe proizvodstvo giperzvukovoй raketы "Avangard"”. RBK. 
  3. ^ „Avangard Development”. missilethreat.csis.org. 27. 9. 2019. Pristupljeno 28. 12. 2019. 
  4. ^ a b v „Šahtы "Avangarda". Počemu giperzvukovыe bloki rešili stavitь na Urale” (na jeziku: ruski). 18. 12. 2018. Pristupljeno 15. 10. 2019. 
  5. ^ „Oružie-2019. Kakie novinki polučit armiя Rossii - TASS”. TACC. 
  6. ^ Novosti, R. I. A. „Minoboronы opublikovalo novыe dannыe o skorosti "Avangarda"”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). 
  7. ^ RTV. „Rusija: Postavljanje još dva sistema Avangard do kraja godine”. JMU Radio-televizija Vojvodine. 
  8. ^ „Putin: SŠA vыnudili Rossiю sozdatь giperzvukovoe oružie”. www.kommersant.ru (na jeziku: ruski). 19. 9. 2020. 
  9. ^ BARANEC, Viktor (28. 12. 2018). „«Komsomolka» uznala glavnыe sekretы raketnogo kompleksa «Avangard»”. kp.ru (na jeziku: ruski). 
  10. ^ Trevithick, Joseph (1. 3. 2018). „Here's The Six Super Weapons Putin Unveiled During Fiery Address”. The Drive (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 04. 2022. g. Pristupljeno 24. 12. 2022. 
  11. ^ „"Avangard" zamenil "Rubež" v gosprogramme vooruženiя do 2027 goda - TASS”. TACC. 
  12. ^ „«Avangard» prišel na zamenu «Rubežu»”. www.kommersant.ru (na jeziku: ruski). 22. 3. 2018. 
  13. ^ „O kakom "fantastičeskom" oružii rasskazal Putin?”. BBC News Russkaя služba (na jeziku: ruski). 
  14. ^ Podvig, Pavel (26. 12. 2018). „Avangard system is tested, said to be fully ready for deployment”. Russian Strategic Nuclear Forces. 
  15. ^ Hegmann, Gerhard (27. 12. 2018). „Putins neue Hyperschallwaffe: Warum sie so gefährlich ist”. DIE WELT (na jeziku: nemački). 
  16. ^ „MilitaryRussia.Ru — otečestvennaя voennaя tehnika (posle 1945g.) | Statьi”. militaryrussia.ru. 
  17. ^ Project Fenrir. „Proposal for the Replacement of the Minuteman-III ICBMs” (PDF). 
  18. ^ „Russia's New Hypersonic Weapon Flies at Mach 27”. Popular Mechanics (na jeziku: engleski). 30. 12. 2019. 
  19. ^ „Hyperschall-Rakete: Neue russische Rakete soll 27-mal so schnell sein wie der Schall”. www.handelsblatt.com (na jeziku: nemački). 
  20. ^ „Avangard mirovoй nauki. Na čto sposoben noveйšiй giperzvukovoй kompleks”. vesti.ru (na jeziku: ruski). 
  21. ^ „Hypersonic Weapons” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 12. 2022. g. Pristupljeno 24. 12. 2022. 
  22. ^ „Janes Latest defence and security news”. Janes.com (na jeziku: engleski). 
  23. ^ Episkopos, Mark (26. 12. 2018). „Why America Should Fear Russia's New Avangard Hypersonic Weapon: "We Don't Have Any Defense"”. The National Interest (na jeziku: engleski). 
  24. ^ „RVSN polučili na vooruženie četыre raketnыh kompleksa «Avangard»”. armstrade.org. 
  25. ^ „Missile regiment near Orenburg being rearmed with Avangard system — Defense Ministry”. TASS. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Avangard na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Авангард&oldid=27707448”