Avgust Kubiček

Avgust Kubiček

Avgust „Gustl“ Fridrih Kubiček (3. avgust 1888. — 23. oktobar 1956) bio je austrijski muzički dirigent, najpoznatiji po tome što je bio blizak prijatelj Adolfa Hitlera, kada su obojica bili u poznoj tinejdžerskoj dobi. O njihovom prijateljstvu kasnije je pisao u knjizi „Mladi Hitler kojeg sam poznavao“ (1955).

Detinjstvo i mladost

Avgust je rođen u Lincu u Austriji, jedino dete koje je preživelo roditelje češkog i sudetsko-nemačkog porekla. Katolički je kršten u crkvi Svetog Matije, gde su se njegovi roditelji venčali prethodne godine.  Njegov otac Mihael Kubiček (takođe rođen u Lincu) bio je tapetar, dok je majka Maria Panholcer-Blahova rođena vanbračno u Rosenberg an der Moldau, koju je njen očuh ozakonio kada je imala 14 godina. Njegove sestre Maria, Teresa i Karolina umrle su u ranom detinjstvu. Kubiček je kasnije napisao da je ovo bila zapanjujuća paralela između njegovog i Adolfa Hitlera, čija je majka prerano izgubila četvoro dece. Kao preživeli sinovi majki pogođenih tugom, August i Adolf nisu mogli da ne osete da su pošteđeni ili „izabrani“ sudbinom.

Kubiček i Hitler su se prvi put sreli dok su se takmičili za mesto za stajanje u Landesteatru u Lincu. Zbog zajedničke strasti prema operama Rihard Vagnera, brzo su postali bliski prijatelji, a kasnije i sustanari u Beču, dok su obojica tražila prijem na koledž. Njih dvoje su delili malu sobu u Stumpergase 31/2 vrata 17 u šestom okrugu Beča od 22. februara do početka jula 1908.

Kao jedini sin samozaposlenog tapetara, od Avgusta se očekivalo da jednog dana preuzme očev posao, ali je potajno gajio snove da postane dirigent. Uz Adolfovo ohrabrenje, posvetio je sve više svog vremena ovoj strasti, završavajući sav muzički trening koji mu je na raspolaganju u Lincu. Međutim, da bi postigao svoj cilj da bude orkestarski dirigent, bilo bi mu potrebno visoko muzičko obrazovanje koje se nudilo samo u Beču. Bio je to 18-godišnji Adolf Hitler koji je uspešno nagovorio Kubičekovog oca da sina pusti u metropolu da prisustvuje konzervatorijumu. Kao što je Kubizek napisao, ovo je nešto što je zauvek promenilo tok njegovog života.

Odmah je primljen na Bečki konzervatorijum gde se brzo proslavio. Hitleru je, međutim, dva puta odbijen ulaz u bečku umetničku akademiju, što je neko vreme skrivao od svog prijatelja. 1908. godine Hitler je naglo prekinuo prijateljstvo i odneo u beskućništvo. Kubiček je završio studije 1912. godine i angažovan je kao dirigent orkestra u Marburgu na Dravi, u Austriji (Maribor u Sloveniji, posle 1918). Kasnije mu je ponuđena pozicija u Gradskom pozorištu u Klagenfurtu, ali ovaj posao i njegova muzička karijera su prekinuti početkom Prvog svetskog rata. Pre odlaska na front, oženio se Anom Funke (7. oktobra 1887 - 4. oktobar 1976), violinistkinjom iz Beča sa kojim je imao tri sina: Augustina, Karla Marija i Rudolfa.

Od avgusta 1914. do novembra 1918. Kubiček je služio kao rezervista u puku 2 austrougarske pešadije. U karpatskoj zimskoj kampanji 1915. godine ranjen je na Eperjesu u Mađarskoj (danas Prešov u Slovačkoj ), a kasnije je vozom Hitne pomoći evakuisan u Budimpeštu. Posle meseci rekonvalescencije, vratio se na front i bio priključen mehanizovanom korpusu u Beču. Posle rata, Kubiček je prihvatio funkciju zvaničnika u opštinskom veću Eferdinga, Gornje Austrije i muzika mu je postala hobi.

Kasniji kontakt sa Hitlerom

Nakon što je Hitlera video na naslovnoj strani Munhner Ilustrirte (oko 1920), Kubiček je s određenim interesovanjem pratio karijeru svog prijatelja, mada nije pokušao da ga kontaktira sve do 1933, kada mu je napisao da mu čestita što je postao kancelar Nemačke. 4. avgusta te godine, Kubiček je dobio neočekivani odgovor od Hitlera, koji je svom starom prijatelju „Gustlu“ napisao, „Bilo bi mi veoma drago ... da još jednom oživim sa vama ona sećanja na najbolje godine mog života . " Trideset godina nakon što je Hitler prekinuo kontakt sa Kubičekom, dva prijatelja su se ponovo našla 9. aprila 1938. tokom jedne od Hitlerovih poseta Lincu. Njih dvojica su razgovarala više od sat vremena u hotelu Veincinger i Hitler je ponudio Kubičeku dirigovanje orkestrom, što je Kubiček ljubazno odbio. Saznavši za tri sina svog prijatelja, Hitler je insistirao na finansiranju njihovog obrazovanja na Konzervatorijumu Anton Brukner u Lincu. Hitler je kasnije pozvao Kubičeka da prisustvuje festivalu u Bajrojtu kao njegov gost 1939. i ponovo 1940. godine, iskustva koja je Kubiček opisao kao „najsrećnije sate mog zemaljskog postojanja“.

1938. godine Kubičeka je angažovala nacistička stranka da napiše dve kratke propagandne knjižice pod nazivom Podsećanja na njegovu mladost sa Hitlerom. U jednoj epizodi Kubiček je rekao da je Hitler voleo devojku po imenu „Stefani“ i napisao joj mnogo ljubavnih pesama, ali ih nikada nije poslao. Hitlerov biograf Džon Toland primetio je da je, kada je Stefani saznala da je rano bila predmet Hitlerove naklonosti, bila zapanjena.  

Kubiček je Hitlera poslednji put video 23. jula 1940; iako je još 1944. Hitler poslao Kubičekovoj majci korpu sa hranom za njen 80. rođendan. Hitler je rekao Kubičeku: „Ovaj rat vratiće nas mnogo godina unazad u naš program izgradnje. To je tragedija. Nisam postao kancelar Velikog nemačkog rajha da bih ratovao”.

Kada se plima počela okretati prema Hitleru, Kubiček, koji je celog života izbegavao politiku, postao je član Nacističke stranke 1942. godine kao gest lojalnosti svom prijatelju.